Moj mali princ

Kada je nacrtao prvu sliku, zapravo njen prvi deo, pitao me "Šta je ovo?"

Istog trenutka sam se setila Egziperijevog Malog princa. Tačnije njegovog slona.
Šta bi to moglo da bude???... "Kamila?!"
I tada je moj Mali princ uzviknuo: "Daaa. Nacrtaću noge, i oči, i usta."
Kako je samo bio ponosan.
I ja. Na oboje. :)

Evo velikog i srećnog kita, a ono sasvim malo plavo ispod njegovog repa (desno) je riba. Nju će kit da pojede kad otvori usta i "njam".
Kada je počelo brisanje slike, princ je zaključio da je kit tužan jer ga briše. Zato smo se dogovorili da krene od lica, očiju i usta, da ne bi gledao kako mu nestaje rep.

A ovde je lice jedne hobotnice kojoj je obrisao noge, koliko god da ih je bilo; zeleni tigar; mala crvena buba mara; maminom crvenom cvetiću je obrisao listiće (ne treba da budu crveni) i docrtao ih zelene.

U njemu možda leži budući obožavalac grafita, naš zid je već idealno "ižvrljan".
Prava je sreća gledati kako nastaju ovakva dela.. i mog zadovoljnog umetnika.