Šerpesi

Tokom Uskršnjih praznika vreme je bilo divno, prolećno. Jedna od prednosti zime, koju sve više cenim u poslednje vreme je što se proleću obradujem kao malo dete, u našem slučaju kao malo dete snegu. Kao da primetim svaki listić koji preko noći poraste, u pocetku, dok je sve bilo u popoljcima, deca su mazila žbunje i grane drveća. Bila sam svesnija činjenice da su to živa bića više nego u bilo koje drugo doba godine, znaci i poruke koje nam šalju tad i jesu najjači.

Grad Kakac; išli smo na ručak u riblji restoran, pa u poslastičarnicu na kolače koje su deca smazala na zaprepašćenje Ujaka, pa na farbanje-face painting.
Divan dan!

Privatna poruka mom suprugu

Ime bloga je smislila Beka, zašto baš to enigma je i za nas (roditelje).
Ali Dušo, ja nemam ništa protiv da meni pokloniš nešto naopačke, Plavi kamen žuti prsten (mada više volim belo zlato).
Zlatarna Celje

Eto, za moju dušu

Sećam se, sad već kroz maglu, scene iz "Kuma", svuda se puca, žene vrište, a tip i dalje peva... Koji li to deo beše?...

Odabrala sam (po mom mišljenju) 7 najboljih izvođenja pesme MY WAY, prvobitno ih ubacila u blog, a onda shvatila da ga to usporava i da nema svrhe - kad već svi mogu da vide istu stvar na YouTube-u.
Zato prelazim na linkove:
1. Paul Anka (kako preskočiti tvorca)
2. Nina Simone (možda i najbolja obrada, ako takve ima)
3. Elvis
4. Frank Sinatra
5. The Sex Pistols (sjajna obrada)
6. Shirley Bassey
7. 3 tenora



And now, the end is near,
And so I face the final curtain.
My friends, I'll say it clear;
I'll state my case of which I'm certain.

I've lived a life that's full -
I've travelled each and every highway.
And more, much more than this,
I did it my way.

Regrets? I've had a few,
But then again, too few to mention.
I did what I had to do
And saw it through without exemption.

I planned each charted course -
Each careful step along the byway,
And more, much more than this,
I did it my way.

Yes, there were times, I'm sure you knew,
When I bit off more than I could chew,
But through it all, when there was doubt,
I ate it up and spit it out.
I faced it all and I stood tall
And did it my way.

I've loved, I've laughed and cried,
I've had my fill - my share of losing.
But now, as tears subside,
I find it all so amusing.

To think I did all that,
And may I say, not in a shy way -
Oh no. Oh no, not me.
I did it my way.

For what is a man? What has he got?
If not himself - Then he has naught.
To say the things he truly feels
And not the words of one who kneels.
The record shows I took the blows
And did it my way.

Yes, it was my way.

Samo zato

što mi je zaista dobro u ovoj koži.

Ma ne bih ja, al'

...je bilo jače od mene.
Sinoć sam bila "kod" Tatjane (Moošema: *Ovaj tekst nije prikladan za mlađe od 16 godina):

"...psovkama smo dali toliki prostor da potpomognemo lenjost uma. ako psujemo dovoljno često i dovoljno mnogo, ne moramo uopšte više da se naprežemo da formulišemo svoju misao."

Zgrožena sam, seriju nisam baš pratila, sitna deca a razvučeni termini, al nisam imala pojma o svemu ovome. Apropo komentara, znam mnoge koji je jesu pratili i kad god bi se povela priča o Rodama, naslušala sam se svega al niko mi nije ukazao na "sočne poštapalice". Eto, to je pravi primer da se ilustuje moć navike.
To, i onaj deo iz filma "Mi nismo anđeli", zet (Miki Manojlović):

"Navikli da ih bijem ovim,pa to ti je. Sad ću da dođem."
"Šta ti je genetika, i unuci navikli da ih bijem ovim, drugo ih ne boli."

Čudo je taj naš crni humor, nasmeje al ja se sve češće usput i naježim, onako bez razloga.

I onda dođe danas,
i krenem da tražim šta bih mogla da pravim sa klincima,
i ovde pa tamo po netu naidjem na Santa Commode Set (17$, 20$);
i šta pomisli prosta srpska duša (ona što ne čuje psovke i psuje kad se iznervira) ?!?:

Nije mi doneo ništa za Novu godinu ser.. mu se u us.. (pa nisam ja to smislila, to je neko napravio).

