Poslednja nedelja septembra

Vreme je predivno, tako je lako uživati u njemu. Naročito kad smo svesni da će vrlo uskoro sunce pokazati svoje zube. Zato želimo da vikende provodimo u prirodi, trudimo se da iskoristimo svaki minut. Poslednje nedelje septembra pobegli smo od gužve, želeći da budemo na nekom mirnom, tihom mestu i u krugu porodice. Evo nas opet u našoj oazi.

Pronađite mene na slici!

Evo bogatstva jeseni, mljac!

Orah, čije sam plodove slikala, a pod čijom je velikom krošnjom pravo uživanje odmarati na toplom suncu miholjske jeseni.

Deda i deca, u pauzi od posla :)

Svi su bili vredni
...samo nisu svi slikani u radnoj atmosferi.

Uja je čistio oluke;
nov zadatak: pronađite čoveka kod krova i...

...pauka koji beži u travu.

Deca su bila kreativna - za provod i igru nekada treba samo malo pogledati oko sebe. Mi nismo imali ni papir, ni lepak, tako da nam čovečuljci na kraju nisu ostali za uspomenu, ali i ove slike su sasvim dovoljne. Sakupljali smo lišće za vrtić, pa sam se setila igre koju bloguju mnogi na netu. Imali smo na raspolaganju lišće, cvetiće, travu i bundevine semenke (malo smo ih grickali, malo pravili oči i usta). Nikiju sam ja pomagala, ali Beti je sama napravila devojčicu sa čupavom kucom, obe sa cvećem u kosi. Uostalom pogledajte sami:

Opale latice od ruže baš su obradovale Beti (dok jednom ne smrkne drugom ne svane), pa je odlučila da ih koristi za devojčicine čizme i kucino telo... ili jaknu (?!?).

A evo ih i naši momci, poziraju mami.

Kad smo krenuli kući bilo je već kasno poslepodne. Deca nisu spavala kad je trebalo pa su u kolima popadali od umora, samo su se izvalili preko sedišta. A nama se prijeo sladoled, kažem vam bio je to divan, divan dan.