Bubašvabe

Wall art? Ili nešto drugo?

Privukle su moju pažnju.

Ples=igra

29. april je svetski dan plesa. A to zvuči mnooogo interesantno. Večeras, pred spavanje, napravićemo plesni podijum u sobi i ima da se izđuskamo dok se deca dobro ne umore.

Ono što će se dešavati pre toga, u Beogradu, traje od 18 do 20h, a mi smo planirali da budemo tamo. Pročitajte OVDE, pa se možda i vidimo.




Ja ne volim fudbal, a ne pijem ni koka kolu (ne volim), ali reklama je jednostavno sjajna.
Razigrana na kvadrat :)

Moj mali princ

Kada je nacrtao prvu sliku, zapravo njen prvi deo, pitao me "Šta je ovo?"

Istog trenutka sam se setila Egziperijevog Malog princa. Tačnije njegovog slona.
Šta bi to moglo da bude???... "Kamila?!"
I tada je moj Mali princ uzviknuo: "Daaa. Nacrtaću noge, i oči, i usta."
Kako je samo bio ponosan.
I ja. Na oboje. :)

Evo velikog i srećnog kita, a ono sasvim malo plavo ispod njegovog repa (desno) je riba. Nju će kit da pojede kad otvori usta i "njam".
Kada je počelo brisanje slike, princ je zaključio da je kit tužan jer ga briše. Zato smo se dogovorili da krene od lica, očiju i usta, da ne bi gledao kako mu nestaje rep.

A ovde je lice jedne hobotnice kojoj je obrisao noge, koliko god da ih je bilo; zeleni tigar; mala crvena buba mara; maminom crvenom cvetiću je obrisao listiće (ne treba da budu crveni) i docrtao ih zelene.

U njemu možda leži budući obožavalac grafita, naš zid je već idealno "ižvrljan".
Prava je sreća gledati kako nastaju ovakva dela.. i mog zadovoljnog umetnika.

Devojčici s ljubavlju

Deda nam je jednom prilikom napravio veliki ram za slike... a onda smo slomili staklo. Tako je drveni okvir dobio novu namenu - držač za šnalice.

Za izradu sam koristila heftalicu za nameštaj (tapetarsku) i pištolj za topli lepak. O položaju traka sam se dogovorila sa Beti, ostalo je bilo lako.

Sa zadnje strane rama označite olovkom raspored traka. Zatim zalepite, toplim lepkom, jedan kraj trake.Traku jako zategnete pa zalepite i njen drugi kraj. Sve to osigurate heftajući na mestu gde ste lepili.
Na isti način zalepite i trake sa strane, one na koje ćete okačiti ram: ja sam koristila prvo jednu dužu traku čije sam krajeve zakačila za ram sa strane, a onda preko tih krajeva dodala dve ukrasne trake koje sam vezala u mašnu i pustila da vise sa ove strane okvira.

Ako vam ipak treba bolje uputstvo, možete ga naći ovde, ili ovde.

I ovo bi bilo neobično rešenje, ili samo jedna traka zakačena za slovo (početno slovo imena deteta) napravljeno od kartona. Ova druga varijanta je veoma lep i kreativan nosač šnalica, naročito ako uključite i svoju devojčicu u izradu.

Beti je odmah zakačila svoje šnalice, a ram je našao svoje mesto na zidu, iznad njenog kreveta. Ovo je sigurno predivna stvar za svaku princezu.

Pingvini

  Danas je svetski dan pingvina!
Zato smo popodne posvetili toj temi. Mislila sam da ćemo pingvine praviti od kartonskih rolni potrošenog toalet papira,crnog i belog  papira za kopiranje (ili tempera) i narandžastog kolaža. Ali deca nisu bila zainteresovana da lepe pa smo na kraju završili sa crtežima: flomasteri, beli tanjiri od kartona, narandžasti papir za kljun i žica (pipe cleaner) za noge.