21:6

Sedim u gradskom prevozu "naopačke", dan sunčan, udarila neka sparina, idem na posao. I brojim, u automobilima koji idu u istom smeru, koliko ljudi je vezalo pojas.
Ovo je zemlja Srbija, 21:6 u korist ne(po)vezanih.
Starih se navika teško odričemo, još ako su izlepljene natpisom "mora" onda je to sigurno stvar za rušenje, a ko bi ga sad znao zašto.

A onda pročitam post Fiskalni račun-kad narod krene na sebe! (Sasvim obična priča), pa pročitam i komentare. Legne mi sve kao šamar budali :). Da nije tako "iz dana u dan naša", priča bi bila sjajna, ovako se teško vari od količine surove realnosti.
Naježih se od pomisli u kakvom se vrzinom kolu vrtimo, sve same guje gde god se okreneš. Ne valja što nam eto sudbinu kroje neuki i bezobrazni, čak često ipak pismeni; al ne valjaju ni oni slepci što nas vode i levo i desno.
Kako god okrenem u glavi mi se samo stvori slika ribe što se batrga u mulju, a kad god bi da udahne vazduh od zagađenja pobegne opet u mulj.
Čini mi se da više ne umem da upadnem u bedak, sad me gađa bes - a ustvari se pitam: šta učinih ovoj svojoj deci kad ih ovde rodih?!

Za kraj, Suske me "odvede" do Shaputalice Whisperer; e tu napunih baterije pozitovnom energijom, i odoh da mirno spavam. Hvala i jednoj i drugoj ( i svima što se "tuda muvaju" :)), što su u istim gov... (bip) kao i ja, a ne zatvaraju oči, što se bore protiv toga na svoj način-imaju snage, hrabrosti, pameti i ludila, svega po malo, ipak ničega previše.

Whether you like it or not

Naći ćeš sliku (pon and zi) ovde.










A priča je zapravo sledeća:



Kako to da nacrtaš vidi ovde:


Ne mogu da se otrgnem utisku da ovo i nije tako slatko, ili meni prosto nije sladak dan :) (but all in all I do smile at the and, at the bottom of my heart).

pppppppp poletarac

Ovako smo mi ukrasili sto koji je tata kupio u ikei.
Deda je završio posao, Tata je dao ideju, Mama je bila oduševljena.
Niki je doduše u svom stilu crtao malo po papiru, a dosta i van njega (eto razloga da lepimo novu azbuku)-svejedno, za ovaj uzrast ideja je genijalna jer često ponavljamo pojmove sa stola sa našim dvogodišnjakom.Seka je spremna za učenje slova, neka već i piše (Tata je bio glavni za početak i slovo A). Ostala su je učili predškolci u vrtiću pa sad "Б" piše naopačke :(, al krećemo u obuku.

A onda sa videla još par sjajnih ideja: cvetići-Crafty nest,









predivno dianino šareno delo-ikea hacker .









Verovatno negde ima još toga vrednog pažnje, ja već "vidim" nešto slično na terasi...

Gde naći za svakog po nešto, za nekoga sve

Obilazila sam neka mesta na internetu i otkrila da su ljudi već dali doboljno linkova ka sjajnim mestima na netu, dovoljno da se igramo celo leto i duže:

Design Mom: Great Kid Crafty Sites,
maya*made: make,
Imagination Station: Newspaper flowers and more...,
Tip Junkie: Top 10 Tips dor Junkie's
The Craftz Crow neizostavni, najbolji, najveća količina dobre energije :)

Uživajte, ja jesam, još da se bacimo na posao...

Da li istina boli?

Ustvari pravo pitanje je koliko istina boli?

Eto, pišući ove tekstove zaključila sam da čovek i ne zna koliko je nepismen dok ne pročita svoj tekst na kraju.

Danas sam kroz glavu provlačila reči "drpi" i "ukradi". Kako je ova druga finija, kulturinija, prosto te natera da poželiš da te jedan takav lopov "opelješi", ako neki već mora. Kad kažem "drpi" na pamet mi pada neki neuredni, blentavi prostak. I tako dve reči, obe se odnose na jednako lošu stvar, al' ne gledamo ih isto. Pade mi na pamet naravoučenije: obucite se lepo, odeća ća Vas činiti, bar na prvi pogled.

