Igračke

Ovih dana sam opasno zaražena sindromom šivaća mašina. Kupuje mi se prenosiva, rekla bih "mala" jer kod mojih roditelja imam onu sa sandukom, staru gotovo kao ja (dobila sam je za prvi rođendan). A dok ona stigne do Beograda, pa na ovaj moj peti sprat bez lifta, ima da prođe još mnogo vremena. Previše rekla bih, dok mi crv želje da pustim bod tu i tamo ne da mira. :)
Ne mogu se doduše pohvaliti ni nekim naročitim znanjem kad je šivenje u pitanju, ali za dečije kostime (novogodišnji maskembal) i ovo što umem bilo bi dovoljno.
I tako dok vagam, sabiram i oduzimam za i protiv bilo koje odluke, nabasam na ovu neverovatno dobru ideju: The Toy Society.

The Toy Society spreads the love throughout the streets of the world. Nothing to it really just a bunch of handmade toys looking for a nice home.

What started as a small street art project in Australia is slowly spreading around the world.

Should you come across a member of The Toy Society on your travels collect them up and take them home with you! But don't forget to let us know about it here.

Dakle ideja je da se napravi lutkica, upakuje u kesu i ostavi ne nekom prometnom mestu, gde će je neko naći i uzeti. Uz lutkicu treba ostaviti neku poruku, kako bi srećni pronalazač znao da ne krade... i tako lutkica dobija nov dom.
Do sad je podeljeno, nadam se uspešno njih 705!

Kakva sjajna ideja, možda se i uključimo, jednog dana :)
Evo jednog pozitivnog "ludila" koje jedva čeka da oživi kod nas.

A kad smo kod tih masovnih "ludila", dobre energije koja se širi, da li ste čuli za projekat

The 1000 journals (ili ovde),
1001 journals?

Ako krećete na putovanje, obratite pažnju! Možda na nekom mestu bar jedna od ovih sveščica čeka na vas da ostavite svoj trag i svoju priču, da se pokaže umetnik u vama, da izrazite svoju radost ili tugu na nekoj od stranica. A onda da svesku predate prijatelju ili je ostavite negde, sledećem srećniku. Uostalom pročitajte i kako je došlo do realizacije projekta, odakle ideja koja je pokrenuta još davne 2000. godine.

Dakle, ako ste zainteresovani, krpice u ruke i na oživljavanje ideja. Ako nađem lutkicu negde, javi ću vam, a ako mi napravimo neku, objavićemo na vreme gde čeka na svoje parčence ljubavi.

Jedne srede, kao i svakog drugog dana

Kada je srećna smeju se, jednostavno se krajevi razvuku, prosto izgleda kao da se iznad nosa pojavio jedan veliki, lepi osmeh.
Kada je ljuta skupe se i prete, bez i jedne reči.
Kada je u čudu rašire se kao dva majušna balona.
One miluju i kad je najviše besna, štite i kada nema opasnosti, i po najsunčanijem danu u njima se oslikava duga. One su i radost i utočište.
One su prelepe čak i kada su bazeni za suze.
Za mene su lepe uvek.

Kako je moju majku lako voleti.

Prošle nedelje

Bili smo u Smederevu, na 122. smederevskoj jeseni.
Kao i svaki izlazak sa decom iz kuće i ovaj nam je bio super. Mada nije izgledalo tako na prvi pogled, vreme je bilo lepo, raspoloženje još bolje. Svo četvoro smo po prvi put obišli ovu manifestaciju i mada smo se kući vratili bez vina utisci su bili bogati.

Kako smo stigliu Smederevo i zakoračili iz auta napolje, počela je kiša. Ali na kratko, tek koliko da nas uplaši, da se zna ko je gazda.
Tetka, prepoznaješ li vrtić u našoj pozadini?

Meni je ovaj deo bio najzanimljiviji, svako je selo (iz okoline Smedereva) izložilo svoja umetnička dela, ono što priroda nudi i što oni od nje stvaraju. Pite i ajvari, salate i čorbe, kačamak i štrudla. I ove divne bundeve. Sitne :)

Voće u svim bojama duge.

Nameštaj od drveta

Paprike, ajvar i pindžur,
i masne mekike, brrr

Salate i džemovi, i pite iza zimnice, pa štrudle i savijače i krofne i svašta nešto.

