Mi smo pravili čestitke koje ćemo poslati onima koje tog dana nismo mogli da zagrlimo i poljubimo, jer nam nisu blizu. Samo još da odemo do pošte; poslednji put kada smo slali čestitke nije bilo tako dobro kako su se deca, zapravo Beti nadali. Platili smo teti iza šaltera i to je bilo sve, niti su deca videla markice nisti su sami ubacili koverte u poštanske sandučiće. Zato ćemo ovaj put paziti da čestitkama poželimo srećan put na pravi način.
Ideja je potekla sa ovog slatkog mesta.
Usput smo naučili kako da sečemo nekoliko listova papira odjednom, kao i da nam neki katalozi dečijih igračaka i veselih odela mogu odlično poslužiti za efekat veselih boja i neobičnih kombinacija.
Naša drveta pre nego što krenu na put.
Ovoga puta mlađe dete je više uživalo u ocrtavanju svoje ručice i igranju sa lepkom, tako da je ovo verovatno odlična zabava za trogodišnjake. Bake i Deke će verovatno naročito voleti da vide kako im unuci rastu, pa ne zaboravite da pored korena drveta ljubavi zapišete i datum i ime deteta. 
Mogli smo dodati i oblačiće i docrtati sunce i travu, ali deci je bilo dosta stvaranja, a njihova je poslednja kada su igrarije u pitanju. :)
Malo je falilo da zaboravim, jeste li znali da je 16.februar dan palačinki? Nije da je to nešto naročito važno, ali meni su ti datumi slatki. Iduće godine ne budete znali šta da radite, spremajte sa decom palačinke (važi i za nas).
2 comments:
Ah, kako su slatki! I drvca i leptirici,ma sve!
HVALA! :)
Post a Comment