Nove igračke

Kada sam ih videla prvi put baš mi se i nisu svidele, ali već sam naučila da ne treba da se opterećujem izjavama tipa "Ovo nema šanse da bude igračka mog deteta!". Sad mi se ove lutkice još i sviđaju.
Zvončica naročito voli što kada im skinete kosu i okrenete glavu, sa druge strane imate drugačiji izraz lica. Ironija je što mi čak ni ne gledamo taj crtani.
Počinje naša igra sa Piny Pon lutkicama! A ovo je početak naše kolekcije:

Od srca srcu

Svaki dan je dan ljubavi! Mi nismo obeležavali 14. februar kao onaj koji nas na to podseća, ali ćemo svakako iskoristiti internet kao mesto na kome se prave kreativne stvari koje mogu da nam pomognu da drugima pokažemo koliko nam je stalo do njih.
Ja volim ovaj reljefni karton (kako se zapravo zove?) ali ako imate nameru da ga ukrašavate (stikerima, dugmićima, ukrasnim trakama) mnogo će vam lakše biti da za to koristite glatku stranu. Pokazalo se da platnene pantljike nije baš lako heftati za taj karton, pa sam ja koristila oho lepak za spajanje delova.

 

Izrada: isečete pravougaonik širine srca, traku presavijete na pola i krajeve uvijete pomoću flomastera.
Ako želite da dobijete oblik srca krajeve savijate ka unutra. Ako želite da napravite leptira traku savijate ka spoljašnjoj strani, a onda spajate po dve takve trake. Mi smo za leptira jednu od traka isekli na polovini, pa smo drugu umetali između ova dva isečena dela.

Da bi ste okačili srce oko vrata ili da visi u sobi kao ukras, možete koristiti trake od platna ili one kojima se uvijaju pokloni i cveće. Možete ih spajati heftalicom (nama se pantljika izvlačila) ili lepkom kao mi.

Ideja preuzeta odavde.

Koh od griza

Potreban materijal:

• 7 jaja
• 7 kašika šećera
• 7 kašika griza za bebe,
• ulje, malo da bi se podmazala djuvečara

Uputstvao za pripremu:

• Mikserom umutiti šne od belanaca,
• dodati šećer i mutiti da se ne čuje krckanjekristala šećera,
• dodati žumance i umutiti da se sve izjednači.
• Varjačom polako mešati masu dok se polako dodaje, jedna po jedna, kašika griza. 

Sipati masu u đuvečaru podmazanu sa malo ulja, i staviti u zagrejanu rernu, pojačati vatru na 220º C i peći dok ne porumeni. Za to vreme skuvati 2l mleka sa 3 kašike šećera. Kada se mleko skine sa ringle dodati 2 vanilin šećera.
Koh izvađen iz rerne iseći na kocke, preliti ga mlekom (još dok je topao) i ostaviti da upije mleko i da se ohladi.

Prijatno!

Salata

Kada sam poslednji put pravila kamašne za Zvončicu htela sam da donji deo bude valovit, ali nisam imala pojma kako to da uradim. Jeste sve to stvar iskustva i škole, ali ja nemam ni jedno od toga. Zato sam tek kasnije nabasala na odlična uputstva. Izdvajam tri koja su vam dovoljna da shvatite celu stvar, u slučaju da se neko nađe u istoj situaciji.

oliver + s  je blog na kome ćete naći link za još jedno uputstvo, ali ja sam se bolje snašla ovde, možda zbog slika. Predlog je zanimljiv, prvo odradite cik cak bod, a onda isečete višak tkanine.

Until Wednesday Calls je blog na kome imate video snimak. Jasno je objašnjeno kako treba da razvlačite materijal, na koji način da to uradite najbolje. Tu je super ideja kako da napravite novu majicu za dete od starog preraslog bodija.

Lemon Squeezy Home je blog gde će vam pokazati kako da namestite mašinu, slika je preuzeta odatle. A ima i suuuper predlog kako da "sredite" rukave na običnoj dukseruci za devojčice.







U suštini ovo je jednostavno uraditi, ali ako nemate predstavu kako, šta i zašto, reč "lako" može samo da vas još više ometa u pokušaju da nešto napravite.

Ukratko: podestite mašinu na cik-cak bod, tako da dužina boda bude što manja (i kod mene je najkraći bod podešen na 1, kao na slici, posle toga ide bušenje rupica). To bi značilo da će biti gusto načičkan bod. Širina boda je uobičajena. I onda rastegnite tkaninu što više tako da je dooobro razvučete oko stopice dok šijete. Što više razvučete to će se tkanina više savijati kao list zelene salate. Trudite se da vam tkanina bude okrenute licam na gore, inače će se "salata" savijati ka unutra.

