Zamišljen

... dok gleda kroz prozor.

Volim i tvoj i svoj blog

Sa bloga Leptir stigla nam je nova nagrada, od devojke koja zaslužuje baš svaku pohvalu za svoj rad sa decom.

Zabave radi, prevedem koristeći Google prevodilac. Rezultat: "Volim svoj blog!". Probam malo drugačije u obrnutom smeru "Volim tvoj blog!" (na srpskom) i ne bi ste verovali: dobijem gornju (na slici) rečenicu na španskom. "Tvoj", "svoj", šta bre praviš frku, piši šta te volja. I napišem obe rešenice jednu ispod druge. Isti prevod za obe. Ko mi je kriv kad ne znam španski, a pravim frku. :)

Ovoga puta trebalo bi nagradu da prosledim na 10 "adresa", i svakako bih imala mnogima da poručim da volim njigov blog - pogledajte koliko njih već pratim. Ali mi to prosleđivanje nekako zadaje muke. Nije da imam neki poseban razlog za to, al tako je.

odavde

A onda sam se setila majskog broja časopisa "Roditelj & dete" i kako sam ja verovatno jedina iz ekipe "I mame bloguju" koja nije pisala o tome, da smo se našli (blog je predstavljen) na ovim stranama (hvalim se, naravno). Ustvari osećaj je neverovatno dobar, kada sam videla vest kod Ivane, nisam verovala. Dok nisam kupila časopis. A onda sam se smejala na ulici sama sebi i sama sa sobom. Ako ste vi bili jedna od onih žena koje su se okretale zamnom pitajući se verovatno "šta je to toloiiiiko smešno?!?", da znate da sam to bila ja. Inače sam bučna, a sad sam pojačala zvuk na najjače.

Društvo u kom je i ovaj naš komadić plavog osunčanog neba je skup onih koji imaju štošta da kažu i kojima prosleđujem ovu nagradu:

1. Mame ne rade na repeat - ona se raspita, primeni i sve nam pokaže i objasni, prava Montesori mama. Samo kad bi pisala češće... hoće, čim završi sa tim radovima po kući.
2. Rastemo - 3xmama ne bloguje dugo, ali nam je odmah pokazala da je kreativna, maštovita i jedno odraslo dete. :)
3. Ivanino blago - Ivana i njeno blago naučiće nas mnogo o životu dece sa posebnim potrebama; brzo ćete shvatiti da blago nije tužna priča.
4. Moja podrška dojenju - eee, da mi je da rodim još jedno žgebče ;)... buduće mame, mame početnice, mame sa bebama koje doje ili bi svi hteli da doje više i lakše,... ovo je mesto puno saveta, lekcija i podrške u velikim količinama.
5. Škrabalica - nije na "našim" stranama, ali se u časopisu "širi" na 3 strane iz broja u broj, zato što je (kao i na blogu) pravi izvor kreativnih ideja i recepata.

Nastaviće se...
(Ostavljam dopunjavanje spiska za neki drugi put.)

Devoјčica

Nama je poslužilo kao rođendanska čestitka, a može da bude i autiportret koji ćete svojoj devojčici (autoru naravno) okačiti iznad kreveta.

Potreban materijal:

• karton (kao podloga)
• flomasteri (glavu, ruke i noge možete praviti i od papira u boji, kao kolaž)
• salveta ili krep papir (za haljinu)
• traka za vezivanje (mogla je i ona za poklone, od koje se prave mašnice)
• lepak (npr oho)
• stikeri, lizalica u obliku kišobrana ili kruga, kao balon... (dodatni ukrasi)

ideja: krokotak, ovde
varijanta: rastemo, ovde

Sreća & ljubav

za mene je sreća
što me naprijed tjera
kuća i tišina
za me karijera
za mene je sreća
jedina i prava
kuhinja i djeca
prijemi i slava
za mene je sreća
što se dugo pamti
haljine i nakit
što će mi dijamanti
postoji li nešto
gdje se žene slože
samo ljubav može donijeti nju

ja neću slavu
niti njen varljiv sjaj
ja neću slavu,
poznam taj čudan osjećaj

za mene je sreća
slučajno poznanstvo
pisma prijatelja
za me je prostranstvo
za mene je sreća
kad se živi noću
prozori u cvijeću
ženska prava hoću
za mene je sreća
doručak u travi
hajde ne dosađuj,
molim te ne gnjavi
postoji li nešto
gdje se žene slože
samo ljubav može donijeti nju

ja hoću slavu
njen početak i kraj
ja se ne bojim
hoću njen strasni zagrljaj.

za mene je sreća
slučajno poznanstvo
pisma prijatelja
za me je prostranstvo
za mene je sreća
kad se živi noću
prozori u cvijeću
ženska prava hoću
za mene je sreća
doručak u travi
hajde ne dosađuj,
molim te ne gnjavi
postoji li nešto
gdje se žene slože
samo ljubav može donijeti nju...

