Šta će biti ovaj prst?

Ovog leta...

Kao inspiracija je poslužila knjiga (već pominjana) "365 stvari..." koju je Beti, u trenucima dosade, sama uzela da lista. Kada sam došla da vidim kako se deca zabavljaju, crtež je već bio načičkan otiscima prstiju.

Za njihovo pravljenje koristila je obične vodene boje, a bolju lica je dobila mešajući ih, ispitujući kako sama da dođe do željene nijanse. Ostalo je docrtavala flomasterima i grafitnom olovkom.

Beti: "Koga sad želiš da ti nacrtam?"
Niki: "Hmm, njega."
Mama: "Ne možeš tako da pokazuješ prstom!"
Uvela sam pravilo da mora da opiše lik koji želi da mu sestra nacrta, recimo "kauboj" ili "drugi red, leva strana, lice broj 3".
Pa... uspevalo je ponekad i tako.

Za to vreme Niki je crtao more, meduze i ostale drugare.

 

Divno predivno leto... prolazi.

Knjiga puna tufni

Ko dnas je nema, verovatno je i neće biti još dugo, duuugo.

informacija stigla odavde.

Hajde da dočekamo sneg

Nadam se iskrano da ćemo stići da se pridružimo i ovoj izložbi, jer mi zvuči jednostavno za izradu. Materijali koji se koriste su na dohvat ruke, zapravo ovo i jeste vid kreativnog recikliranja.

Zimska zemlja čuda: Napravite Sneška Belića, vilenjaka - elfa i vilu, gnoma, patuljka ili neko od stvorenja, dal' smem da kažem iz Srednje zemlje. U pagansko dobo slavio se najkraći dan u godini - zimski solsticij. U to vreme se verovalo da se Priroda tada budi i da sva stvorenja izlaze na površinu. Možda neko i ugledamo tog dana, ako se malo bolje zagledamo.
Tako bar piše lilla a, koja je i organizator ove izložbe.

Potreban materijal:

• telo: plastična flaša od vode,
• glava: od ping pong loptice, kugle od stiropora, kugle napravljene od zgužvane novinske hartije, koja može dodatno da se fiksira lepkom i lakše oblikuje u loptu, ili smislite sami nešto sasvim drugačije,
• dekoracija - od papira, platna tj tkanine, boje, dugmića, papirića...
• pesak ili kamenčići koje ćete sipati u flašu da lakše stoji.

Zatim dosatavite izložbeni primerak malo umetničko delo na lilla.a.design(at)gmail.com (zameni (at) sa @) do 17. decembra, otvaranje izložbe je 21. decembra. Obavezno se o svemu informišite na http://lilla-a-design.blogspot.com/2010/11/call-for-entries-kids-christmas.html.
Potrebno je da u mejlu budu sledeći podaci: 

1. slika zimskog stvorenja, na neutralnoj pozadini,
2. par reči o njemu, na engleskom,
3. napišite godine autora,
4. ime i adresu bloga ako želite.

Malo sam istraživala... i stvarno, u slovenskoj mitologiji 21. ovog meseca slavila se Koljada. Nije reč o klanju prasića, već naziv potiče od božanstva Koleda. Ako vas tema zanima, o tome ima svašta na www.starisloveni.com.

Svejedno, ideja je super. Još ako je udružite sa knjigama o duhovima i vilenjacima, koje bi mogle da zabave dete i da ga oslobode nekih strahova ako su se javili, biće to sjajna igra u danima koji slede, a koje najavljuju kao prilično hladne.

Tim povodom toplo preporučujem knjigu koja nam je u biblioteci pala šaka, a kupiću je čim je pronađem u nekoj knjižari (čula sam da je u planu da se uskoro štampa novo izdanje), Mali kućni duhovi Jelene Holcer.
Jedno vreme Beti se za svaku sitnicu vadila na nekog od "momaka" iz te knjige, a sad bih da je što pre nabavim, da vidim dal će smisliti i nekog svog vragolana "zaslužnog" il krivog za... ko zna šta već.

Slična njoj je knjiga koju još nisam čitala, Kućni duhovi Dubravke Ugrešić, uz ilustracije već pominjanog Dušana Petričića.
Nešto više o knjizi, preporučujem da pogledate na blogu Oliveti.


Vidimo se na izložbi!

