"Stvarno?! Tako hoda?", počeh i ja da se vučem pranoseći težinu s noge na nogu.
"E Mama, a ovako hodaju ispravne devojke", pogledah je u čudu. Leđa pravih kao strela, gledala me nasmejano, dok su joj se oči caklile od zadovoljstva.
Uoči moj začuđen izraz lica, ali kao da se nije se obazirala. Samo je nastavila: "Ovako se isprave i lepo hodaju, vidiš?!".
Nasmejah se. Pogledah je i osetih kako se telom širi bujica nežnosti. Moraću da je ispravim...
0 comments:
Post a Comment