U Lošinju možete da stvarate mala umetnička dela

... kupajući se ispred roze kuće.Ako krenete duž uvale Čikat, levom stranom, naićićete na sjano mesto za kupanje, i na mnogo kamenja koje vam osigurava novu zabavu na između dva kupanja.
Voda je savršeno čista, predivna, sunca ima veoma dugo-kad već na plaži Čikat i poslednji milimetar peska ostane u senci, ovde kupanje i sunčanje traju još uvek. Ima krupnog kamenja na mestu gde se ulazi u vodu, ali sunčate se na steni koja se proteže uz more, nivo niže od šetališta.




Evo ga Tata, i iza njega naša jahta! :)

Ne samo da sam dobar stihoklepac, nego bi to bilo TAAAAKO dobro da je istina!!!



A more tako plavo, divno, kažu da je na ovom mestu slanije nego tamo na plaži sa peskom... Imate puno pravo da mi zavidite, ja zavidim sebi :)




Dakle, prvo sakupite divno kamenje, objasnite deci da treba da bude ravno, sa što većom površinom za crtanje... i odmarate dok oni traže savršen oblik, i suše ga od mokrih ručica.

Spremite voštane bojice...I crtanje može da počne...
Mi smo pravili čudovišta, tužne face-srećne face, zatim smo crtali sunce, cveće i kuće koji zajedno prave novu sliku-kompoziciju od više kamenčića. Nešto kao kolaž :p
Moj mali umetnik :) Tih dana je Tata sa plaže nosio i kamenje, obavezno!

Šta sve možete u Lošinju

Možete da uživate u predivnoj plaži koju smo mi najviše posećivali, Čikat.

Najpre zbog sjajnog peska.

Deca prosto uživaju u svakom trenutku provedenom na plaži: bazeni, dvorci i kule, carstvo lopatica i kofica može se naći duž cele plaže.

Voda je sjajna-čista, naročito ujutru, moje omiljeno doba dana za plivanje. Dubina se polako povećava, ali ne toliko sporo da bi izludela odrasle.

Beti i Niki u vodi

Možete da uživate odmarajući se u kafiću na plaži, u hladovini okruženi mirisom borova, svuda oko vas je pesak, sa divnim putićem od drvenih greda. Nema plastike i betona. Zavaljeni ste u drvene stolice, treba vam još samo knjiga ili kao našoj deci bojice i razglednice (neizostavni deo letovanja, možete ih
naći za 3 ili 4 Kn na plaži ili za 2Kn na rivi), karte, domine, sve što vam je jednostavno da ponesete u torbi.






Deca na ljuljašci, igramo Crnog Petra, Beti je oduševljena! Niki joj pomaže da pobede Mamu, al se ona dobro brani... :)
Dalje možete da se bavite (ili da naučite, kao i vaše dete) jedriličarstvom. Mi nismo ali svakako je zanimljiv prizor.O uvali Čikat možete čitati dosta zanimljivosti na internetu, kao što je kako je pošumljavano ostrvo (park šuma Čikat), pa kako je zahvaljujući tome Lošinj proglašen za klimatsko lečilište 1892. god. Oko gotovo celog ostrva je šetalište, idealno za vožnju bicikle ili rolera.
Šetajući duž uvale Čikat mi smo otkrili još jedno mesto za kupanje, gde je sunca bilo i posle 8 sati uveče, a voda čista i prosto mami da se u njoj bude. Zvali smo to mesto ispred "roze kuće".
Al o tome neki naredni put.

Lošinj, na samom početku

Već je počela da mi se skida "morska" boja, zapravo ljušti koža (zmijska:)), a još nisam objavila ni jednu sliku sa mora. A bio je to pravi odmor za telo i dušu, raj za one koje more asocira na miris borovine i plavu čistu vodu, zapravo dovoljno je reći samo ODMOR!!!

Ugledali smo more!

