Pizza majstori

Pre nekoliko dana kod Mame ne rade na "repeat" videh da su se bavili spremanjem pizze, pa se setih naših letnjih igrarija na istu temu. Za ovu vam je najteže da naterate decu da sami pripreme materijal za igru, kad dođe do dela lepak u ruke! sve ide mnogo lakše.

Mi smo koristili dve kutije od već smazanih "pravih" :p pizza, drvene bojice i vodene boje, papire u boji i samolepljivi kolaž, travu, kukuruz tj. sve što "ide" uz njega kada ga kupite na pijaci - prvo smo spremali pizzu, a kukuruz smo kuvali i klopali kasnije (eh kad se samo setim...).
Pogledajte kako je to bilo:
Zamesili smo testo. Ostavili da naraste.


Napravili spisak potrebnih namirnica.

"Otišli" u kupovinu, da se zna koje je boje ono što smo odlučili da dodamo testu.
Zatim smo sve pripremili, najviše nam je vremena trebalo da iseckamo šunku.

Prvo smo razmazali kečap preko testa.

A to je trajalo.

A onda je dodavao ko je šta i kako hteo.

Beti je imala neobičnu taktiku, sve je lepila u redove kao da postrojava vojnike. Zeleni i crveni (nazovi) krugovi sa rupom su paprika, kao i ovi neobični oblici. Crne i zelene "tufne" su maslinke. Neke su Betini otisci prstića koje je radosno gurala u vodene boje. Crvenio su kobasice, ili paradajz-to su smislile pametne glavice kada im je dosadilo da docrtavaju braon kružiće.

Jedna je gotova, sad preskačemo deo u kome imamo peć da bi je ispekli (nisam se toga ni setila do sad).

Šef kuhinje (najstariji) sa svojim delom.
VUALA, naše pizze su spremne, neke smo kasnije sekli na parčiće, neke su ostale cele. Jednu su podelile dve drugarice koje su pravile zajedno pa smo delove umotavali " za poneti".

Ideje smo pokupili sa raznih strana, mada su trava (origano) i kukuruz tj ona svilica i "lišće", šaša (majonez i kačkavalj) domaći proizvod. Kupujte domaće, hihihi.

Predlažem da ipak vidite kreativnost drugih, pored gore pomenute gospođe Tralalalinski:

1. Filth Wizardry
2. Katherine Marie Photography
3. Opet Katherine, pizza od filca
4. MakingFriends.com
   

Uživajte i ugri, ali spremite se za skupljanje ostataka i čišćenje bez zvocanja, i verovatno solo. :)

Nervoza

Navukla sam se na čokoladu. U početku malo, pa sve više, i sve gore. Nervozna sam kad je nema, pa je kupujem kad god odem u prodavnicu. Čak kupim i lager, za svaki slučaj.Al tu počinje vrzino kolo, unervozim se kad je nema pa je jedem i kupujem, pa se onda unervozim što se gojim, pa je jedem da bi me prošla nervoza. Pa se opet unervozim sto se gojim. I tako u krug.
Nije mi što se gojim nego što su mi sve pantalone taman, baš po meri i ni gram ne sme da se doda, ni milimetar ne smem da mrdnem u širinu.

Ali kad je vidim tamo u prodavnici, crna, gorka, pa sa malinom, ili uz neki voćni kolač, pa uz kaficu... već mi se jede još. Do sad sam sve rezerve istrošila.

Bacam se na anti čokolada dijetu.
Sem za one male.
Ne treba sebe ubijati, nikada, naročito ne u pojam.

Ne samo osmeh, već smeh

Evo kako je to bilo.
Završila sam svoj posao rano i uputila se na institut (tako mi piše na uputu), kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju. Dan sunčan, prelep, da ne poveruješ da je skoro kraj novembra.
Stignem tamo oko 11h i dok sam čekala sestru na šalteru uočim (šteta što sam birajući telefon štedela na kameri) natpis, krupna slova oči da ti iskopaju: uputstvo za popunjavanje rubrike "zdravstvenoj ustanovi"na uputu. Ne znam šta biva ako nedostaje jedan deo teksta (npr. umesto institut treba da piše klinika, i još mi nedostaje stomatološkog fakulteta), nisam dotle ni stigla. Ali mi je sestra ipak na poleđini mog neupotrebljenog uputa napisala kako isti treba da se popuni. Zapravo ne šta pacijent treba da upiše, nego šta treba - da ne pogreši kolega doktor.
Smejurija.

