Pizza majstori

Pre nekoliko dana kod Mame ne rade na "repeat" videh da su se bavili spremanjem pizze, pa se setih naših letnjih igrarija na istu temu. Za ovu vam je najteže da naterate decu da sami pripreme materijal za igru, kad dođe do dela lepak u ruke! sve ide mnogo lakše.

Mi smo koristili dve kutije od već smazanih "pravih" :p pizza, drvene bojice i vodene boje, papire u boji i samolepljivi kolaž, travu, kukuruz tj. sve što "ide" uz njega kada ga kupite na pijaci - prvo smo spremali pizzu, a kukuruz smo kuvali i klopali kasnije (eh kad se samo setim...).
Pogledajte kako je to bilo:
Zamesili smo testo. Ostavili da naraste.


Napravili spisak potrebnih namirnica.

"Otišli" u kupovinu, da se zna koje je boje ono što smo odlučili da dodamo testu.
Zatim smo sve pripremili, najviše nam je vremena trebalo da iseckamo šunku.

Prvo smo razmazali kečap preko testa.

A to je trajalo.

A onda je dodavao ko je šta i kako hteo.

Beti je imala neobičnu taktiku, sve je lepila u redove kao da postrojava vojnike. Zeleni i crveni (nazovi) krugovi sa rupom su paprika, kao i ovi neobični oblici. Crne i zelene "tufne" su maslinke. Neke su Betini otisci prstića koje je radosno gurala u vodene boje. Crvenio su kobasice, ili paradajz-to su smislile pametne glavice kada im je dosadilo da docrtavaju braon kružiće.

Jedna je gotova, sad preskačemo deo u kome imamo peć da bi je ispekli (nisam se toga ni setila do sad).

Šef kuhinje (najstariji) sa svojim delom.
VUALA, naše pizze su spremne, neke smo kasnije sekli na parčiće, neke su ostale cele. Jednu su podelile dve drugarice koje su pravile zajedno pa smo delove umotavali " za poneti".

Ideje smo pokupili sa raznih strana, mada su trava (origano) i kukuruz tj ona svilica i "lišće", šaša (majonez i kačkavalj) domaći proizvod. Kupujte domaće, hihihi.

Predlažem da ipak vidite kreativnost drugih, pored gore pomenute gospođe Tralalalinski:

1. Filth Wizardry
2. Katherine Marie Photography
3. Opet Katherine, pizza od filca
4. MakingFriends.com
   

Uživajte i ugri, ali spremite se za skupljanje ostataka i čišćenje bez zvocanja, i verovatno solo. :)

Nervoza

Navukla sam se na čokoladu. U početku malo, pa sve više, i sve gore. Nervozna sam kad je nema, pa je kupujem kad god odem u prodavnicu. Čak kupim i lager, za svaki slučaj.Al tu počinje vrzino kolo, unervozim se kad je nema pa je jedem i kupujem, pa se onda unervozim što se gojim, pa je jedem da bi me prošla nervoza. Pa se opet unervozim sto se gojim. I tako u krug.
Nije mi što se gojim nego što su mi sve pantalone taman, baš po meri i ni gram ne sme da se doda, ni milimetar ne smem da mrdnem u širinu.

Ali kad je vidim tamo u prodavnici, crna, gorka, pa sa malinom, ili uz neki voćni kolač, pa uz kaficu... već mi se jede još. Do sad sam sve rezerve istrošila.

Bacam se na anti čokolada dijetu.
Sem za one male.
Ne treba sebe ubijati, nikada, naročito ne u pojam.

Ne samo osmeh, već smeh

Evo kako je to bilo.
Završila sam svoj posao rano i uputila se na institut (tako mi piše na uputu), kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju. Dan sunčan, prelep, da ne poveruješ da je skoro kraj novembra.
Stignem tamo oko 11h i dok sam čekala sestru na šalteru uočim (šteta što sam birajući telefon štedela na kameri) natpis, krupna slova oči da ti iskopaju: uputstvo za popunjavanje rubrike "zdravstvenoj ustanovi"na uputu. Ne znam šta biva ako nedostaje jedan deo teksta (npr. umesto institut treba da piše klinika, i još mi nedostaje stomatološkog fakulteta), nisam dotle ni stigla. Ali mi je sestra ipak na poleđini mog neupotrebljenog uputa napisala kako isti treba da se popuni. Zapravo ne šta pacijent treba da upiše, nego šta treba - da ne pogreši kolega doktor.
Smejurija.