I na kraju, setih se naslova:
РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА (Радоје Домановић)

Iskreno

U junu nam dolaze gosti :), planirali smo par poseta zanimljivim lokacijama u Beogradu. Neke smo informacije pokupili iz martovskog broja City magazina, moraćemo i sami da se informišemo o npr. kapiji Karla VI na Kalemegedanu. Biće to zanimljivo istraživanje, ko zna šta sve novo saznamo.
Ipak, pada mi na pamet da je davno bila 2004.godina i karneval u Riu, zaista je vreme da se ponovo poseti Brazil, samo da nije ovih Meksičkih svinja.
Pogledajmo ipak optimistički na celu stvar, jedanostavno se rastopim kao barica kad se samo setim...

FB

Skoro me pitao brat čemu služi face book, i prosto sam ostala bez reči. Ne zato što nisam znala šta da mu kažem (mada bi se to ćutanje na kraju moglo i tako opisati), već zato što mi se više stvari istovremeno vrzmalo po glavi. Setila sam se onoga što mi je rekao neko upućeniji i sa dužim stažom na istom: fb služi da se povežu prijatelji iz srednje ili osnovne škole, oni koji se dugo nisu videli ili nisu imali šanse da se "nađu". Taj neko doduše ne koristi fb (skoro) uopšte, ima 2 prijatelja, jedan mu je supruga :). Dakle priča pada u vodu, ja i ne želim da se povežem sa "starim prijateljima", sa odabranima sam našla način da uspostavim kontakt. OK ima tu izuzetaka, ali koliko mogu da primetim ljudi i ne koriste fb da se druže sa onima koje su davno zaboravili.


Onog trenutka kada sam primetila da gotovi svi osnovci od petog razreda pa nadalje imaju otvorene naloge, naravno sa lažnim podacima, pri čemu najveći broj roditelja nema pojma šta to njihova deca rade (izvinjavam se ako grešim al bojim se da većina inače ne zna da koristi internet pa ni računar), ponovo me zaiteresovala priča o fb-u. Tada sam saznala drugu svrhu celog tog fenomena, manipulacija podacima.
O onoj drugoj strani, vaspitnom (moralnom, etičkom, ...) razvoju dece nema ovde ni reči. Razgovori često idu mnogo dalje od prostog ogovaranja.

O životu, univerzumu i svemu ostalom (savet svima, ovo pročitati OBAVEZNO)
City magazine, Web zona
Štikla
Bruhly osobno

Kada sam prvi put sela ispred ekrana na kome je pisalo moje ime, nisam znala šta treba da radim. Imala sam 3 prijatelja, koleginicu, njenog brata i njenu sestru. Kasnije su se nanizali ostali, muž, kume, još kolega, sestre, i stala sam kod broja 16. Nije baš impresivno, ali ako uzmemo u obzir činjenicu da sa desetak nisam ni reč prozborila, više je nego jasno da je i ovo mnogo.

Ne bih sad da zvučim kao neka džangrizava baba, znam mnogo ljudi koji koriste fb i snalaze se sjajno, ja jednostavno nisam od tih. Bolje mi ide i chat i forum, čak i blogovanje :). Fenomen fb me jednostavno nije privukao, a kao što rekoh i nisam znala šta to treba tamo da se radi, prvih sat vremena sam prosto čekala da se nešto desi ili da se neko javi, valjda sam mislila da je to neka vrsta chata. Kasnije je postalo jasno kako cela stvar funkcioniše. Nije kod svih tako, neki ga koriste kao jedan veliki zajednički telefonski razgovor, i sve mi je to super. Za nekog drugog.
:)

To će verovatno i ubuduće biti odlična stvar, samo, za nekog drugog.

Srećan rodjendan Tetka

Tata, u ćošak!

Evo kako to izgleda kada se kazni Tata, samo što ga neko mnogo voli pa i kad ga kažnjava sinko mora da bude uz njega i malo se mazi. Na malo neobičan način, al u ljubavi je sve dozvoljeno.

