Prve minđuše

Danas smo išli da probušimo uši! :) Bekine prve minđušice, kako je to slatko, tačno pred četvrti rođenadan.
Prvo smo se informisali na nekim forumima. Gde god bi smo se raspitivali na koja mesta ići i šta očekivati, ljudi su uglavnom raspravljali o tome da li treba ili ne bušiti uši deci. A nama je to bilo potpuno nebitno, već danima se spremamo na taj korak. Devojčica je potpuno spremna, odlučna, čvrsto rešena.
I danas smo se uputili u pirsing salon. Nije reklama, jedna devojka je na forumu komentarisala bušenje ušiju poštoljem i pirsingom. Iskusila je oboje, a njen savet je pirsing - manje boli, a i izgleda manje strašno. Mnoge su mame pričale kako su se deca uplašila od samog pištolja.
Nama je danas bilo sjajno. Bez želje da ikoga reklamiramo, otišle smo u "Sinđel", i platile malo više nego što sam se ja nadala, malo više više :), ali nije mi žao. Vredelo je svake pare. Ne bih verovala da nisam bila tamo, Beka se nije javila, a o suzama tek nema ni reči. Nije čak ni jauknula, ni uradila ono "mmm", koje bi paralo moje uši. NIŠTA, ZERO, apsolutno se nije čula. Gotovo da sam se uplašila da joj ja ustvari pritežem glavu prejako, ali zbog ušiju ništa. Uši su joj bušile dve devojke, istovremeno. 1,2,3 i gotovo. Treća ju je animirala, zagovarala, polazivala joj nokte, pričala svašta da joj odvuče pažnju.
http://www.sindjel.com/
Još samo jedan razlog više da se to uradi na ovom ili nekom sličnom mesti, i da se uzmu minđuše koje oni nude. Svako ko je bušio uši pištoljem zna da ona iglica na minđuši ostaje da bocka žilu na vratu, najviše kad se legne uveče u krevat. Tek kada smo došle kući otkrila sam da toga ovde nema, pozadi je ravan disk. Jedva čekam da vidim kako će spavati večeras, ali to očekujem bez straha da će joj nešto smetati.
Moja mala dama. Baš sam srećna.
Ako se neko još uvek dvoumi, možda bi trebalo da pročita ovaj tekst: http://zivot.krstarica.com/l/tinejdzeri/istina-o-pirsingu/