Doduše Nikijev pingvin je poplaveo; kad ja hoću da crtaju na crnom papiru, pa seku i lepe na papir u drugoj boji, pa onda da zalepe kartonski tanjir, pa... Danas je to proglašeno suviše komplikovanim.
Veoma sam zadovoljna njihovom spremnošću da sami nacrtaju pingvina, sigurni u svoje delo, prosto ponosni na sebe same.

Još jedna ideja koju sam imala bilo je da napravino lutke za prstiće, od hartije ili filca ili pipe cleanera i loptica od stiropora. Jednostavno se prave jer se radi o samo tri boje (crna, bela, narandžasta) i to bez ušiju ili nekih komplikovanih detalja. Ali onda sam otkrila da ne znam ni jednu priču ili pesmu o pingvinima. U knjižarama nema dečijih knjiga na tu temu, a ni na netu nisam našla ništa na srpskom jeziku.

 Pingvin je u međuvremenu dobio uši, a Niki mu upravo farba kljun. 

Ko ne vidi gde je šta, nek stavi naočare, ili neka pozajmi od pingvina! Baš!

Druga stvar je da me Beti iznenadila svojim poznavanjem te tematike. Nizala sam pitanja:
- Gde žive pingvini?
- Kako im se rađaju mladunci, odakle?
- Koja su onda oni vrsta životinja?
- A čime im je prekriveno telo?
- Ako su ptice da li lete?
- Čemu im onda služe krila?
- A šta jedu? Gde nalaze hranu?
- Ko brine o jajima? Tu nam je ispričala kako oni jaja čuvaju na svojim nogama i prekrivaju ih telom.
Odakle sve to zna??? Eliza Trnavčević!!! Setila se epizode u kojoj je njen majmun odmenio tatu pingvina... Mala pametnica, meni to nije bilo ni na kraj pameti. Pa nije uticaj televizije obavezno loš, samo ga treba dobro kontrolisati.

Kako se ne vidi da je ženski pingvin?!? A trepavice?

A spremajući meso za ručak pričali smo o masnoći, ustvari naslagama  sala koje pingvini moraju da imaju na telu da bi mogli da budu na ledu, zaštićeni od hladnoće.

 Mi ćemo sutra probati da se igramo, svako će biti pingvin koji će morati da nosi na stopalima svoje "jaje". To može biti bilo šta: kesica sa pirinčem, veliko plastično jaje, mala lopta. Cilj je da se jaje odnese sa jednog mesta na drugo a da se ne ispusti, pri čemu moraju da se obilaze prepreke i hoda kao pingvin.
Deca inače znaju da hodaju kao pingvini i to ih baš zabavlja.
Pred spavanje je zakazana trka pingvina do sobe. Ko stigne pravi prvi bira knjigu koju ćemo da čitamo.

Na kraju je Tata današnjem danu došao kao šlag na tortu, doneo je Nacionalnu geografiju iz septembra 2009.godine, gledali smo slike i videli kakvi su mali pingvini, dok im je perje braon boje. Sutra čitamo tekst, Tata je spreman da ih "zarazi" prirodom. :)

U knjizi "365 stvari koje možete samo da napravite i uradite" data je odlična ideja kako da se napravi parada pingvina od otisaka prstiju. Ali to će da sačeka sledeći 25. april.

Do tada uživajte stvarajući i učeći nešto novo, o prirodi i svojoj deci.

Pravo na osmeh

 

Nismo učestvovali u obaranju Ginisovog rekorda jer nam je tada (osmehivanje zakazano u 13h) vreme kada bi smo trebali da budemo u krevetu. Verujem da je isti slučaj sa većinom mališana koje sam videla na manifestaciji. To nam međutim nije smetalo da celo pre podne budemo zajedno, nasmejani i srećni, Niki i ja.

Za kraj, poklanjamo jedan osmeh vama.

Danas želimo

Tetki puno zdravlja i radosti!