Kako su deca dočekala ovaj uskrs

Odlučili smo da ove godine ne koristimo "pijačne boje", samo one prehrambene. Kad tome dodamo voštane bojice (one uljane su naročito dobre) imali smo Uskrs oslikan dečjom, i Tatinom maštom. Mama je naravno bila sporedni igrač :).

Spremni smo za stvaranje
A onda je trebalo napraviti korpice za jaja, ima na netu sjajnih predloga za razne posude od kartona, "tetrapaka" od mleka, jednostavnih korpica od kanapa ili vunice i balona, i koječega još. Ali mi nismo imali nmogo vremena, pripreme nismo počeli unapred, pa je sve trebalo da bude gotovo tokom dva dana pred sam Uskrs. Ideju smo dobili ovde, malo smo je prilagodili, čak nismo koristili ni tempere ili druge bojice koje bi ih učinile još slađim. Ali cilj je bio da se deca dobro zabave pa je lepljenje sličica bilo pun pogodak.


Na kraju je sve to izgladalo ovako:

I na kraju smo odlučili da celom dručtvu dodamo drugara, evo ga naš mali zeka, ideja je došla nenadano, setila sam se pesmice Duška Radovića:

Plavi zec,
Čudni tec,
Jednini na svetu!

I tako nasta naš plavi keka ;)još da dodamo zube, i brke
evo ga... a ispod viri Bekino jaje, za princezu, princeza

Srećan praznik svima, Hristos Voskrese.

Zabavite se sa decom

Slučajno sam naišla na ovo sjajno mesto na netu, na nekog spretnog da pokupi svakojake rukotvorine i umotvorine i objedini ih na jednom mestu: The Crafty Crow. Pa i nije slučajno, mnogi su ga otkrili pre mene.


A onda sam se oduševila sledećom igračkom, sutra to pravimo pa ćemo videti kako će ispasti. Male lutkice za prste, biće predivno!

A onda posudice, izgledaju predivno, uputstvo je dato fenomenalno - klikni na sliku, a za mališane više nego dovoljna stvar (može da se pročita ovde).


Ako stignemo biće i faca, ali to neki naredni dan.

Slikari

Neke stvari koje smo nabavili u Ikei, zaista su sjajne kada je u pitanju zabava mališana. Samo kad se naši ne bi svađali oko polovine na kojoj crtaju.

Umetnici na delu

Ovako se to radi, vidiš!

Markera za crtanje po beloj tabli sada ima svuda, ne baš svih boja, ali naćićemo negde i to.

E sad da pokažemo gde Niki voli da crta, i kako (slika dole) :)

Mama se ne buni, samo nek se crta. Od skoro je Beka počela da crta svoje slike visoko, tako da joj brat ne žvrlja po grafitima ;). Ovo more linija je samo njegovo delo, ljubi ga majka.

Kako je Niki pobedio kišni dan

Tata nam je bio veoma vredan u poslednje vreme. Pravio nam je pite sa sirom, mesio testa i proveravao svakojake recepte. A onda je dobio pomoćnika!
Slike nisu napravljene skoro, zapravo su pravljene poslednjeg martovskog dana, dok smo Beka i ja bile na ‚‚ritmičkoj". Svejeno su sjajne, čisto da se zna kakvi su pekari ovi naši momci!!!


Naši momci :), vole vas Beka i Mama

Završili smo domaći

... i to davno, samo nikako da ga objavimo ovde.

Nastavili smo da se igramo i tako su nastali novi drugari, jedan ronilac od cedaljke i jedna mala koka (ili pevac, nismo se dogovorili) od rukavice.

koka sa glistom u kljunu :)

i drugar u igri gnjurac: cedaljka, dugmići, slamčica i malo mašte.

Doduše snašli smo se pa smo koristili po nešto od odela prijatelja making friends.

Nastavićemo da se igramo.

Jedan sasvim običan četvrtak

... bar je tako trebalo da bude.
Dan je divan, prolećni, onaj suncem obasjan. Tako sam se radovala baš ovakvom vremenu, 23 stepena max dnevna, još uvek se sećamo zime (pre dva dana smo poslali decu u vrtić u zimskim jaknama), a već nam trebaju naočare za sunce. Može da se diše (asfalt još nije počeo da prži), gde god se okrenem jorgovan... Počinje istina: na mnogim mestima očerupan (jorgovan) jer je svako dao sebi za pravo da otkine samo malo cveća, ma samo malo da ukrasi dnevnu sobu. Pa dobro, ta tradicija dugo traje, sve je dobro dok ne počne da se kida divlja trešnja sva u cvetu, to me već dovodi do usijanja, al ove godine toga izgleda nije bilo.

