Jedan sasvim običan četvrtak

... bar je tako trebalo da bude.
Dan je divan, prolećni, onaj suncem obasjan. Tako sam se radovala baš ovakvom vremenu, 23 stepena max dnevna, još uvek se sećamo zime (pre dva dana smo poslali decu u vrtić u zimskim jaknama), a već nam trebaju naočare za sunce. Može da se diše (asfalt još nije počeo da prži), gde god se okrenem jorgovan... Počinje istina: na mnogim mestima očerupan (jorgovan) jer je svako dao sebi za pravo da otkine samo malo cveća, ma samo malo da ukrasi dnevnu sobu. Pa dobro, ta tradicija dugo traje, sve je dobro dok ne počne da se kida divlja trešnja sva u cvetu, to me već dovodi do usijanja, al ove godine toga izgleda nije bilo.

Dakle, dan je počeo sasvim obično. Znala sam ipak da zbog neke sopstvene nemarnosti treba sa posla da idem na drugi kraj grada (ne putujem mnogo gradskim prevozom, i nikad ga nisam mnogo koristila, nazovite to sreća ili snobizam meni je svejedno, nemam ni želje ni snage da se snalazim po gsp-u). A onda sam morala da se vratim na posao, pa u banku, pa kući.
I dok je dan bio u onom svom prvom delu, i ja sam se vozila puna ljubavi prema toplom vremenu koje me okružuje. Al kad je prošlo podne, nervoza je valjda krenula da osvaja sve nas.
Uđem u poštu, ispred mene trudnica sa stomakom do zuba, možda već u terminu. Stoji i čeka red, njen muž se šeta, vidno uznemiren. Pitam se kako to da je niko ne pozove da završi posao, pa ovo je vreme teško za sve nas... svi šalteri zauzeti, a i ne čeka šalter, treba joj kreditna služba ili šta već. Tamo mlada devojka i mladi službenik. A vreme prolazi. I odjednom bum, muž se ljuti i uskoro mi postaje jasno zašto je šetkao kao lav u kavezu: dotična mlada dama je ušla preko reda, ja to nisam videla, al vazduh su ispunili revolt i bes.
Devojka ljuta izlazi iz boxa (separea, ili kako već treba nazvati te sklepane kancelarije), a muž ide dalje, ljuti se na bankarskog službenika. A ovaj odgovara: ‚‚Oprostite gospodine nismo mi dužni da gledamo ko je sledeći na redu. To vi kontrolišite.'' Trudnica bi samo da završi posao i ode, beba u stomaku verovatno isto!
Razmišljam kako je svako spreman da se odrekne svog dela krivice, pre nego da požuri da toj istoj trudnici uputi izvinjenje, ako ni zbog čega drugog ono da mu se ne porodi tu ispred njega. Ni čašu vode, ni lepu reč, čak ni ćutanje, nećete dobiti NIŠTA u banci. Tu izgleda možete samo da donosite, na ostalo zaboravite, i po mogućstvu dršite se para, ne tebaju im ni vaši osmesi.
Dal je to tako svuda, dal tako stvari funkcionišu svuda u svetu? Ja ne znam, nisam koristila bankarske usluge nigde u Evropi, ni šire.
Izvinjavam se sada svima koji nisu takvi, ima i toga naravno, al eto ja valjda sa ovom filijalom nikako nemam sreće.
A onda završim posao, srećna izletim napolje, da ih ne gledam, jer je i gospođa šalteruša pored mene bila neljubazna prema klijentu koji je neobavešten (njoj se smena završava za 5 minuta). Ulećem u autobus (ponovooo) i krećem kući, osmeh mi se vraća na lice od same pomisli na kafu koju evo pijuckam polako. I opet bum... u prevoz ulazi veoma stara osoba sa štapom, vodi je stara osoba bez štapa, i sve to traje. A za njima ulazi sredovečna svađalica sa mlađom drugaricom, gunđa i kaže ‚‚veštica''. Na to će starija gospođa: ‚‚Ostarićete i Vi'', al nema prema kome da bude ljubazna. Nije bitno što je štap zasmetao jednoj ciganki koja je htela da uđe prava i sedne što pre, mogla je to biti bilo koja džangrizava sredovečna, životno nezadovoljna osoba. Ne bi bila ni prva, na žalost ni poslednja. Mene je fascinirala ljubazna ogorčenost one starije gospođe koja ni u takvom očaju pa i čudi (sumnjam da je sve ovo očekivala), nalazi u sebi kulturni odgovor. Gde smo izgubili to, onako usput dok nas je život mleo, pa sad i ja u sebi pre nalazim ružne reči i negativnu energiju, nego kupturu i samokontrolu.
Setih se odmah posle toga majke hrabrost, i ... dan postade težak i smoran.