Ljubav

Čitamo ovih dana stihove Duška Radovića... ponovo smo se vratili "Dosadi".
Dobrodošli na jednu predstavu, koja će vam možda zvučati poznato, a scenario čine stihovi ovog divnog čoveka.

Jedno jesenje popodne, mrak pada već oko 4 popodne. Deca u svojoj sobi, zajedno. Predstava počinje:

RAZLIKA

Više volim maminu sestru

nego svoju.

Mamina sestra mi je tetka

a moja sestra nije mi ništa.

PROKLETSTVO GLUPOSTI

Gluposti se, najčešće, govore iz sveg glasa.

KADA JE DOZVOLJENO 

GOVORITI GLUPOSTI

Glupim devojčicama, prilikom udvaranja.

U mraku, kad nas je strah.

U školi, ako to traže.

Na izložbama slika.

Na izletima i žurevima.

U groznici, kod visokih temperatura.

Majci, koja sve razume i sve prašta.

Kao pouka, evo vam pesmica:

DRUGI

Najlepše stvari dešavaju se drugima.

Međutim, oni to ne znaju.

Oni misle kao i mi:

da se najlepše stvari dešavaju drugima.

Slika preuzeta ODAVDE

Mili, Džek i razigrani mačak

Čini mi se da sam se ovoj knjizi više obradovala ja nego deca, jer njena vedrina i poruka koju šalje ne mogu vas ostaviti ravnodušne.
U opisu knjige, između ostalog, piše:

"Budi svoj, uživaj u sopstvenim sposobnostima – poručuje ova bogato ilustrovana knjiga koja oslobađa dečju maštu."

Ovo je priča o individualnosti i hrabrosti da se ona iskaže i pokaže svetu. Priča o prijateljstvu i podršci da se bude ono što želite i možete biti.

Ovo je priča o predivnoj kreativnosti, Milinoj, njenoj sposobnosti da od ničega napravi nešto. Beti me pitala "Gde je ona sve to naučila da radi?"... malo sam se zbunila. Biće sličnih pitanja, sigurna sam, još. Onda sam krenula da se vraćam na stranice u kojima nisu svi, niti uvek, mislili da je to nešto lepo. Toliko toga interesantnog možete reći svom detetu o Mili, o mašti i slobodi, o hrabrosti i značaju toga da uvek bude ono što jeste.
Ne baš direktno, al možete ovim putem naučiti svoje dete da i kad je mi (roditelji) gušimo (sputavamo) može da se pobuni i poceti nas da je lepše biti Džek i razigrani mačak. I igrati, igrati, il popiti zajedno šoljicu čaja.


Pedagog Jelena Holcer, pišući recenziju za ovu knjigu kaže:

Na naslovnoj korici knjige-slikovnice „Mili, Džek i razigrani mačak“, prikazno je dvoje dece i mačak kako plešu, i nebo. Na nebu su i mesec i zvezde, ali je samo nebo svetlo, ne asocira na noćno. Dugo sam mislila šta mi je u toj slici neba neobično. Kada sam pročitala knjigu, shvatila sam: zvezde su uvek sa nama, i danju. Ako umete da ih prepoznate i gledate na pravi način.

I još dodaje, a to vam možda pomogne da napravite neobičan novogodišnji poklon:

Lično, imam čitav spisak svojih „odraslih“ kojima želim da poklonim ovu knjigu ne bi li i u njima ona probudila ono nešto detinjasto, maštovito, lepršavo… Ako to učinite i vi, naše okruženje biće manje sivo, mračno i teško. Baš kao što pred kraj knjige Stiven Majkl King kaže: „I, posle toga, ništa nije bilo kao ranije“... sve se nadam da će se ista magija dogoditi i nama! Odnosno, svi smo mi pomalo Mili, ali takođe, svako od nas može postati i Džek ili razigrani mačak za neke druge, drage, prerano odrasle.

Izdavač je Beli put.
 

Još uvek mi odjekuju Miline misli: "Kad plešem osećam se tako hrabra i slobodna"

Slike preuzete odavde

Danas želimo

Tetki puno zdravlja i radosti!

A ostalima srećan dan knjige. Naravno da je danas pravi poklon za decu predivna knjiga. Ono što preporučujem za petogodišnjake je predivna knjiga o upornosti i verovanju u sebe. Mali svitac Leo nikako nije mogao da uradi ono što svaki drugi svitac zna - da zasvetli. Ali...
U Belom putu danas i sutra knjige možete kupiti sa 50% popusta, pa ako vas put nanese, obavezno pogledajte kako je svitac Leo postao pravi lav.

