Vatrogasac

Šetamo se mi tako po Dunavskom-Savskom keju oko "25. maja" (upravo je trajala rasprava koji je to deo gde smo mi nabasali na vatrogasca) i primetimo ga u punoj opremi kako sedi pored vozila, na klupi.
Beše u toku Serbia open teniski turnir.

Deca ugledavši vozilo povikaše "voz", onda počne ubeđivanje:

• "nije sunce voz, to je vatrogasni auto"
• "niiije, to je voz"
• "kako sunce voz, vidiš da nema lokomotivu, ni vagone, pogledaj ovo je..."
• "voz" (sad se već ne zna koje dete je upornije, ljubi ih mama)...
• "dobro Beti, vidiš čiku na klupi, šta radi on?" (da pojasnim, sopstvenog opravdanja radi: čika je bio u punoj opremi i radnom odelu; ja sam se dvoumila između pitanja "koji je njegov posao?" i "čime se on bavi?" ali ne znam zašto sam odustala od oba, nekako mi se činilo da je mala da ih razume :$)
• "sedi"

#%$/(%!"# naravoučenije: kakvo pitanje takav odgovor!

Kasnije smo gledali vatrogasno crevo i svakojake skalamerije koje su se dale videti, ali čika do kraja nije bio vatrogasac i vozilo je ostalo voz. Mama je ostala "$#$& kad je mogla da pomisli da Beti neće znati odgovor na jedno za nju jednostavno pitanje.