Vikend, II deo

Mora da ste primetili one divne konje koji se verovatno cele sedmice šetkaju oko terena na Serbia Open 2009 turniru. Stvarno su divni, predivni. Niko ko ih vidi ne ostane ravnodušan, svi stanu i komentarišu, i mi smo, Beti naročito, htela je da ih pipne ali je Tata rekao odlučno "ne"!
Ja sam rekla da priroda nikog ne ostavi ravnodušnog.Ima vremena, i tako nam je u planu obilazak hipodroma, neki od narednih vikenda. Ah ti vikendi.

Nastavili smo dalje i baš krene komentar kako je grad prepun đubreta, pa oni stalni problemi: lutalice i ostali psi na povodnicima kake gde stignu, to nit ko skuplja nit kontroliše. Ispade da sam opterećena problemom izmeta po gradu, al kad čovek pogleda koliko toga ima... Desi se da više tih nagaznih mina vidim u toku jednog dana nego prijatelja u toku cele sedmice. Tužno, a pre svega ružno, u svakom pogledu, i bukvalno.

I tako mi šetamo, i evo na šta smo naišli.
Nisam mogla da ne zabelešim.
Mada, da ne lašem, nekih 2 sata kasnije naišao je čovek iz gradskog zelenila, i metlom sastrugao iste, dosta dalje - kod parkinga (baš na livadu na kojoj su neki Englezi uredno postavili "svoj" teren za igru. Ko pre devojci, njegova je).

Bilo je vreme da se mi sklonimo odatle, nadam se da je otišao da očisti i ovaj deo šetališta!

Valjda neću više pisati o ovome, nemam nameru da se više bavim g... bar ne na blogu, i bar ne bukvalno. Dosta je!

Kraj.