Ljubav, svuda i uvek

:)

Hleb naš nasušni

Recept sam videla davno, ima tome bar 3 godine, u emisiji "Kuvati srcem", valjda :)
Prošle nedelje sam otkrila da imam u kući 4 vrste brašna. Hmmm.
Ovo je prvi hleb koji sam ikada umesila, pa ga zato još više volim, ali to nije razlog da ga ubacim na blog. Zapravo je baš ukusan, a po sastojcima i neobičan.

Hleb od 4 vrste brašna

Potrebni sastojci (merica je šolja od 2 dl):

• 2 šolje belog brašna
• 1 šolja integralnog brašna
• 1 šolja kukuruznog brašna (ja uvek koristim kukuruzno brašno od belog kukuruza, u vangli je ono na vrhu); umesto ovog može se dodati i crno brašno, bar tako u receptu piše
• 1 šolja heljdinog brašna
• 1 izrendan krompir
• 2 izrendane šargarepe (1 do 2 šake)
• 2 izrendane jabuke (1 do 2 šake)
• 2 dl mlake vode
• 1 kašika (supena) šećera
• 1 kvasac (ja sam koristila suvi, kesica od 10g)
• 1-1,5 kašičica (čajna) soli

Brašno zamesiti sa vodom, šećerom i kvascem, pomešati sa ostalim sastojcima i ostaviti da naraste. Ako je retko dodati još brašna, belog ili crnog.
Ostaviti da narasta 40 minuta.
Peče se 40 minuta, tokom pečenja rernu ne otvarati. Eventualno smanjiti vatru posle 30 minuta.

E sad, nit znam sa koliko na koliko, nit sam videla da to za NE otvaranje rerne piše, dok nisam izvadila hleb. Ja sam svaki čas otvarala da vidim kako hleb napreduje, i opet je "ispao" dobro. Ma fantastično, što bi rekla Beti. Pekla sam na 200*C.
I još jedna stvar: nisam prvo zamesila testo sa kvascem i vodom, pa u to posle izrendala ostale sastojke, nego sam sve dodala u vanglu odjednom, pa zamesila. Na kraju je testo bilo prilično lepljivo i gnjecavo. Ipak je naraslo posle 40'. Obećala sam sebi da ću probati i na drugi način, pa ako bude promena u izgledu ili ukusu, obavestiću vas.

Prijatno!

Vakcina ili ne, odlučite lako!

Već sam se opekla u ovoj priči o svinjskom gripu, hvala Bogu samo u vezi sa strahom. Panika me obuzimala tako studiozno i progresivno, rasla pothranjivana vestima i TV programom, da se činilo da je virus za sebe. Kao da sam bila u nekom polu ludilu, sa nervozom koja se teško trpela.
Dobro, istina je da situacija nije kao u maju, mnogo je ozbiljnije i nije za izazivanje sudbine. Treba paziti, mnogo više paziti. I istina je da ljudi umiru od ovog gripa. Jeste opasan, za neke je bio koban.

Ja ne želim, a i ne treba jer ne umem (i nisam lekar) da govorim o virusu.
Isto tako ne treba (i ne želim!) nikoga da ubeđujem po pitanju vakcine.
Pa ipak, sećam se da je strah bio kao crv što kopa i ne da mira. Kao pustinjski pesak, uništava sve zdravorazumsko. I nije nam zbog nas, prvo pomislimo na svoju decu. Ne zaboravite da internet nudi gomile informacija, koje nećete čuti u vestima. Informišite se, pa tek onda vagajte: isplati li se kockati se sa vakcinom ili ne?!?
Ona treba da postane deo života, budućeg! I da... ne zbog nas, nego baš zbog naše dece!

Ali danas sam naišla na tekst koji smatram vrednim da ga linkujem, pročitajte pa nastavite da tražite na tu temu po netu. Ko zna šta sve moše da ispliva...

Nebojša: Dejvid Ajk-Najveća opasnost nije svinjski grip nego vakcina

A obavezno pogledajte i ovo:Dr Kent Holtorf-Definitivno ne bih! (isti blog).

Sinoć sam gledala emisiju "Na rubu znanosti", HRT1:

"Na rubu znanosti: David Icke - proizvodnja krize

Zbivaju li se ekonomske krize slučajno ili se njima manipulira? I što novac zapravo jest, kako se stvara i tko njime upravlja. Kreditna kriza aktualizirala je ta pitanja. No postoji li tu i nešto više od onog što oči vide, neka skrivena agenda, plan zamišljen daleko od očiju javnosti? U emisiji Na rubu znanosti slavni istraživač David Icke nudi neke odgovore."

Na kraju da kažem da se i kod Dijica o H1N1 možete informisati, ali obrni-okreni svako mora sam da odluči, slagao se sa njom ili ne.

Žuta minuta

Eto kod mene sve po starom: internet nije radio cele dve sedmice... nije ni bitno zašto, wireless love :). I taman kad su me izdali živci i kad mi se smučilo da čekam da se pokrene ( :p čim ne valja pljuc na široko i na veliko, a kad radi nigde hvale) proradio. Pu pu, da ne ureknem.
Kao da se život vratio u normalu.

