Ljuti se kada ga zovem Niki. Ustvari namrgodi se, celo lice skupi oko onog medenog prćastog nosića i kaže negodujući:
-Ja niiisam Niki!Zato ja od sada pišem samo jedno veliko al' važno N.
Iza nas stariji čovek, N počinje priču:
-Lete ptice, eno ih!Nema odgovora. Samo su se skupile obrvice, a usne zauzele nepućenu pozu. Glavica tumba neke ideje.
-To su gavrani, jel znaš ti koje su to ptice? One crne, i pametne.
-Nisu to gavranovi!
-Nego? Koje su to ptice?
-To nisu gavranovi, oni ne žive ovde.Oho, biiip, tanak led (postavili ste željeno pitanje gospodine, sad će vas odgovor razoružati). Poslala sam osmeh upozorenja.
-A gde žive?
-U knjizi.Svi u redu smo se nasmejali, a ja sam poletela od ljubavi. Da obiđem koji krug po nebu sa pticama. Na krilima zadovoljstva i sreće.
1 comments:
Добар старт
Post a Comment