Od ostatka čarape napravite poligon za vežbanje "salate" ili suknju za lutku.

Ko je razumeo shvatiće. Za ostale sam dala uputstva gde da se raspitaju.

Jaffa je proglasila pobednike

Važno je učestvovati! Lepo bi bilo da smo pobedili, ali nismo. Rad ćemo odneti u vrtić da se deca igraju, može da posluži kao pozorište ili slično, npr. za pričanje različitih verzija jedne dečije bajke.
Žiri je rekao svoje, rukovodeći se onim što su i sami naveli:

Predstavnici žirija će od prijavljenih radova izabrati tri najbolje figure po sledećim kriterijumima:
• Dominantnost Jaffa cakes elemenata na autorskom delu
• Jaffa cakes doživljaj - figura treba da budi asocijaciju na pozitivan doživljaj Jaffa cakes brenda
• Kreativnost

Prva nagrada

Druga nagrada

Treća nagrada

Jaffatar, meni veoma zanimljiv, nije nagrađen.

Bilo je tu još sjajnih radova, a sami pogledajte sve OVDE, pa ćete videti i ko je dobio nagradu publike.

Slon od rukavice

Nabasala sam na ljubavne slonove (Love Glove Elephants) na blogu the scrappy frog pre par dana.

Bilo je i krajnje vreme da se otarasim svojih pocepanih omiljenih rukavica  na najlepši mogući način.

Neverovatno je kako u carstvu današnjih igračaka deca još uvek prihvataju ove punjene i ne baš savršene. Možda zato što učestvuju u njihovoj izradi, bilo je smešno gledati kako se mali prstići muče da napune predugačke mamine rukavice. Uši, kljove i stopala su napravljena od filca i zalepljena pomoću toplog lepka. Rep je pletenica od tri trake platna, sa čvorovima na krajevima, i ušiven je koncem.

Primetićete da sam unela neke "novine": za razliku od žabe :) je sam na kraju samo proštepala rukavicu i iznad toga odsekla gumu . Kako drugačije da vaš mališan radi na oblikovanju slona, a onda brzo dobije gotov proizvod?!? Pa, niko se do sad nije bunio!

Mogao bi da prođe i kao mamut.

Uživajte u igri!

Naši biseri

Doručkujemo, svi zajedno, deca se smeju umazana euro kremom i mlekom.
Pričam sa mužem: "... pa da vidiš brale moj kako bi se to sredilo...".
Samo se čuje slatki glasić, Niki me vuče za majicu: "Nije to brale, to je Tata!"


Tada je imao nepune 3 godine... Ne smem da dozvolim da se ovi blistavi biseri izgube, zato ih objavljujem. :)

Letovanje u Metamorfozisu

Počeli smo da tražimo destinacije za letovanje, jeftinije je uplatiti sad, a verujem da su rizik i faktor sreće isti kao da idete "na slepo".

S tim u vezi rekla bih par reči o mestu gde smo bili prošle godine. Ustvari, počela sam o njemu da pišem još neposredno posle letovanja, ali nikada nisam objavila tekst. Zato evo kakvi su naši utisci o mestu gde smo bili, iskreno se nadam da će ove godine tamo biti sređenije (drugačije).
Doduše, možda je nečije iskustvo sasvim drugačije, ali baš zato se raspitrajte po celom netu.

Metamorfozis, Grčka
Ono što smo zatekli nije ni približno onome što smo čuli o ovom mestu. Možda je park nekada i bio sređen, ali danas je fontana rađalica komaraca, a trava gotovo da buja na svim stazama parkića. U samom mestu možete naći sve što vam zatreba: pekaru, rent-a-car, apoteku, hitnu pomoć, frizera, prodavnicu bundi, poslastičarnicu... Ali ima tu dosta zapuštenih lokala i zgrada i to u glavnoj ulici. Kuće izgledaju kao da je grad nekada bio malo primorsko mesto pre svega organizovano oko predivne crkve sa ogromnim dvorištem, a onda je nastavio da se širi, prema potrebama i gotovo u divljoj gradnji. Jedna od ulica kojom smo se spuštali do plaže u mestu zaista je puna drveća i cveća, ali ako se samo pomerite iz nje, nigde ni zelenila ni šarenila.

Nemam nameru da upoređujem letovanja (bar ne na blogu), ali ako se ovo mesto reklamira kao vazdušna banja, onda je njegova budućnost zaista siva i jadna. Bar upoređujući sa letovalištem u kom smo bili prošle godine a koje sa pravom nosi taj naziv.

