Gde ko živi?

Stojimo u redu, N i ja.
Ljuti se kada ga zovem Niki. Ustvari namrgodi se, celo lice skupi oko onog medenog prćastog nosića i kaže negodujući:

-Ja niiisam Niki!

Zato ja od sada pišem samo jedno veliko al' važno N.
Iza nas stariji čovek, N počinje priču:

-Lete ptice, eno ih!
-To su gavrani, jel znaš ti koje su to ptice? One crne, i pametne.
-Nisu to gavranovi!
-Nego? Koje su to ptice?

Nema odgovora. Samo su se skupile obrvice, a usne zauzele nepućenu pozu. Glavica tumba neke ideje.

-To nisu gavranovi, oni ne žive ovde.
-A gde žive?

Oho, biiip, tanak led (postavili ste željeno pitanje gospodine, sad će vas odgovor razoružati). Poslala sam osmeh upozorenja.

-U knjizi.

Svi u redu smo se nasmejali, a ja sam poletela od ljubavi. Da obiđem koji krug po nebu sa pticama. Na krilima zadovoljstva i sreće.