A onda sam naišla na parkić u kraju, sređuju ga, travica divno zelena, lišće na drveću treperi, kako to da nas priroda još uvek trpi a mi smo tako grozni prema njoj?!
Na sve to srednjoškolac koji ide ispred mene, baci opušak u stranu, pih promašio je kanalizaciju, pa šta sad...
I mogla bih sad da dramim, i bi mi jasno što nas kritikuju (da ne upotrebim goru reč) da smo nevaspitani i štrokavi... al evo završila sam kafu, i odoh da popijem sokić na terasi, pa ću kasnije ponovo da vagam, kako treba odgajati dete u ovim moralno teškim vremenima u kojima treba i preživeti.
Samo mi je žao što onoj mladoj mami ne rekoh da misli na to malo čudo prirode u svom stomaku, i ne gubi živce ni zbog čega; pa evo ako vas ima još danas iziritaranih, ovo je moja podrška vama i tim malim krofnama u vašim stomacima.

I mi se igramo

Konačno smo napravili grejače, i prosto su sjaaajni. Beka nije htela da kupimo one gotove (jednobojne!!!) pa sam ja odlučila da primenim tehniku koju nam je otkrila Škrabalica, ali svaka čast autoru cele ideje Little Birdie Secrets - tajna male ptičice bila je od velike pomoći, samo pratite jednostavna uputstva. Mada, ako imate mašinu može sve to da izgleda još slađe: Calico.

Pri tom je idealna stvar za ovo promenljivo prolećno vreme: ujutru kad dete krene u vrtić poslužiće na rukama, umesto rukava, uz majicu; kasnije se samo skinu rukavi=čarape=grejači :) i kad krenete kući, vaš mališan će veselo trčkarati u majici sa kratkim rukavima.


Veličina čarapa 12, pa sec, pa malo igle i konca, po koji boc, i Beka je sada oduševljena. Spremne smo za ritmičku gimnastiku :) Nije da se hvalimo, ali glavne smo. :)
Uostalom, kao i uvek.

a sad sam stvarno faca, zar ne?!!!

Umetnost

Ne znam koliko će dobro moći da se vidi, ali... snađite se, svi koje ovo zanima!


Evo cvetića, kućice (doduše u kojoj još uvek lože peć), ima tu i jedna devojčica... Prava prolećna slika. Ideja nije loša, devojčice stalno beru neko cveće, ali im ono posle toga u vazi=čaši i nije zanimljivo. Ovako može i da se osuši pa da jednoga dana kao bake i deke gledate crteže svoje dece.

Na slici su redom: Tetka, Teča, Boris i Filip!

Na slici se redom: Mama, Beka, Nikola i Tata!

Ako sam pogrešila, tekst i sliku naknadno ću ispraviti, kad se Beka vrati iz vrtića.

Sjajno mesto ako ste gurman

Do skoro sam mislila da ne mogu da kuvam bez recepta čitko napisanog na parčetu papira, inače spadam u kuvarice koje se strogo pridržavaju napisanog i navedenih sastojaka. Retko eksperimentišem, a i ne volim to da radim. A onda sam odlučila da spremim nešto od suvih šljiva, setih se Jagodinog ručka...
I tako počeh da istražujem, i dođog do ‚‚Grne", sjajnog mesta ako vas zanima kuvanje.
Do sad sam probala samo dve stvari, ali u planu je štošta još.
A sve je fenomenalno.
Piletina sa suvim šljivama
Goveđi gulaš sa šampinjonima (danas na meniu)
i svašta još!

OBAVEZNO posetite http://moje-grne.com/. Prijatno!

Moglo bi biti zanimljivo

Skoro su mi neki prijatelji tražili da nađem interesantne stvari koje bi mogle da se naprave za uskrs a da uzras odgovara predškolcima i osnovcima malđih razreda. Sem meni omiljenih mesta na netu, evo još par mesta nađenih onako usput:

styrofoam
Apples 4 the Teacher
family fun
KABOOSE
DLTK
Craftiedas.info
uvek posetite Škrabalicu, puna je linkova (novih ali i starih)

Dadavaću još, kako budem dolazila do linkova, šetkajući netom.
Ustvari, i mi uskoro počinjemo da pravimo ponešto, nadam se uspešno. Videćemo.