Sneg

Padao je, i padao, i bio je divan, veličanstven. Deca su mu se neizmerno radovala, mi smo se radovali nasmejanoj deci. Bili su iskreno srečni kada su ostajali zarobljeni u belini, neko do struka neko do kolena. Pravili su anđelčiće, plivali, ostavljali otiske, čudili se netaknutoj površini na kojoj se sneg presijavao kao zvezdano nebo. Vukli su sanke, menjali mokre rukavice, neke i gubili. Bunili su se što moraju kuči, rumeni i zadihani. Takvu zimu ne možeš da ne voliš.


A onda je naglo otoplilo, bez previše vode i blata.
Pojavile su se mimoze kod uličnih prodavaca, i maslačak duž savskog keja. Beti je odmah napravila mali buket Mami na dar.
Sava prepuna patkica:
Mama: "Ove patke sa zelenim glavama..."
Niki: "Koje?"
Mama: "Vidiš, imaju tamno zelene glavice, to su mužjaci, patani, muške patke."
Mama: "A ove patkice sa braon glavama..."
Niki "Koje?"
Mama: "To su ženke, patke."
Niki: "A što?"
Uf, e pa sad toliko pitanja, došlo mi je bilo da kažem: "vidi sine maslačak", nego ne bi vredelo.
A i foliram se malo, volim kad me tako svašta zapitkuju, čak i kad mi nije do toga.

Videh jednu skroz okačenu ideju, pa kad nam se sneg vrati i mi ćemo da spremimo naše vodene "pištolje". Za sad uživam u suncu za koje se ne bi moglo reci da je zubato, ali kad ponovo zabeli, ima da dodamo boje ovim danima! Gotovo da se radujem tome.