Sad suština, kad smo već kod kolege. Pre par dana sam bila kod dermatologa, btw. za gradski zavod za kožne bolesti u Džordža Vašingtona vam ne treba uput trećeg lica. Pitala sam kome da se obratim za nešto drugo što me muči, specijalista za jednu oblast prosledio me dalje kod stručnog kolege. Popunivši uput.
Dakle, to ne može. Uput mora da mi da lekar opšte prakse (naglasila je reč odabrani), i to ispravno popunjen, i tek onda da se opet obratim njima.
Ej bre, zar u sred epidemije, u osinje gnezdo me šalju???

"Pa kako drugačije ja da obavim pregled, može li nekako da se iskoristi ovaj uput koji imam?"
"Može drugačije, platite 1150 dinara." Čini mi se da je rekla toliko, ako grešim (za 100 din. najviše) unapred se izvinjavam.

Da ne smaram dalje ni vas ni sebe, sve ovde smrdi na masovnu prostituciju.
Platio ili ne, na klinici se (prvo) na tebi uči neki stažista, a niko ti ne garantuje da je mentor tog dana u fazonu da ga proverava ili ispravlja.Ako odeš negde privatno, uštedećeš sebi i vreme i živce. Doduše to ti ne garantuje uvek uslugu proporcionalnu datom novcu.

Dok smislim kako da se iskobeljam iz ove svinjarije, jer moram da rešim svoj problem, zanimam se pozitivnim ludilom. Očaravajuće fenomenalno. Zarazno. Ja sam se iskreno smejala, od zadovoljstva, serotoninom protiv zaraze.



High Five Escalator
na improv everywhere

Smile

Danas mi je život u Srbiji ponovo pokazao svoje oštre zube. Naučila sam da mu ne dozvolim da me ujede, do koske. Ali uvek ostavi trag, poderotinu, krastu.
E ne dam da mi upropasti ovaj post!

Danas sam otkrila Color Me Katie blog!

Kao da ste u nekoj čarobnoj knjizi koja će vam pre ili kasnije izmamiti osmeh. Prelistavate stranice koje vas vraćaju u detinjstvo, guraju u ono divno pozitivno ludilo, kao bujice strasti i energije. I već se smešim.

Evo njenih pravila za život:

• Be Creative
• Don't grow up
• Break your routine
• Be Optimistic
• Give yourself a gift everyday
• Be yourself

Želim vam prijatan dan!

Maske

Deca su izabrala šta ćemo da pravimo, listajući knjigu "365 stvari koje sami možete da napravite i uradite". Maske su bile izbor oko koga su se brzo i lako složili.

Ranije sam na first palette naišla na maske za maskaradu. Odštampali smo sva 3 ponuđena šablona, mada je i njihovo pravljenje pomoću dečijih naočara odlična ideja (vidi na slici gore)!

Niki je, gledajući knjigu, odličio da bude grrr tigar, plavi.
Morali smo oblu masku, broj 2, malo da izmenimo: isečen šablon se presavije preko pola, da bude simetričan, pa se iseku tj. opkroje špicevi za tigra. Onda se šablon otvori, stavi na papir u boji i malene ručice nacrtaju liniju oko šablona.

Beti se svidelo sve, njena je maska naša zajednička improvizacija. Nismo u igru uključili ni trakice za uvijanje poklona, ni platno, ni žice za čišćenje flaša (pipe cleaners), a verujem da bi i sa njima kreacije bile maštovite, veoma. Imali smo šarene papire (možda bi bolje bilo da smo imale tvrđi karton), svetuclavi lepak i bojice. Bilo je to sasvim dovoljno.

