Naravno da smo išli da gledamo "Rio", da znate samo koliko dugo smo ga čekali da dođe u naše bioskope. Poveli smo i babu i dedu u provod, živnule su uspavane uspomene. Ovo je priča ljubavna, muzička (fenomenalna), duhovita, priča o dobru i zlu, o deci koja žive drugačije, o nepravdi i borbi a ne predavanju. Ne možete da ne zavolite ovaj film.
Kad su deca u pitanju celu priču pokrećem zbog toga što smo pre par meseci u bioskopu gledale, mi devojke, još jedan divan film, ali titlovan. "Zlatokosa i razbojnik" je priča o devojci koja nije nemoćna i previše nežna. Ona je vetropirasta, odlučna i uporna. Optimistična, veruje u dobru stranu svakog grubijana iz krčme, vidi svet svojim očima (logično, toliko dugo je bila sama :)). Ona je tinejdžerka koju ništa neće sprečiti da pobegne iz kule, kaveza koji je guši a njenu maštu uzdiže u nebesa. Ovo je duhovita ljubavna priča o tome šta sve možete sa mnogo kose, ali i bez kose.
Oba filma su 3D, i to jeste super. Ali ne tako nevažan momenat "Zlatokose" je titl. Da je pristala da sedne sa moje desne strane Beti je mogla da odsluša i glasno čitanje jedne druge mame sa kojom sam, sve vreme, gledala da se uskladim. Sedela je do mene, naravno da sam je čula, bile smo kao u horu, ponekad sa altom koji se čuo u redu iza, i s vremena na vreme nestajao. Grrr.
Sala je bila puna dece predškolskog i ranog školskog uzrasta, onih što čitaju al nedovoljno brzo. Film i jeste idealan za taj uzrast. Zar je toliko komplikovano i skupo (koliko se umanjila nečija zarada? zašto bar nismo upućeni, javno reći zašto je "ekonomski neisplativo"?) sinhronizovati ga. Ne zbog toga što je roditeljima teško da čitaju, pa to radimo svaki dan, i obavezno uveče pred spavanje. Pre svega zbog dečijeg doživljaja filma. Tak kad odgledate "Rio" shvatite koliko je to bitno, koliko film dobija na kvalitetu. Ili prosto tamo nekoga nije briga za to?!!
Na kraju, dokaz da se ipak može, negde drugo.
preuzeto odavde |
Oba filma su 3D, i to jeste super. Ali ne tako nevažan momenat "Zlatokose" je titl. Da je pristala da sedne sa moje desne strane Beti je mogla da odsluša i glasno čitanje jedne druge mame sa kojom sam, sve vreme, gledala da se uskladim. Sedela je do mene, naravno da sam je čula, bile smo kao u horu, ponekad sa altom koji se čuo u redu iza, i s vremena na vreme nestajao. Grrr.
Sala je bila puna dece predškolskog i ranog školskog uzrasta, onih što čitaju al nedovoljno brzo. Film i jeste idealan za taj uzrast. Zar je toliko komplikovano i skupo (koliko se umanjila nečija zarada? zašto bar nismo upućeni, javno reći zašto je "ekonomski neisplativo"?) sinhronizovati ga. Ne zbog toga što je roditeljima teško da čitaju, pa to radimo svaki dan, i obavezno uveče pred spavanje. Pre svega zbog dečijeg doživljaja filma. Tak kad odgledate "Rio" shvatite koliko je to bitno, koliko film dobija na kvalitetu. Ili prosto tamo nekoga nije briga za to?!!
Na kraju, dokaz da se ipak može, negde drugo.
0 comments:
Post a Comment