Sad suština, kad smo već kod kolege. Pre par dana sam bila kod dermatologa, btw. za gradski zavod za kožne bolesti u Džordža Vašingtona vam ne treba uput trećeg lica. Pitala sam kome da se obratim za nešto drugo što me muči, specijalista za jednu oblast prosledio me dalje kod stručnog kolege. Popunivši uput.
Dakle, to ne može. Uput mora da mi da lekar opšte prakse (naglasila je reč odabrani), i to ispravno popunjen, i tek onda da se opet obratim njima.
Ej bre, zar u sred epidemije, u osinje gnezdo me šalju???

"Pa kako drugačije ja da obavim pregled, može li nekako da se iskoristi ovaj uput koji imam?"
"Može drugačije, platite 1150 dinara." Čini mi se da je rekla toliko, ako grešim (za 100 din. najviše) unapred se izvinjavam.

Da ne smaram dalje ni vas ni sebe, sve ovde smrdi na masovnu prostituciju.
Platio ili ne, na klinici se (prvo) na tebi uči neki stažista, a niko ti ne garantuje da je mentor tog dana u fazonu da ga proverava ili ispravlja.Ako odeš negde privatno, uštedećeš sebi i vreme i živce. Doduše to ti ne garantuje uvek uslugu proporcionalnu datom novcu.

Dok smislim kako da se iskobeljam iz ove svinjarije, jer moram da rešim svoj problem, zanimam se pozitivnim ludilom. Očaravajuće fenomenalno. Zarazno. Ja sam se iskreno smejala, od zadovoljstva, serotoninom protiv zaraze.



High Five Escalator
na improv everywhere

Smile

Danas mi je život u Srbiji ponovo pokazao svoje oštre zube. Naučila sam da mu ne dozvolim da me ujede, do koske. Ali uvek ostavi trag, poderotinu, krastu.
E ne dam da mi upropasti ovaj post!

Danas sam otkrila Color Me Katie blog!

Kao da ste u nekoj čarobnoj knjizi koja će vam pre ili kasnije izmamiti osmeh. Prelistavate stranice koje vas vraćaju u detinjstvo, guraju u ono divno pozitivno ludilo, kao bujice strasti i energije. I već se smešim.

Evo njenih pravila za život:

• Be Creative
• Don't grow up
• Break your routine
• Be Optimistic
• Give yourself a gift everyday
• Be yourself

Želim vam prijatan dan!

Maske

Deca su izabrala šta ćemo da pravimo, listajući knjigu "365 stvari koje sami možete da napravite i uradite". Maske su bile izbor oko koga su se brzo i lako složili.

Ranije sam na first palette naišla na maske za maskaradu. Odštampali smo sva 3 ponuđena šablona, mada je i njihovo pravljenje pomoću dečijih naočara odlična ideja (vidi na slici gore)!

Niki je, gledajući knjigu, odličio da bude grrr tigar, plavi.
Morali smo oblu masku, broj 2, malo da izmenimo: isečen šablon se presavije preko pola, da bude simetričan, pa se iseku tj. opkroje špicevi za tigra. Onda se šablon otvori, stavi na papir u boji i malene ručice nacrtaju liniju oko šablona.

Beti se svidelo sve, njena je maska naša zajednička improvizacija. Nismo u igru uključili ni trakice za uvijanje poklona, ni platno, ni žice za čišćenje flaša (pipe cleaners), a verujem da bi i sa njima kreacije bile maštovite, veoma. Imali smo šarene papire (možda bi bolje bilo da smo imale tvrđi karton), svetuclavi lepak i bojice. Bilo je to sasvim dovoljno.

Šare je crtala Mama (nadam se da se naslućuje da to nije dečijih ruku delo) crnim flomasterom.

Lepak sa štrasom mora dugo da se suši. To vreme je idealno za dečije popodnevno spavanje, ili pravljenje leptirića.

Na kraju dobijate:

Tigra dok je miran.

Grrrrrrrrrrrrrrrr

Probali smo kako leptir izgleda kada krajeve maske zategnete lastišem, što tanjim.

Ipak smo se odlučile za slamčice kao držače. Savile smo ih i pričvrstile krep trakom. Beti ih je sama lepila, ja sam samo pridržavala. Porasla je dovoljno za sve kreativnosti.

Ako se odlučite za nešto slično, ostavite nam link u komentarima.
I uživajte!