Šare je crtala Mama (nadam se da se naslućuje da to nije dečijih ruku delo) crnim flomasterom.

Lepak sa štrasom mora dugo da se suši. To vreme je idealno za dečije popodnevno spavanje, ili pravljenje leptirića.

Na kraju dobijate:

Tigra dok je miran.

Grrrrrrrrrrrrrrrr

Probali smo kako leptir izgleda kada krajeve maske zategnete lastišem, što tanjim.

Ipak smo se odlučile za slamčice kao držače. Savile smo ih i pričvrstile krep trakom. Beti ih je sama lepila, ja sam samo pridržavala. Porasla je dovoljno za sve kreativnosti.

Ako se odlučite za nešto slično, ostavite nam link u komentarima.
I uživajte!

Ljubav, svuda i uvek

:)

Hleb naš nasušni

Recept sam videla davno, ima tome bar 3 godine, u emisiji "Kuvati srcem", valjda :)
Prošle nedelje sam otkrila da imam u kući 4 vrste brašna. Hmmm.
Ovo je prvi hleb koji sam ikada umesila, pa ga zato još više volim, ali to nije razlog da ga ubacim na blog. Zapravo je baš ukusan, a po sastojcima i neobičan.

Hleb od 4 vrste brašna

Potrebni sastojci (merica je šolja od 2 dl):

• 2 šolje belog brašna
• 1 šolja integralnog brašna
• 1 šolja kukuruznog brašna (ja uvek koristim kukuruzno brašno od belog kukuruza, u vangli je ono na vrhu); umesto ovog može se dodati i crno brašno, bar tako u receptu piše
• 1 šolja heljdinog brašna
• 1 izrendan krompir
• 2 izrendane šargarepe (1 do 2 šake)
• 2 izrendane jabuke (1 do 2 šake)
• 2 dl mlake vode
• 1 kašika (supena) šećera
• 1 kvasac (ja sam koristila suvi, kesica od 10g)
• 1-1,5 kašičica (čajna) soli

Brašno zamesiti sa vodom, šećerom i kvascem, pomešati sa ostalim sastojcima i ostaviti da naraste. Ako je retko dodati još brašna, belog ili crnog.
Ostaviti da narasta 40 minuta.
Peče se 40 minuta, tokom pečenja rernu ne otvarati. Eventualno smanjiti vatru posle 30 minuta.

E sad, nit znam sa koliko na koliko, nit sam videla da to za NE otvaranje rerne piše, dok nisam izvadila hleb. Ja sam svaki čas otvarala da vidim kako hleb napreduje, i opet je "ispao" dobro. Ma fantastično, što bi rekla Beti. Pekla sam na 200*C.
I još jedna stvar: nisam prvo zamesila testo sa kvascem i vodom, pa u to posle izrendala ostale sastojke, nego sam sve dodala u vanglu odjednom, pa zamesila. Na kraju je testo bilo prilično lepljivo i gnjecavo. Ipak je naraslo posle 40'. Obećala sam sebi da ću probati i na drugi način, pa ako bude promena u izgledu ili ukusu, obavestiću vas.

Prijatno!

Vakcina ili ne, odlučite lako!

Već sam se opekla u ovoj priči o svinjskom gripu, hvala Bogu samo u vezi sa strahom. Panika me obuzimala tako studiozno i progresivno, rasla pothranjivana vestima i TV programom, da se činilo da je virus za sebe. Kao da sam bila u nekom polu ludilu, sa nervozom koja se teško trpela.
Dobro, istina je da situacija nije kao u maju, mnogo je ozbiljnije i nije za izazivanje sudbine. Treba paziti, mnogo više paziti. I istina je da ljudi umiru od ovog gripa. Jeste opasan, za neke je bio koban.