Dosada

 Knjiga:

"Duškova kuća"

izbor najlepših tekstova za decu

Dušana Radovića

ilustrovanih crtežima

Dušana Petričića

čita se u našoj kući još od poslednjeg sajma knjiga. Jedna se pesma izdvojila, i dobila najbolje mesto u redu. Deca joj se uvek obraduju, Beti je "čita"  i bez pomoći odraslih (otvori 111 stranu, knjiga se već sama tu otvara), a na kraju obavezno usledi iskren smeh.

Dosada

Dosada! - reče Zoran.

Grozna dosada! - reče Goran.

Treba učiniti nešto! - reče Zoran.

Slažem se! - reče Goran.

Napravimo neku glupost! - reče Zoran.

Što pre! - reče Goran.

Knjige su uvek pravi poklon

Oduvek sam volela da poklanjam knjige, mada nisu sva deca radosna kada im stigne takav poklon. Igračka jeste nešto čemu se većina više obraduje, ali šanse da omanete (ako niste sigurni u dečiji izbor i želje) tu su daleko veće nego sa knjigom.
Mi smo kod naše dece udružili obe ove stvari, oni se iskreno obraduju i igračkama i knjigama koje odmah otvaraju i bar prelistavaju (ili im čitamo dok stežu lutkice koje čekaju svoj red).

Beli put je izdavačka kuća čija su se izdanja pojavila na našim policama tek pred kraj predhodne godine. Ali zato su trenutno hit. Naročito Rusvajko, sa njim i vešticom Hagi Agi koja želi da se uda za princa, smeha nikada dosta.
Evo šta smo mi odabrali za rodjendan našim prijateljima blizancima: otkačenu vešticu Matildu koja praveći napitak pa može malo i da pogreši, i malu krticu koja sa 4 prijatelja otkriva lepotu jednog snežnog dana.


Čestitke smo pravili sami, kartice sa porukama smo kupili kad i knjige a onda smo ih lepili na šarene kartone. Odatle je počinjao Betin deo posla, da ih ukrasi kako god želi a to se trenutno uglavnom svodi na crtanje. Nadam se da će ljubav da sama napravi ili ukrasi nešto trajati dugo!

Evo jedne ideje kako da brzo i jednostavno prenesete poruku, a usput sa decom vežbate slova, i lepljenje. Čak i seckanje može biti njihov deo posla.

Za kraj da Vam predstavim njeno veštičanstvo Hagi Agi. Ovakav poster dobijate ako knjige kupite u Kosovskoj ulici u iznosu od preko 3000 dinara. A naš jedva čeka da zagrli zid.

Danas je i poslednji dan da u Domu sindikata, na Božićnom sajmu kupite neku knjigu sa 20% popusta. Mi smo doduše iskoristili sjajnu ponudu, 5 slikovnica za 1500 dinara, pa smo napravili kupovinu koja nam je donela i poster i zlatnu karticu u klubu čitalaca. Spremite se za neke buduće rodjendane na koje ćete ići i to udružite sa datumima bitnim vašoj deci i eto šanse. Poster je fenomenalan, ali su knjige još mnogo bolje.
Uživajte čitajući.

Pokloni

Ako bude po onoj narodnoj "po jutru se dan poznaje", meni ova godina i neće biti Bog zna šta za blogovanje.
Škrabalice, greškom sam obrisala tvoje komentare na prethodnom postu :( i još suzice. Svakako hvala na lepim željama, bar na onom delu koji sam uspela da pročitam! Tako je to valjda kad se bloguje pre prve kafe, pih.
Evo stigla je i kafica, pa da krenem dalje.

Ipak, za poklone će biti vrhunska. Pade mi na pamet da bi onda bar mogla da bude u stilu "gde ima tu se i prosipa", a kad je beg bio stipsa? :)
Pogledajte šta je preletelo okean da bi stiglo nama, predivna knjiga sa malim papirnim lutkama i četiri pozornice za igru.

Kad otvorite knjigu zarotirate korice tako da se spoje, privežete ih trakicama i igra može da počne.

