Da ne poveruješ

Nedeljno jutro. Vreme lepo, mami osmeh na licu, i onda odjednom BENG... bukvalno sam poludela kada sam videla kako je neko (verovatno neko nevaspitano, neiživljeno, razmaženo, nadasve raspušteno derle) iskidao drvo, onu istu trešnju o kojoj sam već pisala, ostavio za sobom dokaz svoje gluposti i prostakluka i otišao. Čovek treba da nosi sa sobom foto aparat svuda, ako slučajno nabasa na TO stvorenje, da slika, odnese dokaz tati i mami tog malog skota (ako je mali) i da onda neki zakon natera dotične da posade negde neko drvo, i da ga redovno čuvaju i paze sledećih nap. 5 godina. Ili šta već slično. I zbog čega?! Par jedva crvenkastih trešnjica?! Verovatno pre iz obesti!

Katastrofa, ali nikako da se naviknem na to sasvim uobičajeno stanje u zemlji Srbiji.
Bar sam pokazala deci šta je prostakluk. i pričali smo kako i drvo pati i kako ga sad to boli...Dalje od toga se nije moglo :(

Preporuka: "Dobro drvo"-Šel Silverstejn, ne samo kao delo koje otvara mnogo pitanja o životu (ja uvek pomislim na mog dedu, i na mamu, i na kumu od koje sam je dobila za rođendan davne 1997. godine :p), već i kao delo o drvetu, bar dok četvorogodišnjače ne poraste, negde do doba drugog razreda (nabasah ovde na prevod i sjajne komentare i doživljaje ove predivne knjige).

Priča o umeću davanja i umeću prihvatanja i uzvraćanja ljubavi, napisana i ilustrovana za čitaoce svih uzrasta.

Najbolje je možda da ipak sami pročitate komentar originala (ovde, ovde),

This is a tender story, toughed with sedness, aglow with consolidation. Shell Silverstein has created a moving portable for readers of all ages that offers an affecting interpretation of the gift of giving and a serene acceptance of another's capacity to love in return.