Pred kraj godine

Kao da i nije kraj godine! Neverovatno zvuči ali ja nemam nikakav poseban osećaj po pitanju dočeka, trpeze, o toaleti da i ne pričam. Ok, ne kažem da treba da budem drugi čovek, ali ranije mi je i sama fraza "Nova godina" ulivala osećaj promene i proslave. Sada se radujem prvom jutru 2010. jer znam da će deca da se oduševe poklonima.
Možda u tom grmu i leži zec - sve moguće gužve i frke smo zaobišli u širokom luku: poklone smo deci kupili još pre dve sedmice, ne opterećujemo se klopom (kajmak i ajvar, neko mesamce i šta ti više treba?!?), jelka je plastična (dok ne počnemo da kupujemo sa busenim).
Juče sam skoknula do obližnjeg tržnog centra, do dečije prodavnice da dokupim neke sitnice. Brzo sam uzela šta mi treba i na kasu, srećom bila sam druga u redu. A oko mene nervozni roditelji (vruće im je, deca izvoljevaju, a robe nema, desetkovani rafovi), nervozna deca (nešto bi hteli, a ne znaju šta da izaberu od ponuđenog, i na sve to još i nervozni roditelji), a unutra stvarno vruće.

Doduše od ovolike opuštenosti sutra ima da padnem na nos od posla :)
Ma nek ide godina...
Deca i ja nismo baš bili mnogo vredni po pitanju ukrasavanja stana, ali evo šta smo spremili za sutra:

• poklončiće za vaspitacice (ovi sapuni fenomenalno mirišu, preporučujem kao prirodan proizvod)

• čestitka za vaspitačice, ideju smo uzeli sa Goody goody gumdrops. Nabavili smo raznorazne bušače - Niki ih obožava, već smo ih koristili za jelkice: kolaž papir i zelene flaše subotičkog jogurta.

• Novogodišnje čestitke šaljemo sutra. Kupili smo ih na unicefovom štandu još u subotu, ali su deca svaku čestitku ukrasili svojim crtežima, pa je potrajalo. Neće nas sprečiti nikakva sitna kiša da se provedemo u pošti, jupi markiceee.

• Spremali smo mašnice za jelku, od testenine. Ili možda ipak postanu leptirići, hmmm.

• Ja sam spremila tegle, sutra im sledi punjenje. Ako bude bilo dobro, šaljem vam recept.

Srećna Vam Nova 2010. godina!
Neka Vam obezbedi dobro zdravlje, ispuni svaki dan ljubavlju, i donese bar malo više sreće i pameti od ove prethodne. Sve najbolje Vam želim.

Sneg

Padao je, i padao, i bio je divan, veličanstven. Deca su mu se neizmerno radovala, mi smo se radovali nasmejanoj deci. Bili su iskreno srečni kada su ostajali zarobljeni u belini, neko do struka neko do kolena. Pravili su anđelčiće, plivali, ostavljali otiske, čudili se netaknutoj površini na kojoj se sneg presijavao kao zvezdano nebo. Vukli su sanke, menjali mokre rukavice, neke i gubili. Bunili su se što moraju kuči, rumeni i zadihani. Takvu zimu ne možeš da ne voliš.


A onda je naglo otoplilo, bez previše vode i blata.
Pojavile su se mimoze kod uličnih prodavaca, i maslačak duž savskog keja. Beti je odmah napravila mali buket Mami na dar.
Sava prepuna patkica:
Mama: "Ove patke sa zelenim glavama..."
Niki: "Koje?"
Mama: "Vidiš, imaju tamno zelene glavice, to su mužjaci, patani, muške patke."
Mama: "A ove patkice sa braon glavama..."
Niki "Koje?"
Mama: "To su ženke, patke."
Niki: "A što?"
Uf, e pa sad toliko pitanja, došlo mi je bilo da kažem: "vidi sine maslačak", nego ne bi vredelo.
A i foliram se malo, volim kad me tako svašta zapitkuju, čak i kad mi nije do toga.

Videh jednu skroz okačenu ideju, pa kad nam se sneg vrati i mi ćemo da spremimo naše vodene "pištolje". Za sad uživam u suncu za koje se ne bi moglo reci da je zubato, ali kad ponovo zabeli, ima da dodamo boje ovim danima! Gotovo da se radujem tome.

Am I lucky or what?

Možda to vama i ne izgleda tako bitno, al' za nekog sujevernog (neka to bude naziv za moju veru u sreću) ovo je i velika radost i znak da 2010 obećava lep početak, nadam se i nastavak.
Inače ne učestvujem u blogerstkim "giveaway" igricama, jer dok neki poklon (koji dobijete ako ostavite komentar na određeni post, pa imate sreće da vas izvuku kao srećnog dobitnika) stigne do Srbije ima da košta više nego sam poklon. Bar se meni tako čini.
Ali pošto se ovde (blog scrumdilly-do!) radilo o poklonu u pdf formatu, sa sajta koji pratim Kids Craft Weekly, latih se posla i ostavih komentar.
Pa kud puklo da puklo.
Beng! Iii evo mog imena, a stigla mi je i pošta Christmas_books.pdf.
Toliko od ponosnog vlasnika dve "crafting" knjige.
:)

Decembarci

"Ja volim Keku
i Mamu
i Tatu
i Kuma
i Babu
i Dedu
i tortu.
I torta voli mene."

Gric.

Mi ostali, poređani duž stola u navedenom redosledu, dobismo od njega na poklon veliki osmeh i srca puna radosti.