Papirne lutkica su štampane sa obe strane. Njihovo oslobadjanje je posao za Mamu, pa mora i ona malo da se igra.
Osmeh na Betinom licu govori dovoljno, reči su suvišne! I moj osmeh je bio takav, stvarno sam se oduševila.Evo nekih detalja iz knjige: tu su vrata koja vode iz jednog dela u drugi, krevetići i stepenice, pozorište sa glumcima koje možete da mrdate pomoću papirnih poluga, sa sve zavesama. I polica sa slatkišima u teglicama, i šipkica kao za vatrogasca i padina sa snegom na kojoj se deca na sankama mogu pomerati, i još silna čuda!

Ura za igru!

Knjige

Volim da kupujem knjige deci, a oni da ih čitamo pred spavanje. Tako smo u jednoj običnoj jesenjoj šetnji prolazili pored zavoda za udžbenike, i naravno svratili "samo da vidimo" šta ima zanimljivo. Beti i ja. Pustila sam je da bira (kao i uvek), po jednu knjigu za nju i brata koji je grabio prema parkiću.

Prelistavale smo i tražile, i to je trajalo :), a onda se ona, gotovo u sekundi, odlučila za ove dve:

• "Zdravica" Duško Radović za nju i
  
• "Kiša od slatkiša" Milan Mihaljčić, za brata.

Nikijeva knjiga je neobična, maštovita, govori o tome koliko smo različiti i kako je to dobro. Upakovano u kišu od tegli meda za medu, banana za majmuna itd.
Njen mi je izbor bio čudan, ne zato što je loš (naprotiv) već zato što već imamo knjigu pesama Duška Radovića, mada ne sa ilustracijama. I čitamo je.
Ali, naravno da sam ispoštovala njeno odlučno "hoću da uzmemo ove dve".

Istini za volju, ja sam htela da kupimo nešto što sam prvi put videla na blogu kod Škrabalice. Tada nisam bila naročito zainteresovana za ovu knjižicu, sve dok je nisam u knjižari pročitala. Tražim reči da je opišem, al mi ne ide, jednostavno je nežno upakovana istina o životu, izborima i onim što mi od njih stvaramo.Ali Beti je bila tako sigurna u svoj izbor, da sam brzo odustala od ubeđivanja. Zato sam se ja danas vratila i kupila je, sama. A onda sam na putu do kuće odlučila da im je ne dam odmah. Pada mi na pamet kako bi mogla da bude odlična pozorišna predstava, nov način da se druže sa knjigama uopšte, a i sa onim što oni od njih mogu da stvore.

Samo nam sad treba jedna riba, jedan rak, jedan kit, jedna meduza i školjka. Malo mašte i mnogo snage. Ali ako išta od toga bude bilo, samo će se potvrditi ona narodna: ko se u kolo hvata u noge se uzda. Ide zima, biće dana :)
A knjigu pročitajte obavezno, videćete da će vaša reakcija biti bar stidljiv osmeh. Evo pitajte Škrabalicu :).

Lutke od papira

Sasvim sam sigurna (naročito posle priče o Sari Kej) da su sve mame iz mog vremena (pokušah u nekoliko navrata da objasnim šta podrazumevam pod tim, pa nikako da sročim to kako treba-odustajem) imale kutije prepune lutkica od papira i njihovih haljinica, cipelica i drugog. Evo o kom je vremenu reč, ko je tada bio mali znaće o čemu pričam: u Politikinom zabavniku je svakog petka na predposlednjem listu izlazila po jedna lutka (od papira) sa odelima, i tu su se smenjivali celi ciklusi likova. Npr. ja sam ludela za porodicama Kremenko i Kamenko, pa sam imala sve likove, od Vilme do "obucite Dina". Koje je to ludilo bilo, svaka lutka je imala poslebnu kovertu, pa sve u kutiju od čizama, i to Tatinih ( imao je najveće stopalo).

Negde se te kutije vuku i sad, sigurna sam, na tavanu il gde bilo drugo.
Samo nikako da dolete do nas, pa sam ja počela da kupujem mom detetu, ženskom, a dovoljno odraslom, knjigice i lutkice, sve da se izreže i obuče. I nakupilo se toga: Saša u šetnji (toga je imalo i kad sam ja bila mala, a sudeći po kvalitetu štampe najverovatnije i pre toga), Bratz, Princeza Natalija (sve od kartona, oči su mi ispale dok sam isekla), i razne druge.

