Nešto lepo

Juče smo bili na Diznijevoj prestavi Miki i Mini-čudesno putovanje.
Već treći put za redom odlazimo na ovu "ledenu" prednovogodišnju predstavu, polako nam postaje ritual. Bilo je "super", kako reće Beti. Al o tome i nama mnogo šta da se priča, jedino da se vidi. Međutim, nije samo predstava lepa stvar koja nam se desila u Beogradskoj areni.


Karte smo, zbog popusta (ako se kupi do 20. septembra i još plati VISA karticom) kupili davno, uzeli smo mesta od 1690 dinara i platili manje od 1300 po karti. Ako već idete da gledate ovako nešto nemojte biti previše daleko. Krenemo dakle na naš ulaz, dočeka nas razvodnik i ljubazno kaže: "Red B desno ne postoji, vidite tu je rasveta. Javite se na biletarnicu da vam zamene karte". Osmeh.
A ja kao da se naoblačilo niotkuda, već vidim da smo negde nebu pod oblacima, samo nam još dvogledi nedostaju. Cupkam dok čekamo na biletarnici, gledam na sat dal ću imati dovoljno vremena da se vratim pre početka predstave i zaspem ih bujicom...
Izlazi žena, i mirno nam daje karte, kaže da ćemo biti zadovoljni mestima i poželi nam da uživamo u predstavi. Ćutim, i treba da ćutim. I onda lagano ka našem novom ulazu, lažem, neko mirno al ne i ja, samo što ne poletim. I dobijemo parter, uz "pozornicu", pravo ispred leda. Lep šamar, nikad slađi nisam primila. Nasmejem se od srca, sebi i svojoj pesimističnosti, svojoj sumnji u sve ovdašnje. Možda je vreme da krenem da verujem u bolje. Organizatorima svaka čast, dali su nam mesta koja vrede 3800 dinara.

I na kraju savet, kad idete da gledate ovakve prestave, slobodno foto aparate ostavite kod kuće. Nama su baterije nestale skoro na samom početku predstave, a i ono malo fotografija što sam napravila su loše. Dođem kući i skapiram da sve već ima na netu, čak i na youtube.
Bio je to jedna divna subota.