Ukoriči pre upotrebe

Ovo nisu knjige koje su se oštetile jer su deca bila bahata i spustila ih bilo gde, slučajno gazila ili su se oštetilo od korišćenja. Ovo su knjige štampane 1965. godine, prošle su kroz ruke mog brata, pa moje pa su sve do sad stajale na polici. I onda su se raspale, bukvalno rasturile, a korice su se iskrzale. Ovde imate uputstvo koje je meni pomoglo da ih spojim lepkom za drvo. Od mnogih koje sam videla ovo upustvo je najjednostavnije, a razultati su odlični. Samo premazujte što više puta. Uostalom ako vam zatreba, videćete i sami.
A ja sam baš oduševljena što je pored ovolike navale knjiga u današnje vreme i jedna stara našla svoje mesto na dečijoj polici.


Palo mi je na pamet da bi smo tako mogli da napravimo poklone za novu godinu nekim prijateljima, ali videćemo... Dok nam prođu druge proslave: slava, rođendani, nakrcalo se toga u decembru. :)

Nešto lepo

Juče smo bili na Diznijevoj prestavi Miki i Mini-čudesno putovanje.
Već treći put za redom odlazimo na ovu "ledenu" prednovogodišnju predstavu, polako nam postaje ritual. Bilo je "super", kako reće Beti. Al o tome i nama mnogo šta da se priča, jedino da se vidi. Međutim, nije samo predstava lepa stvar koja nam se desila u Beogradskoj areni.


Karte smo, zbog popusta (ako se kupi do 20. septembra i još plati VISA karticom) kupili davno, uzeli smo mesta od 1690 dinara i platili manje od 1300 po karti. Ako već idete da gledate ovako nešto nemojte biti previše daleko. Krenemo dakle na naš ulaz, dočeka nas razvodnik i ljubazno kaže: "Red B desno ne postoji, vidite tu je rasveta. Javite se na biletarnicu da vam zamene karte". Osmeh.
A ja kao da se naoblačilo niotkuda, već vidim da smo negde nebu pod oblacima, samo nam još dvogledi nedostaju. Cupkam dok čekamo na biletarnici, gledam na sat dal ću imati dovoljno vremena da se vratim pre početka predstave i zaspem ih bujicom...
Izlazi žena, i mirno nam daje karte, kaže da ćemo biti zadovoljni mestima i poželi nam da uživamo u predstavi. Ćutim, i treba da ćutim. I onda lagano ka našem novom ulazu, lažem, neko mirno al ne i ja, samo što ne poletim. I dobijemo parter, uz "pozornicu", pravo ispred leda. Lep šamar, nikad slađi nisam primila. Nasmejem se od srca, sebi i svojoj pesimističnosti, svojoj sumnji u sve ovdašnje. Možda je vreme da krenem da verujem u bolje. Organizatorima svaka čast, dali su nam mesta koja vrede 3800 dinara.

I na kraju savet, kad idete da gledate ovakve prestave, slobodno foto aparate ostavite kod kuće. Nama su baterije nestale skoro na samom početku predstave, a i ono malo fotografija što sam napravila su loše. Dođem kući i skapiram da sve već ima na netu, čak i na youtube.
Bio je to jedna divna subota.

Vikend, nedelja na Kalemegdanu

Mi smo uživali, provešćemo vas duž jednog dela Kalemegdana. Krenimo u šetnju:

Vikend, nedelja

Vreme predivno, miholjsko leto potrajalo pa krajem novembra može satima da se šeta po suncem okupanom danu, čudo jedno. Čak smo odlučili da decu ne vodimo na popodnevno spavanje u predviđeno vreme.

Stigli smo na Kalemegdan, naš cilj je galerija Prirodnjačkog muzeja.

"Zlatno" drvo.

Zgrada preko puta.

Paviljon "Cvijeta Zuzorić".

Sahat kula.

Mislim da ova kapija (više o tome) nema ime.

Vitezovi odoše na jednu stranu, mi na drugu, na izložbu riba!

Som, al pravi, ne onaj što su mu rekli "some jedan!".

riba: "Daj gric".
Niki: "Ne moze".
I napući nosić!

Mama je riba, hmm.

Jesen u Beogradu!

Vikend, subota

Već sam se uplašila da će doći sledeći vikend, a ja vam neću pokazati koliko nam je lepo bilo prošlog. Ali eto nama kiše koja ne obećava nikakve nove šetnje, nema mesta panici.
Ako je tačna ona narodna "po jutru se dan poznaje", onda je naš dan od starta "pretio" da će biti sladak. Lenja pita sa malinama, kupinama i borovnicama. Njami!

Bio je to dan rezervisan za ispunjavanje rečenog tj. obećanog.
Naše odredište je bila crkva Svetog Marka, na Betino insistiranje.

Zatim smo išli "na kokice", igrali školice na Tašu...

... pa kući na spavanje.

Leva, leva, leva desna jedan dva.
Korakom vojničkim, svi kao jedan.
Uz gric, kvrc, mljac.