Gladne ptičice

Mislim da će već sutra ulice biti bez snega. Sa svih strana kaplje voda, curi iz oluka i sa tendi. Tamo gde ima snega klizavo je ili se noga lako može uganuti u mešavini starog snega i bazenčića sa prljavom vodom. Vozači prskaju pešake štrokavom vodom koja je na kolovozu, često i bez mogućnosti da izbegnu ogromne bare. Za ledenice ne znam, toliko gledam gde gazim da bih ostala suva i neisprskana (da što manje pravim one grozne tufne od blata na nogavica pantalonama, tik iznad pete), da i ne znam šta mi se dešava iznad glave.

Ali pre samo par dana, beli pokrivač je bio inspirativan. Pravili smo jednostavne hranilice za ptice, uglavnom golubove. Dan ranije videli smo ih kako čeprkaju po snegu i deci je baš bilo žao što im je hladno. Doduše, niko nije pomenuo čarapice ili čizmice za golubove. Mislim da su one ipak bile srećnije što su se domogle velike kore hleba koju je neko bacio u sneg pa je tu omekšala i lako se drobila. Ali cilj je bio da deca odnesu ptičicama mrvice, da malo brinu o prirodi i onome što ih okružuje. O tome koje ptice žive u našem okruženju tek ćemo da pričamo.

Naše hranilice (bar smo pričali o tome zašto ovo nisu gnezda) su jednostavno isečene kutije od dugotrajnog mleka i soka. Deca su mrvila korice suvog hleba, Mama je pomagala, a sve je bilo brzo gotovo. Nadam se da će bar jedna ptičica da provali šta je u posudicama, da ne moram i njih da učim gde i odakle se jede.

Hranilice nisam proveravala, plašim se da su pune. Ali ako i za par dana bude tako, moraću da prospem hleb, pa neka ga bar pokljucaju sa zemlje. Uskoro će krenuti crvići i bubice da se množe, koja će ptica još da se bakće sa suvim hlebom?!?