Ja ne želim, a i ne treba jer ne umem (i nisam lekar) da govorim o virusu.
Isto tako ne treba (i ne želim!) nikoga da ubeđujem po pitanju vakcine.
Pa ipak, sećam se da je strah bio kao crv što kopa i ne da mira. Kao pustinjski pesak, uništava sve zdravorazumsko. I nije nam zbog nas, prvo pomislimo na svoju decu. Ne zaboravite da internet nudi gomile informacija, koje nećete čuti u vestima. Informišite se, pa tek onda vagajte: isplati li se kockati se sa vakcinom ili ne?!?
Ona treba da postane deo života, budućeg! I da... ne zbog nas, nego baš zbog naše dece!

Ali danas sam naišla na tekst koji smatram vrednim da ga linkujem, pročitajte pa nastavite da tražite na tu temu po netu. Ko zna šta sve moše da ispliva...

Nebojša: Dejvid Ajk-Najveća opasnost nije svinjski grip nego vakcina

A obavezno pogledajte i ovo:Dr Kent Holtorf-Definitivno ne bih! (isti blog).

Sinoć sam gledala emisiju "Na rubu znanosti", HRT1:

"Na rubu znanosti: David Icke - proizvodnja krize

Zbivaju li se ekonomske krize slučajno ili se njima manipulira? I što novac zapravo jest, kako se stvara i tko njime upravlja. Kreditna kriza aktualizirala je ta pitanja. No postoji li tu i nešto više od onog što oči vide, neka skrivena agenda, plan zamišljen daleko od očiju javnosti? U emisiji Na rubu znanosti slavni istraživač David Icke nudi neke odgovore."

Na kraju da kažem da se i kod Dijica o H1N1 možete informisati, ali obrni-okreni svako mora sam da odluči, slagao se sa njom ili ne.

Žuta minuta

Eto kod mene sve po starom: internet nije radio cele dve sedmice... nije ni bitno zašto, wireless love :). I taman kad su me izdali živci i kad mi se smučilo da čekam da se pokrene ( :p čim ne valja pljuc na široko i na veliko, a kad radi nigde hvale) proradio. Pu pu, da ne ureknem.
Kao da se život vratio u normalu.

I onda nikako da napišem nešto, reči ne dolaze, sve se svodi na piši briši već danima.
I na čitanje onoga što su pisali drugi.
Toliko je besa, tuge, očaja, toliko se nakupilo nekog sivila u ljudima, revolta.
Nije ni čudo doduše, gde god da mrdneš i čega god da se dohvatiš, trulež i memla, smrdi na buđ. Samo... ja sam već dosta dugo pesimista (davno beše studentski protest '96), držim se šablona "bez nade" pa me događaji ne seckaju na froncle. Šokiraju da, često i zapenim, ali sad me sve to ne izjeda iznutra, ne dam da troše moje živce. Koliko god mogu!
Ponekad se pitam da nismo nekom džinu igračka, kao što ljudi drže mravinjake u uskim terarijumima u stanu. Pa kad mu se smučimo jednog dana, samo će jednim potezom da nas istrese sa zemaljske kugle na pod i spršti kao da gasi cigaretu...

Trudim se da brinem samo o sitnicama koje život znače. (Pa nek je i laž!)
Naljutim se s vremena na vreme, na sebe il nekog meni bliskog, pa odem u kupovinu- najbolji anti teg nagomilanom gnevu. Obradujem sebe, doduše sitnicama, ali me te male stvari oraspolože. Nateraju da probam ne da zaboravim, već da ne dam da se slomim.
Tako sam kupila ovu knjižicu, par dana prad sajam knjiga, nije mi bilo do čekanja. Obavezno kafa i crna čokolada, u malim količinama (i to da se lažem malo). I sok ne zbog vrste nego flašice, sad eto imam i novu vazu. I kesa, ekološka, nikako da se nateram da napravim sebi svesku od nje.

Radujem se novim zanimacijama sa decom.
Nek je samo zdravlja i ljubavi...

Vreme je poslednjih par dana divno, miholjsko leto, kao zatišje prad buru. Kad krene zima ima da se zavučem u svoju pećinu, do tad još osmeh na lice, ponovo imam internet.