Tokom Uskršnjih praznika vreme je bilo divno, prolećno. Jedna od prednosti zime, koju sve više cenim u poslednje vreme je što se proleću obradujem kao malo dete, u našem slučaju kao malo dete snegu. Kao da primetim svaki listić koji preko noći poraste, u pocetku, dok je sve bilo u popoljcima, deca su mazila žbunje i grane drveća. Bila sam svesnija činjenice da su to živa bića više nego u bilo koje drugo doba godine, znaci i poruke koje nam šalju tad i jesu najjači.
Grad Kakac; išli smo na ručak u riblji restoran, pa u poslastičarnicu na kolače koje su deca smazala na zaprepašćenje Ujaka, pa na farbanje-face painting.
Divan dan!




0 comments:
Post a Comment