Dakle, dan je počeo sasvim obično. Znala sam ipak da zbog neke sopstvene nemarnosti treba sa posla da idem na drugi kraj grada (ne putujem mnogo gradskim prevozom, i nikad ga nisam mnogo koristila, nazovite to sreća ili snobizam meni je svejedno, nemam ni želje ni snage da se snalazim po gsp-u). A onda sam morala da se vratim na posao, pa u banku, pa kući.
I dok je dan bio u onom svom prvom delu, i ja sam se vozila puna ljubavi prema toplom vremenu koje me okružuje. Al kad je prošlo podne, nervoza je valjda krenula da osvaja sve nas.
Uđem u poštu, ispred mene trudnica sa stomakom do zuba, možda već u terminu. Stoji i čeka red, njen muž se šeta, vidno uznemiren. Pitam se kako to da je niko ne pozove da završi posao, pa ovo je vreme teško za sve nas... svi šalteri zauzeti, a i ne čeka šalter, treba joj kreditna služba ili šta već. Tamo mlada devojka i mladi službenik. A vreme prolazi. I odjednom bum, muž se ljuti i uskoro mi postaje jasno zašto je šetkao kao lav u kavezu: dotična mlada dama je ušla preko reda, ja to nisam videla, al vazduh su ispunili revolt i bes.
Devojka ljuta izlazi iz boxa (separea, ili kako već treba nazvati te sklepane kancelarije), a muž ide dalje, ljuti se na bankarskog službenika. A ovaj odgovara: ‚‚Oprostite gospodine nismo mi dužni da gledamo ko je sledeći na redu. To vi kontrolišite.'' Trudnica bi samo da završi posao i ode, beba u stomaku verovatno isto!
Razmišljam kako je svako spreman da se odrekne svog dela krivice, pre nego da požuri da toj istoj trudnici uputi izvinjenje, ako ni zbog čega drugog ono da mu se ne porodi tu ispred njega. Ni čašu vode, ni lepu reč, čak ni ćutanje, nećete dobiti NIŠTA u banci. Tu izgleda možete samo da donosite, na ostalo zaboravite, i po mogućstvu dršite se para, ne tebaju im ni vaši osmesi.
Dal je to tako svuda, dal tako stvari funkcionišu svuda u svetu? Ja ne znam, nisam koristila bankarske usluge nigde u Evropi, ni šire.
Izvinjavam se sada svima koji nisu takvi, ima i toga naravno, al eto ja valjda sa ovom filijalom nikako nemam sreće.
A onda završim posao, srećna izletim napolje, da ih ne gledam, jer je i gospođa šalteruša pored mene bila neljubazna prema klijentu koji je neobavešten (njoj se smena završava za 5 minuta). Ulećem u autobus (ponovooo) i krećem kući, osmeh mi se vraća na lice od same pomisli na kafu koju evo pijuckam polako. I opet bum... u prevoz ulazi veoma stara osoba sa štapom, vodi je stara osoba bez štapa, i sve to traje. A za njima ulazi sredovečna svađalica sa mlađom drugaricom, gunđa i kaže ‚‚veštica''. Na to će starija gospođa: ‚‚Ostarićete i Vi'', al nema prema kome da bude ljubazna. Nije bitno što je štap zasmetao jednoj ciganki koja je htela da uđe prava i sedne što pre, mogla je to biti bilo koja džangrizava sredovečna, životno nezadovoljna osoba. Ne bi bila ni prva, na žalost ni poslednja. Mene je fascinirala ljubazna ogorčenost one starije gospođe koja ni u takvom očaju pa i čudi (sumnjam da je sve ovo očekivala), nalazi u sebi kulturni odgovor. Gde smo izgubili to, onako usput dok nas je život mleo, pa sad i ja u sebi pre nalazim ružne reči i negativnu energiju, nego kupturu i samokontrolu.
Setih se odmah posle toga majke hrabrost, i ... dan postade težak i smoran.

