Dečiji zubići i druge predstave

Svaki sud ovde izrečen je lično gledište, pa ga s'tim u vezi treba prihvatiti sa rezervom.
Radi se o dve predstave koje smo krajem prošle godine gledali u lutkarskom pozorištu Pinokio, meni omiljenom. Čini mi se da ništa nije tako kreativno kao udahnuti život jednoj lutki.

Prva je Karijus i Baktus, nastala na osnovu istoimene Norveške bajke, o dvojici nevaljalca, zubna trola, koji žive u ustima jedne devojčice. Koristeći  čekiće i dleta buše zubiće, praveći tako svoju kuću... i garažu. Tamo jedu nezdravu hranu i još gore, ostatke hrane, jer ona ne pere zube redovno. A onda počinje da kuka od bola...
Na početku predstave vide se velika Jecina usta, pa su deca imala brdo pitanja u vezi sa ostatkom Jece, i lica i tela. Međutim, predstava im nije sve vreme držala pažnju u onoj meri u kojoj se to dešavalo sa onim koje su urađene prema poznatim nam pričama (Ružno pače, Uspavana lepotica i druge). Delovi predstave su previše razvučeni, neki delovi su bili nejasni pa smo ih objašnjavali u hodu.

Ipak, ne bih je propustila ni za šta na svetu. Mi smo i otišli baš na tu predstavu, baš pred dečiji odlazak na zimovanje sa vrtićem (tamo su i pred spavanje zube prali sami). Nisam ni mogla da predpostavim koliko će dobar posao ova predstava odraditi - nevaljali momčići su i sada često pominjani, odlični pomagači kada je vreme za pranje zuba!!! I ujutru, kada deca sama peru zube, umesto "trljaj te zube, grrr" samo pomenem Jecu i uz malo priče vreme brzo prođe, u pravilnom pranju.

odavde

Druga je Crvenkapa, predstava u kojoj je jedino Crvenkapa lutka na kakvu smo navikli. Svi ostali su napravljeni od predmeta sa kojima se susrećemo svakodnevno. Mamina kosa je žuta žica za ribanje sudova, vuk kada treba da pojede baku je starinska metalna kanta za đubre. Ipak kada se vuk prvi put pojavljuje, sa 4 mućkalice od nogu i glavom od... Neću reći, gledajte predstavu, ja sam se smejala više od dece.

Ovo je divno urađena stara priča.
"Crvena crvena crvena, crvena je bila drvena..."
"Drvena drvena drvena, drvena je bila crvena..."

Prva pozorišna predstava koju je moja Zvončica gledala bila je u ovom pozorištu, Lucprda i velika krađa potoka. Pokazala se kao pravi izbor za početak druženja sa daskama koje zivot znače, opčinila ju je magijom koja ne prolazi.