Njam njam

Danas smo jeli pasulj (beli, tetovac :p), prvi koji je Mama napravila skroz sama :).

A onda je to probudilo neke uspomene...

Brazilski crni pasulj, made by Tetka

Nama omiljeno voće

Neverovatno voće žaka, bilo je puno posla oko nje :). Bravo tetka!!!Najbolji sladoled na svetu, i Kiara ga obožava,
a tek prelivi...

Ovo je pravi njam njam
Pa čokolada... mljac

Bananice, ostrige (no comment), i ponovo sladoled u Ubatubi.

... Nije još gotovo

Šetajući...

... po netu nabasala sam na ovu neobičnu knjigu, koja mi izgleda veoma zanimljivo.
Mene je na prvi pogled privukla veza u naslovima (knjige i ovog bloga), prosto nisam mogla da odolim a da je ne pomenem.

Happily they hugged each other

and hugged each other
until they were green.
Then they went to play in the park.
They ran through a tunnel.
They chased little orange.
They climbed a mountain.
When they were tired
they went home.


Evo kako ona izgleda unutra: inchmark na pretstavlja njeno visočanstvo knjigu.
Evo šta su sve ljudi spremni da urade kada ih ona inspiriše: Create!
Dobar predlog za igru sa decom: sdpb (možda ovih knjiga i nema kod nas, ali su predlozi zanimljivi: tips).

Usput sam naišla na ovu zanimljivost:

Most of you know that the book was created when Leo Lionni was on a long train trip with two very bored grandchildren. They asked him to draw them a story, but the only paper he had was in the magazine he was reading, so he tore out circles of color from the magazine and manipulated them on the table top to tell a story. Hurray for ingenuity!

(Većina vas zna da je knjiga nastala kada je Leo Leoni bio na dugom putovanju vozom sa dvoje unučadi koji su se veoma dosađivali. Pitali su ga da im nacrta priču, ali jedini papir koji je on imao bio je iz novina koje je čitao, tako je poderao obojene krugove iz magazina i manipulisao njima po stolu da bi ispričao priču. Ura za genijalnost!)

Preporučujemo

Knjiga koju je naš dvogodišnji dečačić (kao sveže dvogodišnjak) iscepao kao mače muškatlu, danas je zalepljena (hvala pronalazaču selotejpa) i ponovo vraćena vlasnicima. Toplo je praporučujemo, čak kao literaturu koja od jednog deteta pravi učitelja. Izdavač je kreativni centar, i nek ovo i bude reklama, jedna ovako dobra stvar za decu njegovog uzrasta i zaslužuje reklamu i pohvalu.
Pri tom mi se čini da je naročito dobra ako svoje malo dete terate da vam što više priča, ako vam se čini da šuška ili je prosto kasno progovorilo pa sad hoćete da što pre postigne što više :).
U svakom slučaju posetite logopedi.rs, ima veoma korisnih saveta.

Doručak na slici

Na prvi pogled, ideja slikanja doručka bila mi je krajnje blesava, mogla bih čak da nađem i grublji izraz, ali onda sam uhvatila sebe kako gledam sve te slike i dalje.
Polako sam počela da uživam u onome što vidim. Tako je i ideja postajala sve zanimljivija, a ja sve radoznalija. Ovde nije reč o nekim nikad viđenim jelima ili sastojcima, sve izgleda tako obično ali tako simpatično.
Uz to, onako usput, javila mi se ideja da jedno jutro zabeležim kamerom naš zajednički doručak. Istina, vikendi su jedni dani kada je to moguće. Zato i jesu veoma vredni pamćenja.

simply breakfast

Ko je to?

Strašni vuuuk!

Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš.
Vuka se ne bojim ja tralalalala.


Moram da napomenem, da vuku nismo namerno izvadili oči, Beka je to uradila davno, onako iz radoznalosti. Jedno smo oko izgubili pa nije imalo smisla lepiti drugo. I tako je jedna knjiga postala naša lutka i glavni glumac.

Proleće jeee...

Stiglo je proleće, mada ko bi rekao, danas je sijalo sunce i padao sneg istovremeno. Pitam se šta treba da se pojavi na nebu (duga je već rezervisana, za kišu :))?
A mi smo dobili ljubičice, roze naravno (omiljena Bekina boja, uz ljubičastu, i još poneku roze varijantu: ciklama roze, baby roze i slične). A onda sam otkrila da treba da ih gajimo u plastičnim saksijama, a ne u keramičkoj (LJUBIČASTOJ, da bar saksija odgovara imenu biljke) koja je čekala na pravi dan za presađivanje.
Ljubičice









Tako smo odlučili da u saksiju ipak posadimo cveće, doduše veštačko :).
Igramo se već dva dana, još nismo gotovi,
ali spremno smo dočekali ovo divno godišnje doba.
Kada bude još malo toplije, sve ovo ćemo ponoviti, ali sa prirodnim cvećem, na terasi.