I jahanje konja...

Ratnik, srednjovekovni...

Grožđe, pokriveno zbog kiše koja je prethodnog dana nemilosrdno padala.

Mali grad

Borbe u tvrđavi

Dunav, reči su suvišne.

Nova česma u gradu ;)

Renovirana fontana!
A u gradu trg vina, koncertni trg, bogate pijace, izložbe, sajmovi, ...
U ostalom dodjite sledece godine pa otkrijte i sami

Ledena bajka

Mi smo spremni za treće po redu uživanje uz predstavu na ledu. Kupili smo karte, jeeeeee. Iskoristili smo popust, jeee. :)
Ove godine će Miki i Mini biti domaćini doživljaja! Biće tu i Mala Sirena, Petar Pan, Lilo i Stič.
Počinjemo od cele stvari da pravimo tradiciju, kao neki uvod u Novogodišnje praznike. Biće tih dana i rođendana, i prazničnih kupovina (vreme da se pare troše), i sve u svemu decembar će početi lepo. Tata i je se radujemo kao mala deca.

Rio

Nije da se hvalim, jednostavno mi nedostaje.
A evo čime smo zarazili decu :)
Naročito Beti, u kolima nam je to sad glavna muzika. Niko se ne buni. Samo se pogledamo-zreli smo za još jedan karneval, baterije smo ispraznili, ova eksplozija dobre energije bi nam baš prijala. :)



XUXA E SEU REINO ENCANTADO NO CARNAVAL DA IMAGINAÇÃO

Pilares é festa... já tô
No reino encantado... amor
A lua à brilhar... sonho de cristal...
Xuxa, "Caprixosos"...
Carnaval...
O meu coração tá radiante de alegria
Em Santa Rosa, O "cara lá de cima" fez nascer a flor
E o mágico destino embalou
Lindos sonhos da menina
A princesa o mundo consagrou
Na modelo ideal
O baixinho sorriu, a rainha surgiu
Em uma nave espacial

Se a vida é um "xou",
Tá no ar a magia de viver
Tira o pé do chão,
Hoje tem alegria, ilariê

Ah! O filme passa e vem a emoção
É missão perceber
A criança é o amanhã...
Mente sã... é só querer...
Fazer da paz fonte de energia
Se vestir de azul e branco, "caprixar"
Na fantasia

Batam palmas, ela já chegou
Em meu coração um "X" marcou
Xuxa, eu te amo, eu te amo, meu amor

Evo kako je bilo na karnevalu, bar dok je bila Xuxa :). U Brazilu je ona, ako sam dobro shvatila, nešto kao kod nas Branko Kockica, sećate li se serije "Kocka, kocka, kockica"?!?. Vodi emisije za decu i obožavana je, od strane i starijih i dece. Nama je i pesma bila dovoljna da je zavolimo.

Provod

Možda me žalost a donekle i bes zbog završetka leta košta svesnosti da i druga godišnja doba jesu vredna pažnje. Nije to samo zbog letnjeg raspusta, prosto mi je leti=lepo vreme, sve lakše: ne zvocam deci "obuj patofnice", "ne kvasi se", brže se obučemo, spremimo i prosto izlećemo napolje, veš se suši brže, razbijamo se od sladoleda, mackamo se bojama i peremo - sve u isto vreme :).
Svakako ima toga još mnogo, ali znam da isto tako preterujem zapostavljajući čari drugih vremenskih uslova. Smišljaću ih usput, dok dolaze. :)
Mada, o ukusima ne vredi raspravljati, "lepo" vreme je svako po kom je čoveku dobro u svojoj koži, a to može biti i kišan dan.
Ovih dana samo kukam na ove ni tamo ni vamo vremenske uslove. Nekako mi se prebrzo srozala temperatura sa 30 na 25 stepeni C, mada sam džangrizava i zbog ove (sad sam u fazi velikog kašlja) prehlade. I onda od juče BUM INFORMACIJA. Pa ovaj vikend nudi toliko mogućnosti... Prosto nije ni fer, umesto da razvuku događanja na ceo mesec, sve nagurali u jedan vikend a od sledećeg ima paučina da se navlači na dešavanja u Srbiji.
Sem ako ne pečete papriku za ajvar i zimnicu, njam.

