Savindan

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!


Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!


Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Војислав  Илић

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира

на капији затвореног светогорског манастира?

„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,

седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,

клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -

ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,

и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата

и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну

и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се Божје име слави,

са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,

и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,

али чело узвишено божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,

а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,

векови су прохујали и многи ће јоште проћи.

Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,

јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

На Светога Саву

Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.
Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
"Светитељу Саво, слава ти и хвала!"

Војислав  Илић

Српкињица

- Српкињице селе, Српкињице млада,

Где си до сада била? Куда мислиш сада?

- У игри, у пољу провела сам лето,

Па весело сада у школу ме ето.

Ах, како је лепо, кад би мого знати,

Равним пољем ићи, шарено цвеће брати!

Мој најлепши венац, што сам пољем брала,

Учитељу своме баш јутрос сам дала-

Тим најлепшим цвећем, као даром славе,

Да икону кити светитеља Саве.

 

Светосавска песмарица може се преузери одавде.

Бака Зоркине приче за лаку ноћ.

Свети Сава и отац и мати са малим дететом

Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срецу. " Ја цу га благословити, као сто је и Исус децу благословио, али му срецу не могу дати. То мозете само ви, родитељи његови, ако га зарану науците: да ради, да стеди, да не лазе, да не краде, да слуса, да је побозно, да постује старије, да је у свацему умерено; а нароцито ако га будете упутули да добро цува своје здравље." Родитељи су уцинили сто им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, постен и побозан цовек. То се после цуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срецу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

Народна приповетка

преузето одавде

Свети Сава

И тако поче да се јавља слатка радозналост:
"Мама, а кад је рођен Свети Сава?"
"Давно"
"А јел кад су живели диносауруси?"
"Не, не тако давно..."
И тако дотерасмо до чукунбабине бабе...
Ал било је јако занимљиво.