Počeli smo da jedemo sladoled još pre 15 dana, možda i više (dogovor je bio da počnemo kad krenemo da nosimo šorciće), što je decu u prvom trenutku obradovalo više nego jagode i trešnje zajedno. A obradovalo je i mene, ne znam zašto jer smo s vremena na vreme odlazili bez dece do Meka i jeli sladolede (što je uostalom jedino što tamo jedemo). A onda je jedno veče Tata napravio fišeke, sutradan je Beti u jedan nagurala plastelin, i onda sam ja odlučila da nastavim igru.Spremni za kobajagi sladoled? Deca su uredno čekala u redu da svako dobije po nekoliko šarenih salveta, truleks krpu, hartiju, bojice, ja sam ponela selotejp, kutiju od jaja, i igra je mogla da počne. Ideja potiče odavde!
Fišeke smo pravili od belog papira sečenog kao četvrtina kruga, koji su deca morala da oboje kako ko želi. Beti je rekla da mora da izgleda kao pravi, mada se ne vidi, boju je pogodila.
Salvete smo cepali na slojeve, listove koji ih čine, i tako smo dobijali različite kugle sladoleda, čak i sladoled sa likom automobila. 
Keks smo pravili od truleks krpa. Držač za sladolede od onih kartonskih posuda za jaja, samo smo morali da makazama izbušimo rupe, i isečemo poklopac.
Ovo je Nikijeva ideja, pošto inače gleda samo da se dočepa makaza, uzeo je i iseckao par "keksića", što nam je onda u poslastičarnici dobrodošlo kao novac. Momak se pri tom super zabavio.Uskoro spremamo kolače (ideja potiče sa istog mesta), ponovo, jer smo to već radili, davno. "Bombone" imamo, ostali nam papirići od Nove godine, kada smo kitili jelku bombonama. Sad nam Niki odmotava sve, a nabasa samo na novine. Još da odemo ovih dana na kolače, da prvo obiđemo "pravu", pa se onda bacamo na pravljenje naše poslastičarnice.
Do tad možda dobijemo, ili na netu nabasamo na još neku ideju, npr. torta od plastelina, onog iz kućne izrade. Ili sitni kolači od njega. Hmmm... Nije uopšte loša ideja. Biće neki craftadžija i od mene. :)
0 comments:
Post a Comment