Evo gde se sve možete uputiti još od petka, pa sve sa nedeljeom zaključno:

1. Smederevska jesen - Smederevo, 10.-13. septembra. Kao ni deca, ni ja nisam išla ni na jednu od ranijih manifestacija, a ova je 122. po redu. Pri tom ni kumove nismo dugo videli, pa smo ih se uželeli. Još da su nam tu braća sa Tetkom i Tečom... Ako krenete put Smedereva, prvo pročitajte o manifestaciji i programu.
2. Festival uličnih svirača - Novi Sad, 8.-12. septembra. Ja videh u vestima, i odmah sam se zaljubila i u ideju i u događanja. Ako u subotu ne bude kiše... Ko zna, videćemo :)
3. Animanima - Čačak, 9.-12. septembra. Ovo je jedino doba godine kad nema šanse da deci kažete: "Sad je dosta, nema više crtaća!". Valjda sam vam time sve rekla :). Svejedno pročitajte o tome i ovde.
4. Rezervisano za nedelju, Batajnica - Beograd, 13. septembar. Aeromiting, letački program počinje u 11h.

Nadam se da ćemo negde otići; ako ne-zabavićemo se mi kod kuće nekako. Samo, baš bi bilo dobro malo promeniti (obojiti) svakodnevnicu. Bar ovim raznim bojama jeseni.

Rekli su

Niki

Tata je u kolima sam sa decom.
Niki stoji, pozadi, pridržavajući se za prednja sedišta.
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Ti već stojiš!"
Niki: "Tata mogu li da stojim?"
Tata: "Možeš."
Niki: "Ali ja već stojim! hahahaha"


E Tata Tata...

Beti

Popodnevno spavanje joj ne uspeva, uspud izaziva haos - budi Nikija i tako pravi opštu frku. Baka bi da pomogne, ulazi u sobu i pita:

"Sunce, zašto ne spavaš?"

Beti:

"Ma Baba spavala bih ja, al me nešto mozak ne sluša"

Šta da se radi?!! Kad počne da je sluša - zaspaće.

Vikend

Eto, Marfi je dokazao i u mom slučaju da je najveći stručnjak za sve moguće planove koje čovek ima. Šta god hteli i planirali, on može da poremeti u treptaju oka ako treba. U mom slučaju za par sati, toliko mi je trebalo da dobijem temperaturu (preko 37), da proslinavim i prokašljem, i skroz se ubedačim. Nikad mi se ne odmara kad sam bolesna, baš tad mi eto nije do odmora, a i imala sam toliko posla i planova... Al eto ne odoleh ovome, samo na kratko da ostavim trag na netu i ispljujem prehladu, koliko god "ništa strašno" bila. Doduše samoinicijativno lečenje antibioticima već pomaže pa se nadam za par dana ima da budem kao nova :).

Do tad par stvari, preko Škrabalice, do Piskarala, pa pročitah komentare. Da samo pohvalim "naš" vrtić, to malo zdanje doduše i nije vrtić već jaslice, u kojima su 2 prostorije preuređene tako da prime mešovite grupe. To znači da imate u jednoj grupi decu 2 generacije, tako da moje dete sada ide sa predškolcima u grupu, sa svoje 4 godine. A dal će ona sledeće godine u predškolsko još vagam i smišljam. Reako bi neko da to ništa ne valja, i možda bi bio u pravu, ali možda i ne, ko će ga znati?!? Prave stvari i jesu uglavnom propraćene komentarom "da ne poveruješ", "neverovatno", i sve u svemu budu čuda ili igre sudbine.
Danas su čujem i u vrtićima previranja i premeštanja, kao u uvek ne zna se ko koga i zašto ubija u pojam, al dobismo opet novu vaspitačicu. Spremam se da se bacim u proteste jer se pre neki dan po prvi put desilo da uđem u sobu i zateknem 6 devojčica koje sede za stolom i rade NIŠTA. Tako sede i pričaju $#"&$!"??? Čekaju mame?!? Pa neće to piti vodu baš dugo, daću joj još malo vremena pa posle neg dubi na trepavicama. Zašto sam sad ljuta? Zato što smo u poslednjih godinu dana izmenili 3 vaspitačice i svaki put sam ja imala u glavi frku kako će to sve da teče. Ali prethodne dve devojke, mlade, verovatno i sa kratkim radnim stažom ustvari su bile sasvim dobra energija. Jednoga dana smo došli po decu i zatekli na zidovima priče o njihovim projektima.
Npr. radilo se na osećanjima, ljutnjama i sreći, reakcijama i izvinjenjima u okviru grupe, među decom. I neke druge stvari.

