Knjige

Volim da kupujem knjige deci, a oni da ih čitamo pred spavanje. Tako smo u jednoj običnoj jesenjoj šetnji prolazili pored zavoda za udžbenike, i naravno svratili "samo da vidimo" šta ima zanimljivo. Beti i ja. Pustila sam je da bira (kao i uvek), po jednu knjigu za nju i brata koji je grabio prema parkiću.

Prelistavale smo i tražile, i to je trajalo :), a onda se ona, gotovo u sekundi, odlučila za ove dve:

• "Zdravica" Duško Radović za nju i
  
• "Kiša od slatkiša" Milan Mihaljčić, za brata.

Nikijeva knjiga je neobična, maštovita, govori o tome koliko smo različiti i kako je to dobro. Upakovano u kišu od tegli meda za medu, banana za majmuna itd.
Njen mi je izbor bio čudan, ne zato što je loš (naprotiv) već zato što već imamo knjigu pesama Duška Radovića, mada ne sa ilustracijama. I čitamo je.
Ali, naravno da sam ispoštovala njeno odlučno "hoću da uzmemo ove dve".

Istini za volju, ja sam htela da kupimo nešto što sam prvi put videla na blogu kod Škrabalice. Tada nisam bila naročito zainteresovana za ovu knjižicu, sve dok je nisam u knjižari pročitala. Tražim reči da je opišem, al mi ne ide, jednostavno je nežno upakovana istina o životu, izborima i onim što mi od njih stvaramo.Ali Beti je bila tako sigurna u svoj izbor, da sam brzo odustala od ubeđivanja. Zato sam se ja danas vratila i kupila je, sama. A onda sam na putu do kuće odlučila da im je ne dam odmah. Pada mi na pamet kako bi mogla da bude odlična pozorišna predstava, nov način da se druže sa knjigama uopšte, a i sa onim što oni od njih mogu da stvore.

Samo nam sad treba jedna riba, jedan rak, jedan kit, jedna meduza i školjka. Malo mašte i mnogo snage. Ali ako išta od toga bude bilo, samo će se potvrditi ona narodna: ko se u kolo hvata u noge se uzda. Ide zima, biće dana :)
A knjigu pročitajte obavezno, videćete da će vaša reakcija biti bar stidljiv osmeh. Evo pitajte Škrabalicu :).