Učite sa nama

Kada mali ljudi recituju, velika deca uživaju, naročito ako su ti mali ljudi baš njihova deca. Tako je bilo i nama. A evo šta smo voleli da slušamo najviše:
Prva pesmica je uvek najvažnija :)

MAMA KAŽE
Mama kaže "zlato moje
oči su nam iste boje".
A tatin je glavni štos
da ja imam njegov nos.
"O lepoto babina,
junačino dedina",
"moja pamet" kaže tetka
i sve tako ispočetka.
Vidite iz ove priče
svi bi da na mene liče.

ZABOLEO ZEKU ZUB
Zaboleo zeku zub
zabrinuto zeva
i po danu zvezde vidi
u ustima mu seva.

Obukao zekin šal
k'o navijen skače
što ga više stezao
bolelo ga jače.

Zato brzo otrča
kod zečijeg zubara
zgodna sestra zečica
vrata mu otvara.

Zeko naš se zaljubio
a i zečica u zeca
zubobolja prestala
ali sad ga srce štreca.

Ima toga još, kao kod sve dece, ali ako je neka druga pesmica vama zanimljivija,
javite, naučićemo mi i to. :)))

Četvrti rođendan

Jeeeeeeeeeeee, Srećan rođendan!!!

Pa devojčice, srećan ti četvrti rođendan.








TORTE! Za one koji je nisu prepoznali, lepotica na torti je Stela, junakinja Winx crtaća, napravljena po narudžbini (Bekinoj).
Koliko je MAMA bila uspešna procenite sami, a ako vas zanima odakle ideja evo vam adresa http://www.coolinarika.com/recept/kako-napraviti-sliku-za-deciju-tortu.
Tata je kasnije u kraju, u nekoj poslasticarnici, video Stelu od marcipana, ali to je sad već neka druga priča...

Junaci iz novina

Bio je 24.2.2009. godine, a Baka i Pepe su šetkali gradom. I evo, pojavili su se na internetu, čačanski glas. Sa velikim zadovoljstvom predstavljam junake naše priče:

Šta mi volimo da slušamo i pevamo

Domaći zadatak

Mama i tata su imali zadatak da od levka i varjače naprave igračkicu i odnesu u vrtić. Naravno, u saradnji sa detetom (Nikolina grupa), što je u našem slučaju značilo u saradnji sa oba deteta. Bili smo puni inspiracije, mada nam je trebalo dosta vremena da sve završimo. I evo balerine i čike koji vozi auto.

E da, čika je u prvom trenutku trebao da bude teta sa mašnicom u kosi, ali se Nikola ODLUČNO usprotivio ‚‚ne 'enko, muko", i tako smo morali da napravimo muško (ne žensko), dodamo bradu i brkove...
Ideju nam je dala Škrabalica, hvala...

Uskoro sledi još toga, dobili smo i cediljku, i dve vunene rukavice. :)

Prve minđuše

Danas smo išli da probušimo uši! :) Bekine prve minđušice, kako je to slatko, tačno pred četvrti rođenadan.
Prvo smo se informisali na nekim forumima. Gde god bi smo se raspitivali na koja mesta ići i šta očekivati, ljudi su uglavnom raspravljali o tome da li treba ili ne bušiti uši deci. A nama je to bilo potpuno nebitno, već danima se spremamo na taj korak. Devojčica je potpuno spremna, odlučna, čvrsto rešena.
I danas smo se uputili u pirsing salon. Nije reklama, jedna devojka je na forumu komentarisala bušenje ušiju poštoljem i pirsingom. Iskusila je oboje, a njen savet je pirsing - manje boli, a i izgleda manje strašno. Mnoge su mame pričale kako su se deca uplašila od samog pištolja.
Nama je danas bilo sjajno. Bez želje da ikoga reklamiramo, otišle smo u "Sinđel", i platile malo više nego što sam se ja nadala, malo više više :), ali nije mi žao. Vredelo je svake pare. Ne bih verovala da nisam bila tamo, Beka se nije javila, a o suzama tek nema ni reči. Nije čak ni jauknula, ni uradila ono "mmm", koje bi paralo moje uši. NIŠTA, ZERO, apsolutno se nije čula. Gotovo da sam se uplašila da joj ja ustvari pritežem glavu prejako, ali zbog ušiju ništa. Uši su joj bušile dve devojke, istovremeno. 1,2,3 i gotovo. Treća ju je animirala, zagovarala, polazivala joj nokte, pričala svašta da joj odvuče pažnju.
http://www.sindjel.com/
Još samo jedan razlog više da se to uradi na ovom ili nekom sličnom mesti, i da se uzmu minđuše koje oni nude. Svako ko je bušio uši pištoljem zna da ona iglica na minđuši ostaje da bocka žilu na vratu, najviše kad se legne uveče u krevat. Tek kada smo došle kući otkrila sam da toga ovde nema, pozadi je ravan disk. Jedva čekam da vidim kako će spavati večeras, ali to očekujem bez straha da će joj nešto smetati.
Moja mala dama. Baš sam srećna.
Ako se neko još uvek dvoumi, možda bi trebalo da pročita ovaj tekst: http://zivot.krstarica.com/l/tinejdzeri/istina-o-pirsingu/