Ali ono čega sam se setila kada sam videla Škrabalicin komentar kod Piskarala, bilo je što su napravile knjigu dečijih crteža, koje su oni pravili crtajući levom rukom, tj. suprotnom od ruke kojom se inače služe. Na poleđini svakog rada bio je dečiji odgovor na pitanje: Šta oni misle o crtanju levom rukom? Sjajno. Koliko je to dobro shvatila sam posle odgovora koji je glasio otprilike ovako: "Bilo mi je super zato što sam radila nešto što mi kući ne dozvoljavaju da radim".

Naše neznanje je naš najveći neprijatelj!
Odoh da se samo-lečim! :)



I još za kraj da podsetim ono dete u meni da je lek, za sve, u radosti i smehu (posle kutije antibiotika) :)

Dok se ne vratim starim temama

Ja bih da još pišem o moru, - izgleda mi nekako nedorečeno ovo naše uživanje. I o tome šta smo radili ovog leta, bar o onome što smo pravili, i naučili (pa bilo je toga dosta, bar za nas bitnog).

Ali nađoh na računaru jedan stari tekst, pisan dok nije radio internet. Učinilo mi se zanimljivo da ga objavim, i današnji dan je baš topao...


Po jednom od najvrelijih dana ovog leta vučem kese iz megamarketa i razmišljam koji sam lik (konj). Na putu do kuće prolazim pored (najmanje) 3 prodavnice, ali ja sam htela da kupim sve baš tu, potošački. A kola ne vozim, zato vučem kao konj, pa posle na 5* bez lifta (* za visoko prizemlje, nije za ura; a visoko prizemlje je baš visoko... ceo jedan sprat... za sve sem za mog muža).

I razmišljam, da ne poludim a mozak da ne prokuva:

Nosim tri prepune tregeruše - NEZDRAVO.
U jednoj su 4 kese od papira, zamena za tregeruše al' bez ručki - nepraktično za teglječe, ali ZDRAVO (nisam kreten nego mi treba da nešto pravim sa decom, neku knjigu, oduševila sam se forom, al o tome kad napravimo :P )

Nosim 2 hleba: crni - zdravo i beli - nezdravo.

Kupila sam 4 vrste voća - zdravo, valjda, ako nije prskano do besvesti (zato i teglim, ne umem ja da kupim po 0,5 kg), al mi se baš pio Tonic Water - krajnje nezdravo.

Ostaleo su sitnice za decu, al i to je zdravo i nezdravo (za budžet naročito), ima i plastike i papira.

I tako krajnje srpski: malo zdravo - malo nezdravo, za telo i dušu, za budžet i mozak ili ti zdrav razum. Ne može sve da valja pa to ti je, i ne može do kraja da se uradi kako treba pa to ti je opet. Kad mi se nakupi ludim i mrzim sve ovdašnje i svu ovu našu negativnu selekciju, pa bolujem i depresivna sam... predugo. Ali sad mi bre nešto sve ravno, i trudim se da menjam, al i da se ne nerviram što ne ide nikako na bolje u ovoj našoj Srbiji. Da ne budem pogrešno shvaćena, ne prihvatam ja realnost pa se utapam u masu - ni u ludilu (ustvari to kod nas i jeste ludilo), nego se čuvam da valjam ovoj svojoj deci. Da ih naučim kako bi trebalo da bude pa ako budu hteli da klisnu negde da mogu da im se nadjem i kad budem matora baba.

Vratili smo se

Kada nemate internet, a imate posla - to nije strašno. I ne primetite da zapravo nemate vremena da se nervirate što ne radi vaš mali ljubimac, bar ne može na net.
Ali kad završite projekat i kad blogovanje počne da vam nedostaje, to je druga priča. Ja sam u trenucima "krize" dosađivala svima okolo, pa čak i sebi. Ali evo, vratili smo se, i uskoro opet...
Ma videćemo o čemu ćemo pisati, glavno je da smo sad tu.