Za mene je sreća...

Sinhronizujte dečije filmove

Naravno da smo išli da gledamo "Rio", da znate samo koliko dugo smo ga čekali da dođe u naše bioskope. Poveli smo i babu i dedu u provod, živnule su uspavane uspomene. Ovo je priča ljubavna, muzička (fenomenalna), duhovita, priča o dobru i zlu, o deci koja žive drugačije, o nepravdi i borbi a ne predavanju. Ne možete da ne zavolite ovaj film.

preuzeto odavde

Kad su deca u pitanju celu priču pokrećem zbog toga što smo pre par meseci u bioskopu gledale, mi devojke, još jedan divan film, ali titlovan. "Zlatokosa i razbojnik" je priča o devojci koja nije nemoćna i previše nežna. Ona je vetropirasta, odlučna i uporna. Optimistična, veruje u dobru stranu svakog grubijana iz krčme, vidi svet svojim očima (logično, toliko dugo je bila sama :)). Ona je tinejdžerka koju ništa neće sprečiti da pobegne iz kule, kaveza koji je guši a njenu maštu uzdiže u nebesa. Ovo je duhovita ljubavna priča o tome šta sve možete sa mnogo kose, ali i bez kose.

Oba filma su 3D, i to jeste super. Ali ne tako nevažan momenat "Zlatokose" je titl. Da je pristala da sedne sa moje desne strane Beti je mogla da odsluša i glasno čitanje jedne druge mame sa kojom sam, sve vreme, gledala da se uskladim. Sedela je do mene, naravno da sam je čula, bile smo kao u horu, ponekad sa altom koji se čuo u redu iza, i s vremena na vreme nestajao. Grrr.
Sala je bila puna dece predškolskog i ranog školskog uzrasta, onih što čitaju al nedovoljno brzo. Film i jeste idealan za taj uzrast. Zar je toliko komplikovano i skupo (koliko se umanjila nečija zarada? zašto bar nismo upućeni, javno reći zašto je "ekonomski neisplativo"?) sinhronizovati ga. Ne zbog toga što je roditeljima teško da čitaju, pa to radimo svaki dan, i obavezno uveče pred spavanje. Pre svega zbog dečijeg doživljaja filma. Tak kad odgledate "Rio" shvatite koliko je to bitno, koliko film dobija na kvalitetu. Ili prosto tamo nekoga nije briga za to?!!

Na kraju, dokaz da se ipak može, negde drugo.

Poseta - otvorena vrata Narodnog pozorišta

Ovaj bi post trebalo da potpiše Beti, bar što se tiče fotografija. Subota, 7.maj. Deca su sa tatom posetila Narodno pozorište... i to iza kulisa (mama? na seminaru...sanjari da ide sa njima... & zato sad piše briše i uzdiše).
Ako možete, priuštite sebi i deci to zadovoljstvo da upoznate pozorište "iznutra", osetite magiju dasaka koje život znače. "Otvorena vrata" su u redovnom programu Narodnog pozorišta, a evo već danas (21. maj) imaćete šansu da uživate u obilasku koji je dodatno upotpunjen i nekim drugim aktivnostima. Više o tome ovde.
Za ostale ima i nade i termina (među njima sam i ja), jedna dobra akcija nastavlja da živi.

Vidi se da je moja mala devojčica bila očarana.

Moji mali astronauti

Danas je petak, a to znači dve stvari: da je pred nama vikend i da ćemo ići do TC "Ušće" gde nas čeka "Svemirska avantura". Morali smo da zakažemo termin prošlog vikenda, ali mislim da će biti vredno čekanja (mi smo zapravo hteli da je doživimo ODMAH). Imate vremena da sve vidite i doživite do 1. juna. Usput obavezno obiđite "Ušće", može i zbog kupovine, ali zbog maketa i slika, obavezno.

Astronautsko odelo za dobar početak, a dalje...

u svemir možete sa lizalicom,

a možete da povedete i tatu,

ne zaboravite foto aparat, morate posle svima da pokažete šta ste videli...

kako izgleda HABL,

a kako sunčev sistem

koji je mamu baš oduševio...

evo je i Zemlja,

a ovde će bar na kratko stvarati magiju za decu

i obući ih u kosime koje ja nikada ne bih sašila autentično.