I prizor ostavlja bez daha.

Na trajektu, sa Krka prelazimo na Cres, sve smo bliži Malom Lošinju :)

Istražujemo ostrvo.

Imate li brod? Pridružite se zabavi.

Kako zabaviti decu tokom puta

Prvo što smo spremili za put bile su kutije koje smo napravili zajedno, inspirisani kutijama za mede, koje smo našli na Kids craft weekly. Jedino što ih nismo ofarbali akrilnim bojama kako smo planirali, ali zabava u kolima je bila ukrašavanje kutija stikerima.
U njima deca mogu da drže bojice i igračke ne samo tokom puta već i u apartmanu, pa i kasnije kada se vratite kući. To je dobar način da na letovanju ne izgubite ništa od dečijih sitnica, a i da ona sama odlažu svoje šnalice ili školjke na mesto.

Pošto sam odlučila da put do mora provedemo u miru i bez frke, obezbedila sam se drvenim i voštanim bojicama i naravno bojankama. Čak sam smislila i kako da klinci crtaju ili boje u autu.
Na deblji karton, nešto veći od A4 formata, zalepila sam štipaljku lepkom za drvo, pored sam zalepila neke drvene ukrase, mogli su i stikeri, čisto da znaju koji je karton čiji. Tako su mogli da crtaju i tokom putovanja, držeći karton na sedištu ili u krilu, okrećući ga po potrebi, a zakačeni papir je ostajao na mestu.
Jedino... što ih crtanje nije zanimalo, ne znam zašto?!?&$#grrr??? (kad je kod kuće ista zanimacija u pitanju, zabava traje bar pola sata, uvek dovoljno da se na miru popije kafa).
Lista obaveznih stvari koje deci treba dati tokom putovanja (dodala bih časopise, knjige, neke sitne zanimacije kao npr. autić za dečaka) sledeće godine će se povećati za igračke koje će sami birati pred put. Mislim da će Beti odabrati neku lutku, recimo Bratz, ali obavezno da uz nju ponesemo i odelo za presvlačenje. Nadam se da će im to pomoći da budu malo mirniji.
Mada, razmišljajući o ovogodišnjem putu do mora, gosn Marfiju i tome da idući put vodimo petogodišnje i trogodišnje dete, jednimo što ozbiljno mislim da upakujem je strpljenje.

Pripreme za more

Ove godine, valjda zbog mog verovanja da vremena da se spremimo za more imamo na pretek, pripreme su počele veoma studiozno. Na široko i na veliko, a na kraju će ipak biti frke :)
I za samo putovanje se spremam jednako detaljno.
Za početak sam spremila bojanke u vidu listova, na netu poznato kao coloring pages. Imajući u vidu da je Beti devojčica u godinama kada su princeze najaktuelnije, Disney, Winx, sirene, Barbie, Poney, Bambi... Niki obožava Nodija, autiće, Nindža kornjače... i još sve što voli seka; imala sam pune ruke posla. Štampač i ja.
A deca okolo: "Daj mi, jojjjjjjjj to hoću. Sad, sad"
Svejedno, nakupilo se toga dosta.
Prvo sam lutala po netu, gledala nešto ovde, nešto onde. Pa mi se po negde ne svidi, pa sledeće. A onda sam otkrila Coloring boook (http://www.coloring-book.info/coloring/). Sjajno mesto gde ima svega što poželite, i slike su sjajne, čak ima (npr. My little pony) slika koje će biti svetlije il tamnije, tj. sa više ili manje tonera.Doduše nema Pokojo, ali zato ima Sara Kej i nećete verovati porodice Barba, već se i ne sećam naziva ali volela sam da ih gledam. Kad pomislim šta smo gledali mi, a šta se deci danas servira, mi smo neke crtaće stavili na crnu listu, gledanja i bojenja.Ali Barba, da ne poveruješ... Dođe mi da bojim sa decom :P