U vezi tog velikog predstojećeg događaja već sam planirala štošta da napišem, al zasad ću se zadržati samo na onom kreativnijem delu praznika. Doduše, kada sam krenula da pravim jelku glasno mi se otelo pitanje "Ne znam dal sam luđa ja što savijam, ili ove žene što se još prave da je sve to normalno?".Posao je trajao kraće nego što mi se činilo u prvom trenutku, al ipak preporučujem da se radi uz neku zanimljivu tv emisiju. Nadam da će deca jelkicu ukrasiti nečim, da ne ostane samo simpatično savijen "Singidunum weekly".
Lako se pravi, ja sam uputstvo odgledala kod Marte Stjuart.
Ima ga na netu i u slikama, Recyclart ili Just like Martha.
Srećno savijanje!
Update tj. ažuriranje (istog dana): Deca su mislila da je raketa, Niki je vitlao po celoj kući, baca i fijukao. Nisam uspela ni u nameri da je zalepim na karton i okačim na zid kao 3D jelkicu. Otkačili su se listovi na sredini Singidunuma, pa ih je tata savijao još po malo i avioni su poleteli na sve strane.
Nije šta je rečeno nego šta je suđeno. Toliko o tome.
2 comments:
hej Ninočka, evo i mene na tvome blogu. drago mi je da sam ga otkrila. već vidim da ću ga redovno posjećivati.
a ovo što kažeš za bor-raketu je živa istina. jednostavno da jednostavnije ne može biti a Ameri od toga napravili cijeli TV show.
Lijepo te pozdravljam i veselim se novom blog prijateljstvu :)
Dobrodošla Nasmejano nebo. Drago mi je da ti se dopada ovo naše piskaranje, i mi se radujemo novim drugarima!
Post a Comment