Deco, držite se da ne odletite,

poletite,

na krilima mašte, slobodno.

Kada završite sa "Ušćem" možete se: 

• igrati sa Dorom,
• učiti slova, malo a i veliko A (ili se bar dobro zabaviti ako je slovo deci dobro poznato),
• napraviti raketu za 30 minuta (još nismo pravili, možda i leti), sa malima može i ovako, sa starijima probajte sa sodom bikarbonom i sirćetom,
• praviti astronauta od rolni potrošenog toalet papira ili praviti nešto drugo,
• na kraju, napraviti deci kućicu raketu, na primer ovako.

Na netu zaprvo ima toliko toga, ali meni najbolje su aktivnosti koje možete naći ovde i kombinovati ih sa nekom dobrom knjigom.
Uživajte u lepom vremenu, deci i svemiru.

Zec... može na terasu.

Dosta mi je ove kiše! Kažu, za par dana će se ustaliti lepo vreme. Veoma se radujemo letu, a od jeseni (kad ponovo krene sumorno i kišno vreme) i novom ljubimcu. Samo još da tatu nagovorimo.

Krep cvet

Još jednu lutku u valjkastoj kutiji upakovali smo i ukrasili, sada kao cvet. Isti ovakav divan pom pom od hartije, još uvek visi kao deo rođendanske dekoracije u našem stanu.
Kako da ga napravite možete videti na raznim mestima na netu, preporučujem kao najbolje:

- Martha Stewart
- Frugal Family

Možete ga praviti od krep papira ili od salveta. Za ovakav, veliki cvet, preporučujem 6 slojeva papira.
Poklon će se slavljenici svideti i pre nego što ga otvori. :)

Pokaži rukom da te ceo svet razume

Izvinite jel mogu da pogledam onaj držač za nakit?
Koji?
Pa jedan od onih šerenih... na polici na vrhu... Vidite gore...
Ne znam, pokažite mi!
Evo gore, ovi šareni nosači za nakit.
Nije to za nakit!
Nije?!???
Nije, to je za šolje, 4 komada.
E pa dajte mi jedan roze.

E baš je za nakit... koji sam ja genije bre.

Lutka kao bombona

Pakovanje poklona treba da bude zanimljivo, pre svega, vašoj deci. U našoj kući postalo je vrsta rituala pred odlazak na rođendansku proslavu. Ovom prilikom smo pakovali lutku koja je bila u plastičnoj valjkastoj kutiji.

Koristili smo: običan krep papir (plavi), rafiju roze boje za uvijanje krajeva "bombone", stikere umesto selotejpa.
Za čestitku vam je potreban papir u boji i novinski papir koji smo obojili roze flomasterom. Kada savijete krajeve srca u kovertu, možete je ukrasiti stikerom i rafijom zakačiti za bombonicu. Ideja: ovde ili ovde.

Ipak, obratite pažnju da krep papir ne ofarba znojave dečije ruke.  Od vode on promeni boju, pogužva se, a usput i ofarba stvari.

Uskršnja jaja

Na žalost, nismo stigli da naše igrarije pošaljemo na uskršnju izložbu na blogu Rastemo (praznike smo proveli bez računara i interneta), ali pošto je majski konkurs već raspisan, možda uspemo da se priključimo veoma kreativnoj ekipi .
Prošle godine smo za ukrašavanje jaja koristili tempere i lepili na njih šljokice i platnene trakice.

Ove godine smo imali:

Jaja farbana u lukovini- najzdravije i uvek predivno. Pored toga što smo koristili standardnu metodu sa travkama i čarapom ili onim džakom u kome se prodaju pomorandže, vezivali smo i gumice oko jaja i odatle ove pruge po nekima.

Salvete sam lepila drvofiksom (sa malo vode), a naravno odvajajući samo treći sloj, onaj sa slikom. Lepak nanosite na jaje, preko toga stavljate sliku, a onda lepak nanosite i na zalepljenu salvetu, veoma pažljivo.

Meni omiljena kolekcija!

Neka jaja smo ukrašavali hranom: kim, mak, ovsene pahuljice, griz, pirinač. Od onoga što vam ostane dete može da napravi crtež. Drvofiks, razređen sa malo vode, nanesete četkicom na celo jaje ili u željenom obliku (npr neko slovo). Zatim  to mesto prosto pospete pripremljenim materijalom. Možete i jaje jednostavno uvaljti u mešavinu zrnevlja.

