Kako da odgovoriš kad si ljut

Tata, strogim glasom:

"Niki, prekini da lupaš petama kad hodaš!"
"..."
"Jesi li čuo?"

Niki, (skoro) ljut:

"Odgovoriću ti u sebi!"

Ućuta, i osta da ćuti.

Deda

Na stepenicama, dok se penjemo u ovaj naš čardak ni na nebu ni na zemlji.

- Mama, a šta ću ja da nosim?
- Evo tebi... ova kesa.
- Daj. Pfff
- Jel ti teško?
- Nije...Mama, nosim je kao neki staaari deda.
- Samo se ti penji, pa budi kakav god hoćeš deda.
- E pa, ja nisam stari deda, ja sam novi deda!

Hihihi. To se zove logika, ljubi ga mama. A deda nek gleda šta će.

Naši biseri

Doručkujemo, svi zajedno, deca se smeju umazana euro kremom i mlekom.
Pričam sa mužem: "... pa da vidiš brale moj kako bi se to sredilo...".
Samo se čuje slatki glasić, Niki me vuče za majicu: "Nije to brale, to je Tata!"


Tada je imao nepune 3 godine... Ne smem da dozvolim da se ovi blistavi biseri izgube, zato ih objavljujem. :)

Gde ko živi?

Stojimo u redu, N i ja.
Ljuti se kada ga zovem Niki. Ustvari namrgodi se, celo lice skupi oko onog medenog prćastog nosića i kaže negodujući:

-Ja niiisam Niki!

Zato ja od sada pišem samo jedno veliko al' važno N.
Iza nas stariji čovek, N počinje priču:

-Lete ptice, eno ih!
-To su gavrani, jel znaš ti koje su to ptice? One crne, i pametne.
-Nisu to gavranovi!
-Nego? Koje su to ptice?

Nema odgovora. Samo su se skupile obrvice, a usne zauzele nepućenu pozu. Glavica tumba neke ideje.

-To nisu gavranovi, oni ne žive ovde.
-A gde žive?

Oho, biiip, tanak led (postavili ste željeno pitanje gospodine, sad će vas odgovor razoružati). Poslala sam osmeh upozorenja.

-U knjizi.

Svi u redu smo se nasmejali, a ja sam poletela od ljubavi. Da obiđem koji krug po nebu sa pticama. Na krilima zadovoljstva i sreće.

Sneg

Padao je, i padao, i bio je divan, veličanstven. Deca su mu se neizmerno radovala, mi smo se radovali nasmejanoj deci. Bili su iskreno srečni kada su ostajali zarobljeni u belini, neko do struka neko do kolena. Pravili su anđelčiće, plivali, ostavljali otiske, čudili se netaknutoj površini na kojoj se sneg presijavao kao zvezdano nebo. Vukli su sanke, menjali mokre rukavice, neke i gubili. Bunili su se što moraju kuči, rumeni i zadihani. Takvu zimu ne možeš da ne voliš.


A onda je naglo otoplilo, bez previše vode i blata.
Pojavile su se mimoze kod uličnih prodavaca, i maslačak duž savskog keja. Beti je odmah napravila mali buket Mami na dar.
Sava prepuna patkica:
Mama: "Ove patke sa zelenim glavama..."
Niki: "Koje?"
Mama: "Vidiš, imaju tamno zelene glavice, to su mužjaci, patani, muške patke."
Mama: "A ove patkice sa braon glavama..."
Niki "Koje?"
Mama: "To su ženke, patke."
Niki: "A što?"
Uf, e pa sad toliko pitanja, došlo mi je bilo da kažem: "vidi sine maslačak", nego ne bi vredelo.
A i foliram se malo, volim kad me tako svašta zapitkuju, čak i kad mi nije do toga.

Videh jednu skroz okačenu ideju, pa kad nam se sneg vrati i mi ćemo da spremimo naše vodene "pištolje". Za sad uživam u suncu za koje se ne bi moglo reci da je zubato, ali kad ponovo zabeli, ima da dodamo boje ovim danima! Gotovo da se radujem tome.

Decembarci

"Ja volim Keku
i Mamu
i Tatu
i Kuma
i Babu
i Dedu
i tortu.
I torta voli mene."

Gric.

Mi ostali, poređani duž stola u navedenom redosledu, dobismo od njega na poklon veliki osmeh i srca puna radosti.

Ostali prisutni na rođendanskoj žurci.

Ljubavi Mamina mala velika (i ostalih :) ), SREĆAN TI ROĐENDAN!

Mama definitivno nije vredan bloger: tortu smo već pojeli. Srećom, uskoro stiže i nova.

Rekli su

Niki

Tata je u kolima sam sa decom.
Niki stoji, pozadi, pridržavajući se za prednja sedišta.
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Možeš."
Niki: "Ali ja već stojim! hahahaha"


E Tata Tata...

Beti

Popodnevno spavanje joj ne uspeva, uspud izaziva haos - budi Nikija i tako pravi opštu frku. Baka bi da pomogne, ulazi u sobu i pita:

"Sunce, zašto ne spavaš?"

Beti:

"Ma Baba spavala bih ja, al me nešto mozak ne sluša"

Šta da se radi?!! Kad počne da je sluša - zaspaće.

Nežnost

"Vidi Mama, ovako hoda stara baka", reče čvrsto me držaći za ruku. Pognuta, savijena napred u struku, gegala se lagano.

"Stvarno?! Tako hoda?", počeh i ja da se vučem pranoseći težinu s noge na nogu.

"E Mama, a ovako hodaju ispravne devojke", pogledah je u čudu. Leđa pravih kao strela, gledala me nasmejano, dok su joj se oči caklile od zadovoljstva.

Uoči moj začuđen izraz lica, ali kao da se nije se obazirala. Samo je nastavila: "Ovako se isprave i lepo hodaju, vidiš?!".

Nasmejah se. Pogledah je i osetih kako se telom širi bujica nežnosti. Moraću da je ispravim...

leggnet.com

Vatrogasac

Šetamo se mi tako po Dunavskom-Savskom keju oko "25. maja" (upravo je trajala rasprava koji je to deo gde smo mi nabasali na vatrogasca) i primetimo ga u punoj opremi kako sedi pored vozila, na klupi.
Beše u toku Serbia open teniski turnir.

Deca ugledavši vozilo povikaše "voz", onda počne ubeđivanje:

• "nije sunce voz, to je vatrogasni auto"
• "niiije, to je voz"
• "kako sunce voz, vidiš da nema lokomotivu, ni vagone, pogledaj ovo je..."
• "voz" (sad se već ne zna koje dete je upornije, ljubi ih mama)...
• "dobro Beti, vidiš čiku na klupi, šta radi on?" (da pojasnim, sopstvenog opravdanja radi: čika je bio u punoj opremi i radnom odelu; ja sam se dvoumila između pitanja "koji je njegov posao?" i "čime se on bavi?" ali ne znam zašto sam odustala od oba, nekako mi se činilo da je mala da ih razume :$)
• "sedi"

#%$/(%!"# naravoučenije: kakvo pitanje takav odgovor!

Kasnije smo gledali vatrogasno crevo i svakojake skalamerije koje su se dale videti, ali čika do kraja nije bio vatrogasac i vozilo je ostalo voz. Mama je ostala "$#$& kad je mogla da pomisli da Beti neće znati odgovor na jedno za nju jednostavno pitanje.

Sve citati

Dosta vas dvoje, dosta više, smučilo mi se da više slušam kako se svađate.

Ne svađamo se.

Nego šta radite?

Nego se udaramo, štipamo i gađamo.