Lutke od papira

Sasvim sam sigurna (naročito posle priče o Sari Kej) da su sve mame iz mog vremena (pokušah u nekoliko navrata da objasnim šta podrazumevam pod tim, pa nikako da sročim to kako treba-odustajem) imale kutije prepune lutkica od papira i njihovih haljinica, cipelica i drugog. Evo o kom je vremenu reč, ko je tada bio mali znaće o čemu pričam: u Politikinom zabavniku je svakog petka na predposlednjem listu izlazila po jedna lutka (od papira) sa odelima, i tu su se smenjivali celi ciklusi likova. Npr. ja sam ludela za porodicama Kremenko i Kamenko, pa sam imala sve likove, od Vilme do "obucite Dina". Koje je to ludilo bilo, svaka lutka je imala poslebnu kovertu, pa sve u kutiju od čizama, i to Tatinih ( imao je najveće stopalo).

Negde se te kutije vuku i sad, sigurna sam, na tavanu il gde bilo drugo.
Samo nikako da dolete do nas, pa sam ja počela da kupujem mom detetu, ženskom, a dovoljno odraslom, knjigice i lutkice, sve da se izreže i obuče. I nakupilo se toga: Saša u šetnji (toga je imalo i kad sam ja bila mala, a sudeći po kvalitetu štampe najverovatnije i pre toga), Bratz, Princeza Natalija (sve od kartona, oči su mi ispale dok sam isekla), i razne druge.

Izdvajam međutim dve vrste koje preporučujem, ako su vam deca u vrtiću, a naročito ako negujete baratanje makazama kod njih.

• Prva je "Ana", ne znam na žalost ko je izdavač jer sam pre bacanja zaboravila da vidim. Ali sjajna je jer deca ne seku duž ivice odelca, već po crticama, pa i ako pogreše, kad malo porastu opet će moći da poprave "štetu". Ja sam isekla samo lutku, sve ostalo sam prepustila Beti, ili popravila ako baš ona zahteva. Čak se nisam ni setila da ona može da reže sama, ideja "JA ĆU" je potekla od nje.
  

• Druga je knjiga prepuna već izrezanih stvari-od sirena ili princeza do njihove odeće, izdavač je IPS, ima ih svuda. Ono zbog čega ih volim nije što vaše dete neće rezati, već što može samo, po šablonu (obavezno ostavite "rupe") da crta nove komade odeće. Da posle boji kako hoće, a onda seče i oblači, i na kraju baci ako nije zadovoljna.

Moja je Cica otišla korak dalje, nacrtala je nove lutke, samo je bila nezadovoljna što ne zna kako da sirene dobiju rep umesto cipelica, pa sam tu u pomoć pritekla ja, umetnik u razvoju, uspešan.
Bar tako Beti kaže, a to je jedino bitno!