Rođendan jednog lava

Na današnji dan, pre 88 godina, rođen je Duško Radović. Rođen je i Tito ali se ja, iako bejah pionir, ne sećam tih vremena po njemu. Ali Duško Radović me uvek vrati na pravi put, tu je da me nasmeje i rastuži, ohrabri i pogura, da me zagrli i izgrdi, da mi jasno kaže kad pogrešim. Jedino bih moju Mamu nazvala pre nego što se latim da pročitam neku njegovu iskricu.

Strašan lav, preuzet odavde

Zvuči li vam to ovako:

VELIKI I MALI
Jedva čekamo da porastemo
i da se sećamo
kako je bilo lepo
kad smo bili mali.

Nepoznati izvodjac...

Na kraju, ne zaboravite:

Tako je malo ljubavi među ljudima.
Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.

 I pre nego što stvarno kažete kraj ovom postu, idite ovde i poklonite SEBI  8 minuta druženja sa Duškom i njegovim stihovima.

A mi ćemo popodne provesti uz knjigu "Lepo je sve što je malo" izdavačke kuće Draganić, koju je Beti dobila od babe i dede sa nepuna 3 meseca. Pronađoh je na netu slučajno, čitajte je mališanima obavezno, što više i što češće.
Ustvari,

Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.

Instrumenti

Pre nekog vremena, baš posle posla, imali smo druženje sa decom, u obdaništu. 

Tema: muzički instrumenti. Lako ćete naći na netu neke zanimljive stvari, ali ja moram ovom prilikom da pohvalim Tatu jer je osmislio veoma dobre igračke koje su "svirale". Uostalom uverite se u sami!

 

Ovako je sve počelo.

 

Tata je pravio veliku frulu, flautu ili obou. Kakogod, uspešno je napravio duvački instrument pomoću velike katronske tube  i 2 plastične čaše koje su tu tubu zatvarale na oba kraja. Onda je na tubi napravio otvore, sa jedne strane tube jedna rupa kao pisak, a sa druge rupice kao na fruli. I lako se "sviralo"!

 

Napravio je i gitaru: od plastične flaše, tube od aluminijumske folije, velike gumice i dva plastična valjka (ili kartonaska) koji  su držali tu gumicu rastegnutu.

Pogledajte kako nam je gitarista ponosan!

Devojčice su farbale zvečke.

 Gajde nisu htele da sviraju, možda smo stavili premalo novina, ali bar dobro izgledaju.

Uputstvo smo našli na netu.

Desno je gitara od kutije od cipela.

Kastanjete (levo, ove oslikane pasuljem i nekim semenkama) su napravljene od kartona elipsastog oblika na čije su krajeve zalepljeni zatvarači od pivskih flaša. Od  kartona za 10 jaja napravljene su zvečke (ispred kastanjeta) dva nosača izrezana su i zalepljena jedan za drugi a unutrašnjost je ispunjena zrnevljem. Različito zrnevlje proizvodi različit zvuk.

Na slici desno su daire: 2 prazne rolne od selotejpa, bušni zatvarači pivskih flaša i žica na koju se nižu. Važno je paziti da se žice što bolje zalepe za kartonske krugove jer dete može gadno da se ubode ako neki kraj ostane da viri. Zato je samolepljivi tapet odlično rešenje. Ispred su kastanjete od poklopaca za tegle, sa trakama u koji se uvlače prstići. Moglo bi se reći da su činele ako se skine selotejp koji ih spaja.

Kao što vidite bilo je tu i bubnjeva, velikih truba, rainstick, zvački u limenkama i staklenim flašicama. Tu su negde i frule od slamčica raznih dužina, super stvar! 

Napravile smo (mi ženske) i zvečku po ugledu na ovu, samo što nismo imale granu pa smo spajale neke drvene viljuškice, mislila sam da će se brzo raspasti ali srećom još su žive. Drvofix je čudo :).

I svega i svačega još... Ali najvažnije je bilo što su svi uživali, i roditelji i deca! Jedva čekamo sledeće druženje!

Mili, Džek i razigrani mačak

Čini mi se da sam se ovoj knjizi više obradovala ja nego deca, jer njena vedrina i poruka koju šalje ne mogu vas ostaviti ravnodušne.
U opisu knjige, između ostalog, piše:

"Budi svoj, uživaj u sopstvenim sposobnostima – poručuje ova bogato ilustrovana knjiga koja oslobađa dečju maštu."

Ovo je priča o individualnosti i hrabrosti da se ona iskaže i pokaže svetu. Priča o prijateljstvu i podršci da se bude ono što želite i možete biti.

Ovo je priča o predivnoj kreativnosti, Milinoj, njenoj sposobnosti da od ničega napravi nešto. Beti me pitala "Gde je ona sve to naučila da radi?"... malo sam se zbunila. Biće sličnih pitanja, sigurna sam, još. Onda sam krenula da se vraćam na stranice u kojima nisu svi, niti uvek, mislili da je to nešto lepo. Toliko toga interesantnog možete reći svom detetu o Mili, o mašti i slobodi, o hrabrosti i značaju toga da uvek bude ono što jeste.
Ne baš direktno, al možete ovim putem naučiti svoje dete da i kad je mi (roditelji) gušimo (sputavamo) može da se pobuni i poceti nas da je lepše biti Džek i razigrani mačak. I igrati, igrati, il popiti zajedno šoljicu čaja.