Izdvajam međutim dve vrste koje preporučujem, ako su vam deca u vrtiću, a naročito ako negujete baratanje makazama kod njih.

• Prva je "Ana", ne znam na žalost ko je izdavač jer sam pre bacanja zaboravila da vidim. Ali sjajna je jer deca ne seku duž ivice odelca, već po crticama, pa i ako pogreše, kad malo porastu opet će moći da poprave "štetu". Ja sam isekla samo lutku, sve ostalo sam prepustila Beti, ili popravila ako baš ona zahteva. Čak se nisam ni setila da ona može da reže sama, ideja "JA ĆU" je potekla od nje.
  

• Druga je knjiga prepuna već izrezanih stvari-od sirena ili princeza do njihove odeće, izdavač je IPS, ima ih svuda. Ono zbog čega ih volim nije što vaše dete neće rezati, već što može samo, po šablonu (obavezno ostavite "rupe") da crta nove komade odeće. Da posle boji kako hoće, a onda seče i oblači, i na kraju baci ako nije zadovoljna.

Moja je Cica otišla korak dalje, nacrtala je nove lutke, samo je bila nezadovoljna što ne zna kako da sirene dobiju rep umesto cipelica, pa sam tu u pomoć pritekla ja, umetnik u razvoju, uspešan.
Bar tako Beti kaže, a to je jedino bitno!

Sarah Kay

Već neko vreme gledam u prodavnicama knjigu koja me više od bilo koje druge vraća u detinjstvo. Znajući koliko sam ja volela ovu devojčicu, pitam se da li je vreme da je kupim mojoj maloj princezi.
I kao odgovor na moja dvoumljenja pojavljuje se baka sa starim tetkinim albumom za sličice, njeno slatkičanstvo Sara Kej. Spremni smo za otkrivanje jednog novog sveta punog stihova, ljubavi i neobičnih haljinica. A ovo poslednje je tako bitna stvar za jednu princezu :)
Trte, mrte, mante
mante, mrte, trt,
za tebe bih dala
i život i smrt...

Šetajući...

... po netu nabasala sam na ovu neobičnu knjigu, koja mi izgleda veoma zanimljivo.
Mene je na prvi pogled privukla veza u naslovima (knjige i ovog bloga), prosto nisam mogla da odolim a da je ne pomenem.

Happily they hugged each other

and hugged each other
until they were green.
Then they went to play in the park.
They ran through a tunnel.
They chased little orange.
They climbed a mountain.
When they were tired
they went home.


Evo kako ona izgleda unutra: inchmark na pretstavlja njeno visočanstvo knjigu.
Evo šta su sve ljudi spremni da urade kada ih ona inspiriše: Create!
Dobar predlog za igru sa decom: sdpb (možda ovih knjiga i nema kod nas, ali su predlozi zanimljivi: tips).

Usput sam naišla na ovu zanimljivost:

Most of you know that the book was created when Leo Lionni was on a long train trip with two very bored grandchildren. They asked him to draw them a story, but the only paper he had was in the magazine he was reading, so he tore out circles of color from the magazine and manipulated them on the table top to tell a story. Hurray for ingenuity!

(Većina vas zna da je knjiga nastala kada je Leo Leoni bio na dugom putovanju vozom sa dvoje unučadi koji su se veoma dosađivali. Pitali su ga da im nacrta priču, ali jedini papir koji je on imao bio je iz novina koje je čitao, tako je poderao obojene krugove iz magazina i manipulisao njima po stolu da bi ispričao priču. Ura za genijalnost!)

Preporučujemo

Knjiga koju je naš dvogodišnji dečačić (kao sveže dvogodišnjak) iscepao kao mače muškatlu, danas je zalepljena (hvala pronalazaču selotejpa) i ponovo vraćena vlasnicima. Toplo je praporučujemo, čak kao literaturu koja od jednog deteta pravi učitelja. Izdavač je kreativni centar, i nek ovo i bude reklama, jedna ovako dobra stvar za decu njegovog uzrasta i zaslužuje reklamu i pohvalu.
Pri tom mi se čini da je naročito dobra ako svoje malo dete terate da vam što više priča, ako vam se čini da šuška ili je prosto kasno progovorilo pa sad hoćete da što pre postigne što više :).
U svakom slučaju posetite logopedi.rs, ima veoma korisnih saveta.