Ako ne znaju da pišu sva slova, deca mogu da nacrtaju pozivnice za rođendan. Za ostalo se vi postarajte.
Ova devojčica što voli bake i deke je baš prava Zvončica!
U slučaju da dete zna da prepoznaje slova, ako imate vremena, možete da odete i korak dalje- slova pronađite u časopisu zajedno sa detetom, neka ih ono iseče i zalepi formirajući reči.
Čak i crteže možete zameniti nekom slikom iz novina ili (još bolje) zadati detetu da crta simpatične Čiča Gliše sa detaljem koji ukazuje na babu ili dedu.
Idealno za slanje poruka nekome na koga ste ljuti :).
Ili nekome koga bi voleli da vidite što pre, pa ga ovako pozivate da dođe. Ovo plavo je kiša, Petar Pan je često crta u poslednje vreme.
Juče smo gledali Petra Pana "Povratak u Nedođiju" ("Return to Neverland") i kako sam još pod uticajem priče, odlučila sam da i blogu dam mali pečat ovog divnog letećeg dečaka. Ustvari sasvim slučajno, kada su se Petar i izgubljni drčaci pozdravili kukuričući, palo mi je na pamet kako je Beti, po kineskom kalendaru, u znaku pevca. I kako je Niki dugo šetao kapu Petra Pana gde god bi smo pošli... I kako sam nekada sanjala (bukvalno, kad uveče zaspim) da letim, a odavno više to ne mogu.
Pomislila sam da su za letenje dovoljni vera, poverenje i vilinska prašina (magični prah)...
"All the world is made of faith, and trust, and pixie dust."
— J.M. Barrie (Peter Pan)
... i kako to nikada ne treba da zaboravimo... I mislite o nečem lepom, predivnom.
"Shall we make a new rule of life from tonight: always try to be a little kinder than is necessary?"
— J.M. Barrie
A...da... zaboravila sam da vam kažem još nešto, ima još neko ko zna da leti. Neko meni draži čak i od samog dečaka koji ne želi da poraste. Jer... Superkаlifrаdžilistikekspiаlidoušes!
A knjigu ne moram da kupujem, imam moju "kupusaru" i jedva sam čekala da porastu pa da počnem da im je uveče čitam.
Superkаlifrаdžilistikekspiаlidoušes kaži je dovoljno glasno i uvek ćeš zvučati jasno.
Ovako nešto imaju samo naše bake i deke i još neki dragi nam rođaci. I niko više! Fomasteri su specijalno namenjeni za crtanje po keramici, kada završine sa radom morate ih zapeći u rerni. Znam da ima i flomastera drugih proizvođača i kao i drugih proizvoda tj. načina da se ukrase šilje. Recimo, ako su vam deca starija mogu da crtaju četkicom ili da ukrase šolje salvetnom tehnikom.
Šta se nama desilo: pošto su deca neposredno pre Nove godine bila na zimovanju, šolje smo oslikavali jedno veče. Svih 11 komada. Kako crtanje po krivoj površini šolje i nije najlakša stvar koju možete od njih da zahtevate, imali su puno posla.
Rasporedite posao na više dana! Ne sumnjajte u količinu boje u flomasterima, ima je sasvim dovoljno da ih pustite da se igraju koliko god hoće. Mada je sigurno bolje sa bojama u teglici.
U svaku šolju dodajete po neko slatko iznenađenje, čestitku sa imenom osobe kojoj je namenjena (naravno da to biraju deca), i ako pakujete više komada možete kao deo poklona dodati i mali poslužavnik ili drvenu dasku za sečenje.
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!
Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Војислав Илић
Свети Сава
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореног светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.
На Светога Саву
Малено сам ђаче, малено ми знање:
тек сам упознала буквар и читање,
али већ знам и ја за Светога Саву
и разумем лепо данашњу прославу.
Свети Сава беше син краљевске крви;
велики учитељ, просветитељ први;
он је отварао прве цркве, школе
и учио Србе да се Богу моле.
Зато цело Српство данас славу слави
и с љубављу кличе Светитељу Сави,
па му и ја кличем, иако сам мала:
"Светитељу Саво, слава ти и хвала!"
Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срецу. " Ја цу га благословити, као сто је и Исус децу благословио, али му срецу не могу дати. То мозете само ви, родитељи његови, ако га зарану науците: да ради, да стеди, да не лазе, да не краде, да слуса, да је побозно, да постује старије, да је у свацему умерено; а нароцито ако га будете упутули да добро цува своје здравље." Родитељи су уцинили сто им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, постен и побозан цовек. То се после цуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срецу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.
И тако поче да се јавља слатка радозналост:
"Мама, а кад је рођен Свети Сава?"
"Давно"
"А јел кад су живели диносауруси?"
"Не, не тако давно..."
И тако дотерасмо до чукунбабине бабе...
Ал било је јако занимљиво.
U 13:24 se nasmejte, podignite ruke visoko i smejte se glasno (imate još 1 minut, ma smejte se i posle!).
Proslavimo dan smeha!
Smejte se malo više i onda kada se to od vas najmanje očekuje.
Na današnji dan smehom probudite vaših 6 čula:
vida, sluha, ukusa, mirisa, dodira (osećaja) i duhovitost (osećaj za humor i kreativnost)!
Obavestiću vas kako smo ga mi proslavili, već mu se radujem... i smejem.
Šta vi čekate?
update: Deca su odlučila da svoj smeh posvete snegu. Zato predlažem tri igre koje su ih danas naročito zasmejavale.
1. Svratili smo do parka ispred naše zgrade i tu su oni našli po drveni štap kojim su udarali po granama punim snega. Padalo je na njih, oko njih, zapadalo za vrat. Kikotali su se sve vreme!
Napomena: svako dete mora da ima "svoje" drvo, grane ne mogu biti grančice (tepško da ćete ih naći u ovolikom snegu), ali ipak pazite da ne budu nešto što može da povredi i njih i drugu decu. I pre igra ih opomenite da paze.
2. Predveče je sneg bio već suviše mokar za pravljenje sneška, zato su deca krenula u misiju spašavanja: šargarepa za svakog sneška u kraju koji nema takav nos!
3. Mala padina, a deca bez kliska: sankanje na skafanderima, samo guzu dole i fiii...
Koliko radosti i smeha na jednom mesti, dovoljno da pokrene čitav svet, moj svet!
Odem danas u supermarket, da ne bude da nisam videla sneg. Umotana u moj divni ljubičasti šal, samo mi oči vire, dam sebi oduška među rafovima- promolim čitavo lice. I tako se zadubim u začine tražeći žalfiju. Odjednom se čuje oštar glas prekora: dok čeka meso, jedna gospođa se buni što se pred njom, i drugima, dok režu meso, radnice svađaju.
Pomislim, ja bih ćutala, uzela ono što su mi odradile, i otišla što pre. Tako bi bilo sasvim sigurno! Ali svaka často ovoj gospođi, nije bre došla tu da sluša kokoške kako se prepiru. Em troši pare (možda jedva skupljene), em čeka u redu, možda je pobegla od iste stvari baš tu, u supermarket. I onda je dočekaju mesarke, da joj pokvare dan i snežnu idilu - mora da sluša kad već kupuje. E pa neće ona! I ne treba, ko su bre one da je truju mržnjom. Pobunila se i ućutkala ih, kratko i jasno. Otišla zadovoljna!
Zanimljivo, ali nisam se ni okrenula da vidim sta se dešava.
Osmehnem se i odem što pre. Da i mene ne truju oni što dalje zvocaju... žalfije i tako nema.
I još nešto, kad kuvate šerbet (zaprženo mleko ili karamelisano mleko)... a to ide otprilike ovako:
kašiku šećera stavite u suvu šerpu da karameliše na vatri,
kada bude zlatno žute boje sipate šolju hladnog mleka,
ili vode,
mleko ne sipate kada karamelisani šećer skinete sa vatre nego nastavljate da kuvate dok ne provri i šećer se istopi.
Hihihi (Deda Mraz kaže hohoho) baš sam vam ja neki kućni lekar. Al' htedoh da istaknem... ako na blog dođe neko neupućen, a dajući uputstva, Mama mu tu informaciju preskoči. Ustvari pretpostavi da se podrazumeva.
