Šifonjer za vrtić

Ovaj vikend nije baš protekao kao što smo se dogovorili u petak, zapravo nije bilo po dogovoru uopšte. Pa ipak je bio kreativan, i omogućio nam da maksimalno uživamo u ovim toplim danima. Ja sam sad kao gušter, željna sunca, a njega je bilo sasvim dovoljno!
U petak smo bili kreativni, zapravo Tata.

Evo o čemu se radi, u vrtiću su nam rekli da je iz ministarstva stigla naredba da se naprave kartonske fascikle za svako dete, veličine 1m x 70cm u kome će se čuvati dečiji radovi (hhihihi, kako ovo glupo zvuči, ali dobro ste pročitali, "metar sa sedamdeset"). Do sad se sve stavljalo u kutije od cipela, koje smo mi roditelji ukrašavali sa decom. Nema je čak i oslikavanje kutije bilo skroz gotivan posao, koji je doduše trajao prilično dugo. Beti je sama iseckala sličice, ponije i princeze iz časopisa, pa neke šareniše iz "vodiča za roditelje" koje smo zatim zajedno lepile lepkom za tapet. Svaka faza je morala da traje po par dana, da odleži :) Ali je na tu kutiju ona i dan danas veoma ponosna.

Mađutim to je sad postalo suviše sitno, jer ako deca budu crtala velike radove moraće crteži u kutiji da se gužvaju!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
A daca NEMAJU GDE da crtaju velike radove, jer oni imaju 3 stola u sobi. Teško da će SVI imati tu privilegiju da im za delo treba fascikla 1mx70cm. Smejurija. Do sad su te velike radove crtali po grupama ili svi zajedno, i baš to mi se sviđalo. Svako je znao svoj posao, ali su umetničko delo stvorili ZAJEDNO.
A onda su ljudi kupovali kartone koji ne mogu biti kraći od 3m, jer to treba da bude prava fascikla, koja će unutra imati savijene krajeve. A da, i dva džepa za dve sveske A5 formata, da vaspitač napiše komentar svakog deteta i još neke pedagoške kvake za svako. Pa sad, više bih volela da se ti komentari pišu na samom crtežu ili radu.Ovako više liče na šifrovane poruke. Zamislite sebe kako kopate jednoga dana po tim dečijim crtežima i uspomenama, dok terate muža da komentar traži u svesci kao indeks na kraju knjige :

... na strani 8. piše da je rekla (nešto)...
A??? Nemoguće?%/#$/?
Ma gledaš dušo pogrešan crtež, čitam ti o onom pre njega... ne tom... onom još pre njega.
Aaaa! Da, sad ima logike. Onako nije vredelo ni da okrećem crteš naopačke.

I još se pitam ko će decu da čuva dok vaspitač popunjava sveščice. Za njih 20 i kusur.
OK, sad bi me neki kolega dobro izribao, pa to su pedagoške odrednice i putanje koje je utiralo... Ali ja samo jedno znam, sa decom će se neminovno manje raditi, a više će se ostavljati da se zabave SAMA. A to me uvek tako razbesni, kom je kretenu palo na pamet da od vaspitača pravi pisara i da mu NA TAJ NAČIN proverava kvalitete??? Nek dođe 7 dana da on tako bavi se decom - piše, a JA da vidim dal sam zadovoljno šta mi dete radi u vrtiću. Kreten!!!

Ja sam samo rekla da mi ne pada na pamet da još i karton plaćam (čiji li je to rođak uvezao ogromne količine kartona pa sad ne zna kako da ga plasira na tržište!?!). I tako smo uzeli neke dugačke kutije u nameri da ih recikliramo, ne znam ni od čega su bile, tek našlo se toga pored parkića dovoljno, čak je i drugima ostalo. :)
Tata je to lepo iseckao i savio, izbušio rupe i spojio delove pletenicama od kasa, najlonskih (štos koji sam ja pokupila sa interneta), pa ukrasio krajeve, one iskrzane od noža, selotejpom u boji. Deca su bušačem napravila pahulje i zvezde od samolepljivog tapeta, pa lepila gde su hteli. Ja sam oduševljena, Tata manje. Kaže "Da vidiš kakve su ljudi kutije doneli...". Ali mene ne zanima, i deca su učestvovala malo, gledala i smejala se ("šta ćemo sa ovim da radimo?") i nismo išli da kupujemo karton, pa smo vremenski isto prošli, pare smo uštedeli, nije nebitno. A i nije nešto normalno u pitanju, pa ako neko pomisli da nam ova superiška stvar izgleda kretenski samo je potvrdio moje mišljenje: kakav zahtev takva i realizacija.
Jedino smo omanuli u ovom delu sa crvenim selotejpom, nismo znali da kutije treba sve da izgledaju sve isto. (?????????) Pa nek odlepljuju oni, mi smo svoje završili.


O nedeljnoj zanimaciji... pisaćemo uskoro.