Leto je kad...

možemo da nosimo sandale, bez čarapa,
možemo da jedemo sladoled,
možemo da se valjamo u blatu,
možemo da se kupamo u bazenu,
možemo da jedemo lubenicu bez viljuške,
možemo da spremamo kuvani kukuruz za jelo, a lutke od kukuruzne svile za igranjac,
...
odemo kod bake i deke.

Pa mama ne bloguje neko vreme. Sem ako se ne snađe. Poznajući mamu, biće i toga. Sem ako se na odmoru toliko ne olenji da zaboravi i na blog i na društvance. :(

Ustvari, svima vam želim lepo vreme, dobro raspoloženje i sjajan provod, toliko dobar da zaboravite na sve ostalo!

Pet boja... crveno

red

Pet boja... plavo

Blue

Pet boja... roze

Blog poppytalk organizuje "nedelju letnjih boja".
Tema utorka je roze boja. Ne ide baš uz ovo tmurno, kišovito vreme. Možda fotografijom možete promeniti bar tmurne emocije, mi smo se našli u divnom žutim društvu. Probajte.

Pet boja... žuto

Blog poppytalk organizuje "nedelju letnjih boja".
Ponedeljak je rezervisan za žutu, a ja ovde dodajem i neke slike koje više imaju veze sa prolećem. Možda i nisu neka umetnička dela, ali sve ove fotografije me "vraćaju" u predivna mesta i izuzetno provedena leta.

Betina senka

Ljuljaške u Malom Lošinju, tog leta je Beti naučila da se sama ljulja

Odmor na odmoru, Mali Lošinj

Buket sa Kalemegdana

Kalemegdan, sav žut od maslačaka

BeoZoo vrt

ČEKAMO VAS!!! Onaj koga čekamo, prepoznaće se sam.

Ada Huja - NE hvala!

Poslednjeg vikenda smo izašli na reku kod Ade Huje. Greška i promašaj!

Deo koji je uređen za vežbanje (sa desne strane, odmah pored parkinga), pun drvenih sprava i dečijih igrališta je jedina svetla tačka ove priče.

Neko mudar uredio je Adu Huju tako da prolazite od parkinga restorana, pa pored livade, bašte kafića sa dečijim igralištem, parkinga tog kafića, terena sa peskom, bašte kafića sa dečijim igralištem, parkinga tog kafića, livade sa nekim ateljeom, bašte kafića..., parkinga tog kafića. Šablon je jasan.

"Ada Huja: naručite kafu, dobićete gratis izduvne gasove!"

 

Slika je možda i lepa, ali previše je teretnjaka sa obe strane cele šetečke staze.

 Nadam se da sa slike možete da procenite i sami: levo do ograde su sprave za vežbanje, iza toga su fabrike i magacinski prostori, srednji deo je pešačka staza-deo predviđen za šetnju, vožnju rolera i bicikliste, roditelje koji guraju kolica, bake sa unucima koje teško stižu... Desno je traka za automobile, između je (vidi se na gornjim slikama) veštački parking za one koji nemaju (!?!#grrr!!#...*?) gde da se parkiraju.

Krajem dana priroda je još jednom pokazala kako je darežljiva, ulepšala nam je suboru kišom i suncem istovremeno. Iz te ljubavi izrodile su se duge koje su nam obojile dan srećom!
Uživajte... uvek!

Buđenje ranog proleća

Bela cvetna kruna iza visokog kamenog zida... srednjoškolci što bacaju papirne avione na Tašmajdanu... drvo koje kao da se budi dok se prvi listovi rađaju...
Čini se kao da nam ne treba ništa više sem osmeha, bar na trenutak?!?

Slaninijada 2011.godine

Iako je bio kiše, mi smo pre petnaestak dana (tačnije baš 19. februara) bili na slaninijadi u Kačarevu. Pokisli smo, bilo je i borbe sa blatom, gužva je išla pod ruku sa nesnosnim šiljcima kišobrana, a prosek godina je, sa sve nama, bio oko 57. To "oko" zapravo znači malo više od 57.
Istina, vratili smo se kući sa nekoliko kesa u kojima su nam se smešili slanina i čvarci. Cilj ostvaren! Za sve ostalo krivi su vremenski uslovi :). Sledeće godine se nadamo da neće biti kiše, pa ako nam se opet bude žurilo kući biće jasno da je između tezgi premalo prostora za narod koji se gura, a u zatvorenom prostoru je suviše zagušljivo.
Do sledeće godine... (čvarke smo već pojeli).