Drugi način je da koristite kuhinjsku so (može i morska, možda je i bolje?!?). Na radost devojčica ličiće na šljokice. Jaje namažete razvodnjenim lepkom, uvaljate u so i sačekate da se osuši. Višak lepka skinete rukama, kruniće se deo koji se nije zalepio. Ostatak farbate vodenim bojama ili temperom. Pažljivo, da ne skinete so. Mada i ako skinete, osteće boja, samo se neće presijavati.
Svejedno je super zanimljivo, naročito deci.

ideja: ovde i ovde, a može i ovako.

Možete po njima prosto crtati flomasterima, mi smo koristili permanentne markere.

Ono pile je mamino delo, tata je crtao kornjaču (skroz levo jaje) al se na slici ne vidi glava, samo oklop.
Pitam se pitam se, ko je bolji umetnik? Ne bih znala ko je bolji umetnik. Pih, ta nemojte kasti!

Ovo je fenomenalna "tehnika" za šarena, nikada dva ista jajeta.

Potrebni su vam: kuvana jaja, prehrambene boje, đevđir.
Tehnika: stavite jaje u đevđir i  prelijete ga sirćetom, dodate par kapi prehrambene boje i vrtite jaje po đevđiru da se boja razlije. Sačekate oko pola minuta pa dodate još jednu boju.
Ponovo čekate, pa opet dodate boju. Na kraju, ostavite jaje minut dva da se suši i onda ga prelijete vodom, oko pola šolje.
Ostavite ga na kuhinjskom ubrusu, da se osuši na vazduhu. Možete ga premazati uljem.
Saveti: ako se plašite da bi mogli da isprljate tepih primenom ove metode, "igrajte se u sudoperi".
Počnite od žute boje i dodajte crvenu i plavu. Ostale boje dobićete mešanjem ovih. Previše nijansi daće braon boju, pazite da ne preterate jer će jaja u suprotnom izgledati blatnjavo.
Tajna: ja sam zaboravila da dodajem sirće. Možda je boja zbog toga bila manje intezivna, ali su jaja i dalje bila divna. Jedino sam morala češće skroz da perem đevđir.

ideja: ovde i ovde.

Neizbežno obuci jaje: uskršnje jaje.rs, ove godine Ohrid i Stara Srbija.

Dekoracija stola bila je Betin i moj zadatak:

• cveće u vazi je od krep papira
• slamčice i papir u boji (u čašu je trebalo da bude sipan sok iste boje, nismo slikali)
• salvete su iz dm-a, ima fantastičnih dezena (sa leptirićima i cvetićima, idealno za proslave rođendana)
• držači za jaja od hartije i zatvarača za mleko (ukračeno vodenim bojama, stikerima, konfetama i Betinim crtežima) - ideja: ovde.

Radost ranog proleća.

When I'm gonne

osmeh
od mene
hvala ArtMind

Post, za sad, bez kraja

Tamo gdje je sve po mom   (Jinx)

Tko je kralj, tko pleše sam?
Sve tajne ovog karnevala znam,
Muči me samo da li tu sam gost,
Možda i moje lice krije lica još...
Al', čemu strah i čemu sram?
Ja neću više čekati ni dan,
galama zove, ali neću s njom:
idem tamo gdje je sve po mom!

Da ne poludim, da ne mislim,
da ne čujem i ne vidim,
da ne izgorim u sjaju tom,
idem tamo gdje je sve po mom

Tko je kralj, tko pleše sam?
Sve tajne ovog karnevala znam;
galama zove, ali neću s njom:
idem tamo gdje je sve po mom!

Da ne poludim...

Tamo gdje je davno stao sat
i vrijeme broji se na bezbroj načina,
tamo gdje još ima snova,
tamo gdje je parada ova
nema puno smisla vjeruj mi...
Čemu strah i čemu sram?
Ja neću više čekati ni dan,
galama zove, ali neću s njom:
idem tamo gdje je sve po mom!

Da ne poludim...


Nema tog optimizma koji me može ostaviti ovde, nije me strah da odem (u to sam pogrešno verovala)- strah me je da neću moći da odem. I šta ako ne uspem, kako da naučim da ostanem?!
Onda ću i ja da sročim neki tekst o optimizmu, ako ne u okviru pomenutog projekta, onda za mene i iz inata.
A do tad ... da ne poludim... nema puno smisla vjeruj mi...