A ostalima srećan dan knjige. Naravno da je danas pravi poklon za decu predivna knjiga. Ono što preporučujem za petogodišnjake je predivna knjiga o upornosti i verovanju u sebe. Mali svitac Leo nikako nije mogao da uradi ono što svaki drugi svitac zna - da zasvetli. Ali...
U Belom putu danas i sutra knjige možete kupiti sa 50% popusta, pa ako vas put nanese, obavezno pogledajte kako je svitac Leo postao pravi lav.

Srećan rođendan

Pakovanje poklona u ukrasnu kesu jeste najjednostavniji, a dovoljno lep način da se spremite za nečiji rođendan. Ipak, više volim kad je moj poklon upakovan drugačije (ne obavezno i lepše nego što bi bila šara na kesi). Ovog puta bavila sam se čestitkom više nego mašnom na papiru. Inspiraciju sam našla na www.krokotak.com, gde ima mnogo toga zanimljivog i kreativnog; pisano je na bugarskom jeziku, ćirilicom, pa se štošta može razumeti i bez online prevodilaca.

Ovde je uputstvo kako od spajalica napraviti srce.
Za ivice su vam potrebne makaze koje seku papir "krivudavo".
Ja sam unutra dodala još jedan papirić sa porukom koji, zahvaljujući spajalicama, ostaje zakačen za čestitku.
Jednostavno i neobično. Svakako drugačije i jedinstveno. :)

Uskršnji praznici i mi

Hristos Voskrese.

Dugo nas nije bilo na netu, promenilo se i godišnje doba :). Iz zime smo doskakutali u proleće i svašta se dešava u prirodi i oko nas, al naš blogić kao da zeva. Pa još kad nam zadrema wireless, eto pauze.
Nadam se da Vam je bilo lepo tokom praznika koji je Beti provela oduševljeno se kucajući sa svima koji su bili raspoloženi da joj izađu na megdan.
Ovogodišnja jaja su u našoj kući bila pre svega crvena i obučena. Mi smo još u martu kupili "odeću" za jaja koju možete videti na www.jaje.rs. Na gomili ali i pojedinačno jaja su bila divna. Oslikana, sa ovakvim šarama, sligurno bi bila neuporedivo lepša i zanimljivija, ali za nekog ko nema vremena ni talenta da stvara tako nešto ja sam bila oduševljana onim što se našlo u posudi.

Deca su jaja farbala temperama, malo jaja a malo ruke i kartonske posude. Par komada smo ukrasili šljokicama i platnenim trakama, koristeći oho lepak. Devojčice vole šljaštave stvari.
Moram priznti da sem toga ove godine nismo bili mnogo kreativni. Na netu su se mogle naći razne jednostavne ideje, za čestitke i korpice, koke i zeke. Puno toga prilagođeno uzrastu predškolaca. Dosta toga ste mogli da nađete i kod Škrabalice, naročito ono pisano pred neke ranije Uskrse.

Za kraj, evo kako smo se N i ja snašli da brzo napravimo deci zanimljive korpice.

Potrebne su vam male plastične čaše (kartonske jednobojne bi bile još bolji izbor), po dve rupice na vrhu (jedna naspram druge) se prave kleštima za bušenje rupa na kaišu, žice (pipe cleaner) se iseku na pola, deo provuče kroz te rupice a slobodni krajevi uviju oko ostatka žice.


Ako imate neke "obične" (tanke i manje od naših) nalepnice verovatno ćete moći da napravite više šara na čašama (svojevremeno sam u interex-u kupila samolepljive tufne raznih boja, ali mi sada nisu bile pri ruci). Možda mogu da se prave oblici od kolaž papira. Mi smo na čaše stavili dečije stikere, odlične za album ali ne i za ove čašice. Doduše, ko dobije korpicu sa jajetom može stiker da prebaci u svoj album bez problema.
Druga varijanta je da date deci da čaše ukrase koristeći vodootporne markere jer se obični flomasteri lako skidaju sa plastike. Dovoljno je da pređete prstom preko slike i da se sve razmaže.

Ako ipak uspete da dođete do kartonskih čaša, šare će nesumnjivo biti fantastične a ovo će, uz jaje koje je oslikalo dete, biti odličan poklon za Bake i Deke.