Pedagog Jelena Holcer, pišući recenziju za ovu knjigu kaže:

Na naslovnoj korici knjige-slikovnice „Mili, Džek i razigrani mačak“, prikazno je dvoje dece i mačak kako plešu, i nebo. Na nebu su i mesec i zvezde, ali je samo nebo svetlo, ne asocira na noćno. Dugo sam mislila šta mi je u toj slici neba neobično. Kada sam pročitala knjigu, shvatila sam: zvezde su uvek sa nama, i danju. Ako umete da ih prepoznate i gledate na pravi način.

I još dodaje, a to vam možda pomogne da napravite neobičan novogodišnji poklon:

Lično, imam čitav spisak svojih „odraslih“ kojima želim da poklonim ovu knjigu ne bi li i u njima ona probudila ono nešto detinjasto, maštovito, lepršavo… Ako to učinite i vi, naše okruženje biće manje sivo, mračno i teško. Baš kao što pred kraj knjige Stiven Majkl King kaže: „I, posle toga, ništa nije bilo kao ranije“... sve se nadam da će se ista magija dogoditi i nama! Odnosno, svi smo mi pomalo Mili, ali takođe, svako od nas može postati i Džek ili razigrani mačak za neke druge, drage, prerano odrasle.

Izdavač je Beli put.
 

Još uvek mi odjekuju Miline misli: "Kad plešem osećam se tako hrabra i slobodna"

Slike preuzete odavde

Putovanje sa malom decom

Ove godine jesen je bila neobično topla, ali dužina dana, bar njegovog svetlog dela, ne može se menjati. Već oko 4 popodne kada izlazim sa posla počne da pada mrak, pa po decu u vrtić i sat vremena pošto sam krenula kući, već je veče. I po takvom jednom danu krećem na put koji je potrajao (Ibarska magistrala - sve je jasno) čitava 3 sata. Ja sa decom na zadnjem sedištu, a oni idu iz obdaništa - naspavani, siti i spremni za učku.

slika preuzeta odavde

Šta raditi u autu, na magistrali prepunoj kamiona koji mile? Kako učiniti da put ne bude naporan?!
Igrice koje su nama pomogle da stignemo na odredište veseli i odmorni (naravno da su plazma, voda i neke bombonice ipak obavezni deo prtljaga):

1. Na slovo, na slovo  
Igrači naizmenično govore po jednu reč koja počinje na dogovoreno slovo, a koja nije već bila pomenuta. Pobednik je onaj ko poslednji navede neki pojam, lična imena nisu dozvoljena da se koriste (sem kod mlađe dece).
Posle izvesnog vremena ova igra prerasta u igru asocijacija, gde vi detetu opisujete reč koju ono treba da pogodi. Recimo za slovo L, "sa čim seka voli da se igra?" - "Lutka".

Podstičite decu da vas pitaju za objašnjenje svakog pojma koji ne znaju šta znači, a vi ste ga naveli (furuna). Ponekad ih pitajte da vam objasne šta su oni naveli ili šta misle da je to što ste vi rekli, biće zanimljivih i smešnih odgovora.

2. Zamislio sam životinju (predmet u mojoj sobi/ kuhinji...; zanimanje ili nešto slično)!
    Zamislio sam nešto što počinje na slovo ...

pingvine smo pravili

Deca ovo prosto obožavaju, bilo da pogađaju ili zamišljaju životinju. U igri smeju da se postavljaju samo ona pitanja čiji će odogovor biti DA ili NE. Recimo, "da li ta životinja ima 8 nogu?". Dok je odgovor DA pita isti igrač, kad postane NE prelazi se na sledećeg.
Oko pingvina sam se svetski namučila. :)
 
3. Šta je sve plavo (neke boje) u prirodi? 
    Šta je sve okruglo (nekog oblika)?
Nije nam baš išla ova igra, ali smo bar usput ubili vreme. Ideja je da se navode sve stvari, bića, pojmovi sa nekom zajedničkom osobinom, naizmenično kao u igri "na slovo na slovo". Recimo, plavo je: more, nebo, reka, jezero, oko, cvet,... kad nema više prirodnih stvari pređemo na bilo šta: autić, haljina...
Mislim da su oblici ipak bolja varijanta.

4. Sastavimo priču zajedno
Iako je ovo definitivno igra za stariji uzrast, naša priča je pokrenula lavinu smeha jer su se deca trudila da bude što apsurdnija i blasavija.
Počela sam ja jednom rečenicom, ("bio je lep i sunčan dan"), a deca su nastavila tako što se svako nadovezivao sa po jednom svojom. Najteže im je da shvate da priča neće ići tokom koji su oni zamislili, jer sam im ja običnno pravila nenadane obrte.
E pa sad. šta da se radi...

