Dan kao i svaki drugi, za mnoge

Danas su se ulagale žalbe na rezultate prijemnog ispita za upis u srednje škole.
Proći će i današnji dan, i već sledeće sedmice mnogi se i neće sećati po čemu su bila bitna i pamtila se poslednja 3 dana u životima čitave jedne generacije i njihovih roditelja.

Ali ovo je molba onima kojima ovi dani jesu bitni, onima kojima se čini da čitav život zavisi od njih:
Ne mojte grditi svoje dete. Sada mu pomozite da manje pati.
Ne mojte tući svoje dete.
Ne govorite mu da je glupo zato što je imalo tremu.
Ne govorite mu da je nesposobno zato što nije prepisalo. Poštenje se teško uči, u zemlji Srbiji ta se biljka više ne uzgaja.
Ne govorite mu da ono ne vredi ni malo.
Ne govorite mu da je propalica.
Ne govorite mu da je budala.
Ne pričejte kako je površno, naročito ne nepoznatim ljudima.
Zagrlite ga, to mu nedostaje.
Utešite ga, to očekuje.
Nasmejte mu se, to mu je potrebno.
Recite mu da ćete se izboriti, to mu je jedino ostalo.

Sve ostalo jeste takvo kakvo jeste, i sad je lako pričati grditi tući mrštiti se nipodaštavati kukati objašnjavati coktati pitati"Pa kako BRE?".
Lako je sad govoriti: Znao sam..., Eto vidiš..., A ja kad kažem..., To je to, sad mu je sudbina zapečaćena..., Eeee kad si ovo pogrešio...
Sad je svašta lako pričati, i kroz priču se roditelji olakšaju, il' sebi život učine još crnjim; a deca?!?... Dal je baš svaki njihov osmeh onaj nehajni, dal je baš svaka suza folerska, dal je baš tako kako kažemo...

I šta na kraju više boli, taj zbir lošiji od očekivanog il' onaj osećaj da vas ne vole zbog toga što jeste već zbog toga što ste ispunili očekivanja?!
A kao roditelj se pitam, gde su to zapela naša očekivanja, u kom su se to tunelu izgubila?
Jer bol je jedno- svi bi smo mi uspešnu decu, da rade šta vole u životu, da mogu što mi mogli nismo. Al gde je ona bezuslovna ljubav, gde je topla podrška kad im je najpotrebnija?

I šta na kraju više boli, taj zbir lošiji od očekivanog il' onaj osećaj da vas ne vole zbog toga što jeste već zbog toga što ste ispunili očekivanja?!
Na kraju krajeva i čija očekivanja?
Molim vas, odvedite dete na sladoled, nasmejte mu se samo onako, baš zato što na kraju kad ga pogledate, to jeste, još uvek, samo DETE!