Ostali prisutni na rođendanskoj žurci.

Ljubavi Mamina mala velika (i ostalih :) ), SREĆAN TI ROĐENDAN!

Mama definitivno nije vredan bloger: tortu smo već pojeli. Srećom, uskoro stiže i nova.

Za čist grad

Na prvi pogled čestitke, na drugi pogled šibice, a ustvari je:





Fenomenalni proizvodi, fenomenalna ideja da i mi malo povedemo računa o svemu što nas okružuje, pa čak i o ižvakanim žvakama.

Ukoriči pre upotrebe

Ovo nisu knjige koje su se oštetile jer su deca bila bahata i spustila ih bilo gde, slučajno gazila ili su se oštetilo od korišćenja. Ovo su knjige štampane 1965. godine, prošle su kroz ruke mog brata, pa moje pa su sve do sad stajale na polici. I onda su se raspale, bukvalno rasturile, a korice su se iskrzale. Ovde imate uputstvo koje je meni pomoglo da ih spojim lepkom za drvo. Od mnogih koje sam videla ovo upustvo je najjednostavnije, a razultati su odlični. Samo premazujte što više puta. Uostalom ako vam zatreba, videćete i sami.
A ja sam baš oduševljena što je pored ovolike navale knjiga u današnje vreme i jedna stara našla svoje mesto na dečijoj polici.


Palo mi je na pamet da bi smo tako mogli da napravimo poklone za novu godinu nekim prijateljima, ali videćemo... Dok nam prođu druge proslave: slava, rođendani, nakrcalo se toga u decembru. :)

Nešto lepo

Juče smo bili na Diznijevoj prestavi Miki i Mini-čudesno putovanje.
Već treći put za redom odlazimo na ovu "ledenu" prednovogodišnju predstavu, polako nam postaje ritual. Bilo je "super", kako reće Beti. Al o tome i nama mnogo šta da se priča, jedino da se vidi. Međutim, nije samo predstava lepa stvar koja nam se desila u Beogradskoj areni.


Karte smo, zbog popusta (ako se kupi do 20. septembra i još plati VISA karticom) kupili davno, uzeli smo mesta od 1690 dinara i platili manje od 1300 po karti. Ako već idete da gledate ovako nešto nemojte biti previše daleko. Krenemo dakle na naš ulaz, dočeka nas razvodnik i ljubazno kaže: "Red B desno ne postoji, vidite tu je rasveta. Javite se na biletarnicu da vam zamene karte". Osmeh.
A ja kao da se naoblačilo niotkuda, već vidim da smo negde nebu pod oblacima, samo nam još dvogledi nedostaju. Cupkam dok čekamo na biletarnici, gledam na sat dal ću imati dovoljno vremena da se vratim pre početka predstave i zaspem ih bujicom...
Izlazi žena, i mirno nam daje karte, kaže da ćemo biti zadovoljni mestima i poželi nam da uživamo u predstavi. Ćutim, i treba da ćutim. I onda lagano ka našem novom ulazu, lažem, neko mirno al ne i ja, samo što ne poletim. I dobijemo parter, uz "pozornicu", pravo ispred leda. Lep šamar, nikad slađi nisam primila. Nasmejem se od srca, sebi i svojoj pesimističnosti, svojoj sumnji u sve ovdašnje. Možda je vreme da krenem da verujem u bolje. Organizatorima svaka čast, dali su nam mesta koja vrede 3800 dinara.

I na kraju savet, kad idete da gledate ovakve prestave, slobodno foto aparate ostavite kod kuće. Nama su baterije nestale skoro na samom početku predstave, a i ono malo fotografija što sam napravila su loše. Dođem kući i skapiram da sve već ima na netu, čak i na youtube.
Bio je to jedna divna subota.

Vikend, nedelja na Kalemegdanu

Mi smo uživali, provešćemo vas duž jednog dela Kalemegdana. Krenimo u šetnju:

Vikend, nedelja

Vreme predivno, miholjsko leto potrajalo pa krajem novembra može satima da se šeta po suncem okupanom danu, čudo jedno. Čak smo odlučili da decu ne vodimo na popodnevno spavanje u predviđeno vreme.

Stigli smo na Kalemegdan, naš cilj je galerija Prirodnjačkog muzeja.

"Zlatno" drvo.

Zgrada preko puta.

Paviljon "Cvijeta Zuzorić".

Sahat kula.

Mislim da ova kapija (više o tome) nema ime.

Vitezovi odoše na jednu stranu, mi na drugu, na izložbu riba!

Som, al pravi, ne onaj što su mu rekli "some jedan!".

riba: "Daj gric".
Niki: "Ne moze".
I napući nosić!

Mama je riba, hmm.

Jesen u Beogradu!

Vikend, subota

Već sam se uplašila da će doći sledeći vikend, a ja vam neću pokazati koliko nam je lepo bilo prošlog. Ali eto nama kiše koja ne obećava nikakve nove šetnje, nema mesta panici.
Ako je tačna ona narodna "po jutru se dan poznaje", onda je naš dan od starta "pretio" da će biti sladak. Lenja pita sa malinama, kupinama i borovnicama. Njami!

Bio je to dan rezervisan za ispunjavanje rečenog tj. obećanog.
Naše odredište je bila crkva Svetog Marka, na Betino insistiranje.

Zatim smo išli "na kokice", igrali školice na Tašu...

... pa kući na spavanje.

Leva, leva, leva desna jedan dva.
Korakom vojničkim, svi kao jedan.
Uz gric, kvrc, mljac.