A onda sam naišla na parkić u kraju, sređuju ga, travica divno zelena, lišće na drveću treperi, kako to da nas priroda još uvek trpi a mi smo tako grozni prema njoj?!
Na sve to srednjoškolac koji ide ispred mene, baci opušak u stranu, pih promašio je kanalizaciju, pa šta sad...
I mogla bih sad da dramim, i bi mi jasno što nas kritikuju (da ne upotrebim goru reč) da smo nevaspitani i štrokavi... al evo završila sam kafu, i odoh da popijem sokić na terasi, pa ću kasnije ponovo da vagam, kako treba odgajati dete u ovim moralno teškim vremenima u kojima treba i preživeti.
Samo mi je žao što onoj mladoj mami ne rekoh da misli na to malo čudo prirode u svom stomaku, i ne gubi živce ni zbog čega; pa evo ako vas ima još danas iziritaranih, ovo je moja podrška vama i tim malim krofnama u vašim stomacima.

I mi se igramo

Konačno smo napravili grejače, i prosto su sjaaajni. Beka nije htela da kupimo one gotove (jednobojne!!!) pa sam ja odlučila da primenim tehniku koju nam je otkrila Škrabalica, ali svaka čast autoru cele ideje Little Birdie Secrets - tajna male ptičice bila je od velike pomoći, samo pratite jednostavna uputstva. Mada, ako imate mašinu može sve to da izgleda još slađe: Calico.

Pri tom je idealna stvar za ovo promenljivo prolećno vreme: ujutru kad dete krene u vrtić poslužiće na rukama, umesto rukava, uz majicu; kasnije se samo skinu rukavi=čarape=grejači :) i kad krenete kući, vaš mališan će veselo trčkarati u majici sa kratkim rukavima.


Veličina čarapa 12, pa sec, pa malo igle i konca, po koji boc, i Beka je sada oduševljena. Spremne smo za ritmičku gimnastiku :) Nije da se hvalimo, ali glavne smo. :)
Uostalom, kao i uvek.

a sad sam stvarno faca, zar ne?!!!

Umetnost

Ne znam koliko će dobro moći da se vidi, ali... snađite se, svi koje ovo zanima!


Evo cvetića, kućice (doduše u kojoj još uvek lože peć), ima tu i jedna devojčica... Prava prolećna slika. Ideja nije loša, devojčice stalno beru neko cveće, ali im ono posle toga u vazi=čaši i nije zanimljivo. Ovako može i da se osuši pa da jednoga dana kao bake i deke gledate crteže svoje dece.

Na slici su redom: Tetka, Teča, Boris i Filip!

Na slici se redom: Mama, Beka, Nikola i Tata!

Ako sam pogrešila, tekst i sliku naknadno ću ispraviti, kad se Beka vrati iz vrtića.

Sjajno mesto ako ste gurman

Do skoro sam mislila da ne mogu da kuvam bez recepta čitko napisanog na parčetu papira, inače spadam u kuvarice koje se strogo pridržavaju napisanog i navedenih sastojaka. Retko eksperimentišem, a i ne volim to da radim. A onda sam odlučila da spremim nešto od suvih šljiva, setih se Jagodinog ručka...
I tako počeh da istražujem, i dođog do ‚‚Grne", sjajnog mesta ako vas zanima kuvanje.
Do sad sam probala samo dve stvari, ali u planu je štošta još.
A sve je fenomenalno.
Piletina sa suvim šljivama
Goveđi gulaš sa šampinjonima (danas na meniu)
i svašta još!

OBAVEZNO posetite http://moje-grne.com/. Prijatno!

Moglo bi biti zanimljivo

Skoro su mi neki prijatelji tražili da nađem interesantne stvari koje bi mogle da se naprave za uskrs a da uzras odgovara predškolcima i osnovcima malđih razreda. Sem meni omiljenih mesta na netu, evo još par mesta nađenih onako usput:

styrofoam
Apples 4 the Teacher
family fun
KABOOSE
DLTK
Craftiedas.info
uvek posetite Škrabalicu, puna je linkova (novih ali i starih)

Dadavaću još, kako budem dolazila do linkova, šetkajući netom.
Ustvari, i mi uskoro počinjemo da pravimo ponešto, nadam se uspešno. Videćemo.