Ako ne znaju da pišu sva slova, deca mogu da nacrtaju pozivnice za rođendan. Za ostalo se vi postarajte.
Ova devojčica što voli bake i deke je baš prava Zvončica!
U slučaju da dete zna da prepoznaje slova, ako imate vremena, možete da odete i korak dalje- slova pronađite u časopisu zajedno sa detetom, neka ih ono iseče i zalepi formirajući reči.
Čak i crteže možete zameniti nekom slikom iz novina ili (još bolje) zadati detetu da crta simpatične Čiča Gliše sa detaljem koji ukazuje na babu ili dedu.
Idealno za slanje poruka nekome na koga ste ljuti :).
Ili nekome koga bi voleli da vidite što pre, pa ga ovako pozivate da dođe. Ovo plavo je kiša, Petar Pan je često crta u poslednje vreme.
Juče smo gledali Petra Pana "Povratak u Nedođiju" ("Return to Neverland") i kako sam još pod uticajem priče, odlučila sam da i blogu dam mali pečat ovog divnog letećeg dečaka. Ustvari sasvim slučajno, kada su se Petar i izgubljni drčaci pozdravili kukuričući, palo mi je na pamet kako je Beti, po kineskom kalendaru, u znaku pevca. I kako je Niki dugo šetao kapu Petra Pana gde god bi smo pošli... I kako sam nekada sanjala (bukvalno, kad uveče zaspim) da letim, a odavno više to ne mogu.
Pomislila sam da su za letenje dovoljni vera, poverenje i vilinska prašina (magični prah)...
"All the world is made of faith, and trust, and pixie dust."
— J.M. Barrie (Peter Pan)
... i kako to nikada ne treba da zaboravimo... I mislite o nečem lepom, predivnom.
"Shall we make a new rule of life from tonight: always try to be a little kinder than is necessary?"
— J.M. Barrie
A...da... zaboravila sam da vam kažem još nešto, ima još neko ko zna da leti. Neko meni draži čak i od samog dečaka koji ne želi da poraste. Jer... Superkаlifrаdžilistikekspiаlidoušes!
A knjigu ne moram da kupujem, imam moju "kupusaru" i jedva sam čekala da porastu pa da počnem da im je uveče čitam.
Superkаlifrаdžilistikekspiаlidoušes kaži je dovoljno glasno i uvek ćeš zvučati jasno.
Ovako nešto imaju samo naše bake i deke i još neki dragi nam rođaci. I niko više! Fomasteri su specijalno namenjeni za crtanje po keramici, kada završine sa radom morate ih zapeći u rerni. Znam da ima i flomastera drugih proizvođača i kao i drugih proizvoda tj. načina da se ukrase šilje. Recimo, ako su vam deca starija mogu da crtaju četkicom ili da ukrase šolje salvetnom tehnikom.
Šta se nama desilo: pošto su deca neposredno pre Nove godine bila na zimovanju, šolje smo oslikavali jedno veče. Svih 11 komada. Kako crtanje po krivoj površini šolje i nije najlakša stvar koju možete od njih da zahtevate, imali su puno posla.
Rasporedite posao na više dana! Ne sumnjajte u količinu boje u flomasterima, ima je sasvim dovoljno da ih pustite da se igraju koliko god hoće. Mada je sigurno bolje sa bojama u teglici.
U svaku šolju dodajete po neko slatko iznenađenje, čestitku sa imenom osobe kojoj je namenjena (naravno da to biraju deca), i ako pakujete više komada možete kao deo poklona dodati i mali poslužavnik ili drvenu dasku za sečenje.
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!
Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Војислав Илић
Свети Сава
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореног светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.
На Светога Саву
Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.
Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
"Светитељу Саво, слава ти и хвала!"
Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срецу. " Ја цу га благословити, као сто је и Исус децу благословио, али му срецу не могу дати. То мозете само ви, родитељи његови, ако га зарану науците: да ради, да стеди, да не лазе, да не краде, да слуса, да је побозно, да постује старије, да је у свацему умерено; а нароцито ако га будете упутули да добро цува своје здравље." Родитељи су уцинили сто им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, постен и побозан цовек. То се после цуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срецу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.
И тако поче да се јавља слатка радозналост:
"Мама, а кад је рођен Свети Сава?"
"Давно"
"А јел кад су живели диносауруси?"
"Не, не тако давно..."
И тако дотерасмо до чукунбабине бабе...
Ал било је јако занимљиво.
Letite, letite! To je tako otmeno i lepo, danas toliko retko i neobično. Letite, prosto poletite, kao što se letelo nekad, pre nego što smo se uplašili. Duško Radović
.jpg)