5. Leti leti...
Stara igra koju ne treba izostaviti, deci je laka pa im daje mogućnost da pobeđuju. Za odabrani pojam jednostavno se odlučuje između leti i ne leti, a mogu da se uključe i prstići: ispružite ih kad leti i savijte kad ne leti. I ponekad namerno pogrešite.

6. Papir kamen makaze
Na netu igrajte ovde kad vam je dosadno.
U kolima je pravilo:  papir je otvoren dlan, kamen pesnica, makaze 2 ispružena prsta. Pobednik se bira po sistemu: papir umotava kamen, kamen lomi makaze, makaze seku papir.

7. ZA KRAJ: brojanje u sebi :)
Probajte, možda od truckanja i lagane muzike ipak neko zaspi. Napominjem, šanse su male... gotovo nikakve... meni je, da napravim predah, više pomogla plazma.

Zajedničko vreme = neprocenjivo

Danas je Svetski dan deteta.  Svim našim drugarima i onima koje su najviše usrećili došavši na ovaj svet, želimo puno smeha i neograničeno mnogo radosti.

Vreme je i ovog kasno-novembarskog dana divno i nije nam bilo teško da prošetamo do trga ispred Opštine Zvezdara. Super smo se proveli: deca su vajala, pravila skulpture od voća i povrća , Beti je đuskala sa drugarima i "Čigrom".

 Ove male ručice napravile su dva preslatka crvića koji se ljube i najslađeg leptira na svetu.

Pre izvesnog vremena pročitala sam nešto što mi se u ovom trenutku čini idealnim tekstom za kraj:

"... Zato pronađite vremena za svoju decu i za svoju porodicu. Provodite vreme sa njima, razgovarajte, učite, rastite zajedno... Znam da nije lako, kada dođete kući posle desetočasovnog radnog vremena, smoreni od saobraćajnih gužvi, često jedino što želite jeste da gledate u jednu tačku i ne razmišljare ni o čemu. Ali, ono što deca nauče od svojih roditelja provodeći vreme sa njima zaista je neprocenjivo. Pronađite vremena i snage. Od toga nam sve zavisi."
Marija Milosavljević, (Šta nam rade deca?) City magazine (17.-29. novembra)

Novembar 2010 godine...

... neobično topao, sunčan, očaravajući. Kakav sam samo mogla da poželim.

Čudesno šaren,

prepun kućica za ptice, 

 

koje jedan dečak, moj dečak, traži na svakom koraku.

Ovo je najlepši park na svetu.

Petak može da počne

Leptiriću, šareniću

Ovaj poklon smo ukrasili zahvaljujući časopisu "Šareni svet".

Leptiri se jednostavno prave, svako dete će moći da ih oblikuje uz minimalnu pomoć roditelja. Mogu da se iskoriste na razne načine: veliki, kao naši, mogu da se zalepe na zid ili ulazna vrata dečije sobe, a manji da ukrase ramove za slike. Mogu da se naprave  u duginim bojama (da se prvo papir, beli ili novinski, oslika vodenim bojama) ili razni jednobojni (od papira za kopiranje u boji). Zatim se za svaki veže končić i okače se da vise sa plafona. Možda kao drmalica za bebinu kolevku.

Za izradu su potrebni:

• materijal: papir i žica (ja sam koristila onu kojom se vezuju kablovi ili neotpakovane lutke pričvršćuju za karton), 
• alat: makaze, tanjir, bojice, lepak.

Od papira izrežite kvadrat i krug (dajte detetu da pomoću tanjira napravi šablon i  iseče potrebne delove; naučite ga da ne postavlja tanjir na sredinu papira već na ivicu da bi lakše sekao).

Presavijete ih duž dijagonale kvadrata i prečnika kruga. Zatim otvorite papire i dajte detetu da, prateći ove linije, savija delove u dve "harmonike". Pomozite mu da uspe, napominjući da svaki prevoj mora da prati do kraja. Ako ih dobro ne pritisne krajevi će početi da se gužvaju

Gotove harmonike na sredini spojite žicom, tako da je kvadrat sa gornje a krug sa donje strane.

Preko zalepite telo leptira ako to dete želi.

Malo razvucite harmonike i leptir je gotov!

Možete ih praviti i od reklamnog materijala (iz nekog mega marketa) ili od šarenih listova časopisa.Ili kao mi, od istog papira kojim ste uvili poklon.

 Na rođendan još obavezno ponesite i lepršavo raspoloženje i širok osmeh!

Rajf, pufna i Beti

 

Mašna

Beti voli da nosi rajfove, pomislila kako će ovaj zavoleti još više. Uputstvo sam videla ovde, a leptirić je usledio na kraju jer sam poslednji krug na mašni greškom toplim lepkom spljoštila pa se video trag lepka.

Na kraju je ispalo odlično. Zadovoljne smo obe :)