Dok se ne vratim starim temama

Ja bih da još pišem o moru, - izgleda mi nekako nedorečeno ovo naše uživanje. I o tome šta smo radili ovog leta, bar o onome što smo pravili, i naučili (pa bilo je toga dosta, bar za nas bitnog).

Ali nađoh na računaru jedan stari tekst, pisan dok nije radio internet. Učinilo mi se zanimljivo da ga objavim, i današnji dan je baš topao...


Po jednom od najvrelijih dana ovog leta vučem kese iz megamarketa i razmišljam koji sam lik (konj). Na putu do kuće prolazim pored (najmanje) 3 prodavnice, ali ja sam htela da kupim sve baš tu, potošački. A kola ne vozim, zato vučem kao konj, pa posle na 5* bez lifta (* za visoko prizemlje, nije za ura; a visoko prizemlje je baš visoko... ceo jedan sprat... za sve sem za mog muža).

I razmišljam, da ne poludim a mozak da ne prokuva:

Nosim tri prepune tregeruše - NEZDRAVO.
U jednoj su 4 kese od papira, zamena za tregeruše al' bez ručki - nepraktično za teglječe, ali ZDRAVO (nisam kreten nego mi treba da nešto pravim sa decom, neku knjigu, oduševila sam se forom, al o tome kad napravimo :P )

Nosim 2 hleba: crni - zdravo i beli - nezdravo.

Kupila sam 4 vrste voća - zdravo, valjda, ako nije prskano do besvesti (zato i teglim, ne umem ja da kupim po 0,5 kg), al mi se baš pio Tonic Water - krajnje nezdravo.

Ostaleo su sitnice za decu, al i to je zdravo i nezdravo (za budžet naročito), ima i plastike i papira.

I tako krajnje srpski: malo zdravo - malo nezdravo, za telo i dušu, za budžet i mozak ili ti zdrav razum. Ne može sve da valja pa to ti je, i ne može do kraja da se uradi kako treba pa to ti je opet. Kad mi se nakupi ludim i mrzim sve ovdašnje i svu ovu našu negativnu selekciju, pa bolujem i depresivna sam... predugo. Ali sad mi bre nešto sve ravno, i trudim se da menjam, al i da se ne nerviram što ne ide nikako na bolje u ovoj našoj Srbiji. Da ne budem pogrešno shvaćena, ne prihvatam ja realnost pa se utapam u masu - ni u ludilu (ustvari to kod nas i jeste ludilo), nego se čuvam da valjam ovoj svojoj deci. Da ih naučim kako bi trebalo da bude pa ako budu hteli da klisnu negde da mogu da im se nadjem i kad budem matora baba.