I onda nikako da napišem nešto, reči ne dolaze, sve se svodi na piši briši već danima.
I na čitanje onoga što su pisali drugi.
Toliko je besa, tuge, očaja, toliko se nakupilo nekog sivila u ljudima, revolta.
Nije ni čudo doduše, gde god da mrdneš i čega god da se dohvatiš, trulež i memla, smrdi na buđ. Samo... ja sam već dosta dugo pesimista (davno beše studentski protest '96), držim se šablona "bez nade" pa me događaji ne seckaju na froncle. Šokiraju da, često i zapenim, ali sad me sve to ne izjeda iznutra, ne dam da troše moje živce. Koliko god mogu!
Ponekad se pitam da nismo nekom džinu igračka, kao što ljudi drže mravinjake u uskim terarijumima u stanu. Pa kad mu se smučimo jednog dana, samo će jednim potezom da nas istrese sa zemaljske kugle na pod i spršti kao da gasi cigaretu...

Trudim se da brinem samo o sitnicama koje život znače. (Pa nek je i laž!)
Naljutim se s vremena na vreme, na sebe il nekog meni bliskog, pa odem u kupovinu- najbolji anti teg nagomilanom gnevu. Obradujem sebe, doduše sitnicama, ali me te male stvari oraspolože. Nateraju da probam ne da zaboravim, već da ne dam da se slomim.
Tako sam kupila ovu knjižicu, par dana prad sajam knjiga, nije mi bilo do čekanja. Obavezno kafa i crna čokolada, u malim količinama (i to da se lažem malo). I sok ne zbog vrste nego flašice, sad eto imam i novu vazu. I kesa, ekološka, nikako da se nateram da napravim sebi svesku od nje.

Radujem se novim zanimacijama sa decom.
Nek je samo zdravlja i ljubavi...

Vreme je poslednjih par dana divno, miholjsko leto, kao zatišje prad buru. Kad krene zima ima da se zavučem u svoju pećinu, do tad još osmeh na lice, ponovo imam internet.

Mi se ne bojimo, učimo da brojimo

Počeli smo da učimo brojeve početkom godine, polako i sigurno.
Prvi brojevi su bili 1 devojčica i 2 kuca. Dobra strana ovakvog učenja je što deca sama prave brojeve, daju im likove koje odaberu opet sami i kad ih okače na zid pred očima su im sve vreme. Kasnije ih možete lako uvežbavati: tražiti ih u novinama, albumima za sličice, cenovnicima iz hipermarketa. Usput smo uvežbavali boje.
I tako broj po broj, tempom koji je Beti sama birala. Svaki put je odlučivala koje značenje da im da, npr. broj 3 je princeza, 4 dečak koji ide na more. Pre neki dan igri se pridružio i Niki, napravio je svoj prvi broj: 6 je košarkaš. A Beti je tako brzo porasla, kada smo pošinjali ja sam makazama sekla sve, sad to radi ona sama, čak je i broj opcrtala i isekla bez moje pomoći.

Potreban materijal:

• brojevi, možete ih odštampati ali mi smo koristili one puzle od kojih se pravi tepih, sa brojevima (napomena: tzv "eva puzzle" spadaju u opasne igračke, više o tome obavezno pročitajte na bebac.com)
• karton u boji
• olovka grafitna
  
• bojice (drvene, vodene) ili flomasteri
• lepak
• makaze
• stikeri, za oči nos i usta
• odelca i kose su lutkice sa making friends.com
  
• oči i usta, ruke sa making friends.com
• dvostrani selotejp
• još može da se koristi i kolaž papir, onda perlice, ostalo smislite sami
  

Na karton postavite broj, licem na dole i date detetu da oko njega povuče olovkom liniju po kojoj će izrezati karton.

Odela odštampate po dečijem izboru, (ovde su teme) i date im da oboje.
Ili napravite likove nekih životinja. Uši se prave lako, ostalo docrtajte ili uzmite nalepnice.

Izaberete sa detetom par ruku, pa očiju i na kraju usta.
Isecite vi ili deca sve to, i zalepite na karton tj broj.

Dodajte još neki deo, mi smo koristili one suncobrane za koktele ali smo ih prepolovili zbog zida :). Mogućnoti su razne, što više igre i mašte to deca bolje zapamte broj.
Na kraju zalepite na zid koristeći dvostrani selotejp.


Najvažnije, uživajte u igri!

Hladno i oblačno

Kao uzburkno more, samo mi je nedostajalo vremena - trebalo je da sačekam da se pojavi brod kapetana Kuke, Nedođija i bar jedan dečak što leti.

Kakva sedmica

Svašta nam se dešavalo protekle sedmice: nije nam radio internet neko vreme, pa smo imali kišne dane, pa sad hladne dane (jeste da je oktobar, ali ja do novembra ne očekujem medvede ni na pragu pećine). Igrali smo se sa lišćem i vunicom, plastelin nam se osušio, bili smo nekad više nekad manje uspešni. Ja ovih dana slušam Buena Vista, internet i dalje malo radi malo ne, sunce se izborilo za svoj komad neba i sad sija punim sjajem. Uopšte mi ne smeta što je zubato.

Ono što sam htela da vam pokažem je ideja koju sam još pre leta videla ovde.
A onda sam je malo modifikovala, jer mi vikende lakše isplaniramo nego ostale, manje-više svakodnevne obaveze. Ja sam napravila spisak nekih stvari koje treba da obavim pre ili kasnije i stavila u staru teglu.

Još da dodam nalepnicu, neku otkačenu i eto meni pomagača. Kad ne znam gde ću pre, izvučem srećnog dobitnika i bacim se na raspremanje ili odrađivanje nekog posla koji već dugo čeka na svoj red (treba da ukoričim neke dečije knjige).
Doduče, i varanje je dozvoljeno: ako izvučete nešto što vam se BAŠ ne radi, vratite papirić pa dajte sreći drugu šansu. Mada ja ovako sujeverna uvek mislim da je baš ono što izvučete prava stvar.

Tako može da se organizuje i po neko igranje sa decom, slučajnim izborom danas pravimo...