Što se tiče plaže u Metamorfozisu, tačno je da se sunce dugo zadržava, pa smo se i mi tu kupali uglavnom do 8 uveče po Grčkom vremenu. Ali je staru slavu plaža prokockala. Jako mali deo je peskovit, i to prljav i uglavnom sa mnogo kamenja. A preti i da se smanji jer je armatura za novu zgradu  već postavljena, Ostalo je uglavnnom kametnita obala. More je toplo, meduza ovde nema ali ima ježeva; čuh nekog našeg ronioca kako upozorava dete da se prilazi stenama jer su kolonije ježeva ogromne.

Ipak, priroda je odlučila da ne dozvoli nikome da je previše uništi, pa ako samo malo zagnjurite glavu u vodu (više žutu nego plavu) otkrićete fascinantan svet koji buja ispod vaših nogu. Tu su sase i morski krastavci, i ribe... Čak jato od nekih 200-300 komada na koje ćete nabasati ako odete do samo metar i po dubine. Neverovatno šta sve možete da pokažete svom detetu ako je dovoljno veliko da se lati maske..

To me vraća na početak priče o plažama koje se nalaze oko ovog mesta. Pravilo koje i ne morate da ispoštujete (jer su plaže predivne a more kristalno čisto i tirkizno plavo), ali ćete mnogo dobiti ako ipak poslušate savet, glasi: PONESITE MASKU I DISALJKU, ili ih bar kupite tamo. Toliko toga ima na netkim mestima da će vam užitak predstavljati i dečija znatižlja i oslobađanje od početničkih strahova ako su mala kao moja (dal školjke štipaju, a što je krastavac ljigav, fuuuj, ´oće li rak da uštine, ribe ne grickaju jako?).

Ako nameravate da odmor provedete ne sedajući u auto, ovo mesto nikada ne bi bio moj izbor.
Ali ako vam ne smeta da palite auto da bi se svakoga dana šetkali do okolnih plaža... onda ste spremni  da zaboravite sve što sam rekla.

Invocation of spring / Prizivanje proleća

made in august 2010

Dečiji zubići i druge predstave

Svaki sud ovde izrečen je lično gledište, pa ga s'tim u vezi treba prihvatiti sa rezervom.
Radi se o dve predstave koje smo krajem prošle godine gledali u lutkarskom pozorištu Pinokio, meni omiljenom. Čini mi se da ništa nije tako kreativno kao udahnuti život jednoj lutki.

Prva je Karijus i Baktus, nastala na osnovu istoimene Norveške bajke, o dvojici nevaljalca, zubna trola, koji žive u ustima jedne devojčice. Koristeći  čekiće i dleta buše zubiće, praveći tako svoju kuću... i garažu. Tamo jedu nezdravu hranu i još gore, ostatke hrane, jer ona ne pere zube redovno. A onda počinje da kuka od bola...
Na početku predstave vide se velika Jecina usta, pa su deca imala brdo pitanja u vezi sa ostatkom Jece, i lica i tela. Međutim, predstava im nije sve vreme držala pažnju u onoj meri u kojoj se to dešavalo sa onim koje su urađene prema poznatim nam pričama (Ružno pače, Uspavana lepotica i druge). Delovi predstave su previše razvučeni, neki delovi su bili nejasni pa smo ih objašnjavali u hodu.

Ipak, ne bih je propustila ni za šta na svetu. Mi smo i otišli baš na tu predstavu, baš pred dečiji odlazak na zimovanje sa vrtićem (tamo su i pred spavanje zube prali sami). Nisam ni mogla da predpostavim koliko će dobar posao ova predstava odraditi - nevaljali momčići su i sada često pominjani, odlični pomagači kada je vreme za pranje zuba!!! I ujutru, kada deca sama peru zube, umesto "trljaj te zube, grrr" samo pomenem Jecu i uz malo priče vreme brzo prođe, u pravilnom pranju.

odavde

Druga je Crvenkapa, predstava u kojoj je jedino Crvenkapa lutka na kakvu smo navikli. Svi ostali su napravljeni od predmeta sa kojima se susrećemo svakodnevno. Mamina kosa je žuta žica za ribanje sudova, vuk kada treba da pojede baku je starinska metalna kanta za đubre. Ipak kada se vuk prvi put pojavljuje, sa 4 mućkalice od nogu i glavom od... Neću reći, gledajte predstavu, ja sam se smejala više od dece.

Ovo je divno urađena stara priča.
"Crvena crvena crvena, crvena je bila drvena..."
"Drvena drvena drvena, drvena je bila crvena..."

Prva pozorišna predstava koju je moja Zvončica gledala bila je u ovom pozorištu, Lucprda i velika krađa potoka. Pokazala se kao pravi izbor za početak druženja sa daskama koje zivot znače, opčinila ju je magijom koja ne prolazi.