I još nešto, ako ne volite kajmak koji se hvata na vrelom mleku (doduše ispostili su mleko do očajanja, pa to što se uhvati više i nije lako primetiti u šolji) samo ga mešajte dok ne bude spremnio za piće. Brzo se hladi a i treba ga piti toplo.
Cafe Del Mar — Belle Nuit,O Nuit D'amour — Jacques Offenbach
Spremite šoljicu kafe ili nekog opuštajućeg čaja.
Smestite se udobno.
Napolju je hladno, snežno bela noć (bilo bi to lepo putovanje).
Pustite muziku.
A onda se setite nekih skroz otkačenih i pozitivnih stvari koje ste radili nekada...
Hvala jednoj divnoj osobi koja je oživela davno zaboravljeni momenat. Za uzvrat joj poklanjam ovu numeru, pustite je obavezno dok budete sanjarili. Izmamiće vam osmeh u uglovima usana, pomoći će da bar za trenutak zaboravite na sve i vratite se kroz četvrtu dimenziju... Tamo gde ponekad treba pobeći od svega.
Krajem prethodne godine bilo je previše jurnjave, početkom ove previše opuštanja.
Posle čokoladne pravili smo i kartonsku tortu - Niki je slavio rođendan u vrtiću, još uvek uspešno izbegavam proslave u igraonicama :). Tim povodom slatkiše smo smestili u kartonske kutijice, a slaniše u kutiju od pizze koju smo obložili krep papirom. Jedno je sigurno, ima oko toga dosta posla.
Za kutijice sam koristila šablone sa ewillow.com i to najveći od ponuđenih šablona.
Preporučujem da pogledate i druga mesta:
ili forum, zar ima boljeg mesta?!? (Moja mansarda) :)
Po torti možete pisati i crtati, lepiti stikere, dati deci da se zabave kako sami žele (na kraju to i jeste njihova torta). Ja sam znala da će je vaspitačica dalje koristiti (smislila je za šta u roku od 30 sekundi) pa sam odlučila da ni na jednom "parčetu" ne šaramo baš ništa. Zato je podloga od pizza kutije "stradala" po dečjoj volji.
Šablon postavite na karton u boji, karton na tvrdu podlogu i skalperom izrežite svako parče.
Probali smo šablon da odštampamo na karton, nije išlo. Ja sam probala da crtam na kartonu oko šablona, nije išlo. Tih pola milimetra razlike koja i nije svuda ravnomerna, otežava zatvaranje kutijice. Otkrićete ipak da seckanje ovakvih 11 komada skalperom nije lak posao.
Dajte deci da pune kutijice.
Unutar svake kutijice ima dosta mesta za 2 čokoladne bananice i puno bombona i pojedinačnih malih čokoladica.
Malo "igre" sa pasuljčićima.
Svećice sam pravila od rolni od toalet papira, zapravo onog kartonskog ostatka. Samo sam morala da ljuštim spiralne delove da bi ih lako savila. Na vrhu zasečete karton na dva mesta i umetnete "plamen".
Svećice možete da obmotate nekim ukrasnim papirom, obojite temperama ili izlepite stikerima.
Zalepite ih za podlogu od kartona tako što ćete dno svećice iseckati na froncle (na trake) pa ćete ih saviti ka spoljnom delu svećice i zalepiti svaku traku (dal' me iko razumeo?!?).
Može ih lepiti i za "kriške", ali ja nisam htela da ih kvarim lepkom (da bi se dalje koristile). Dakle i svećice su mobilne - da i druga deca u vrtiću mogu da slave svoj četvrti rođendan. :)
Volim rođendane i pored svog haosa koji ih prati. Ma volim i taj haos.
Nagrada mi je stigla ponovo od Leptira, ali do sada nikako da se zahvalim i ovim putem. To podrazumeva da navedem tri mesta koja bih posetila i razloge za to.
1. Pariz
Zato što je moja Mama sanjala celog života da ode tamo. Povela bih je na jedno divno druženje: samo nas dve.
3. Peru, Maču pikču
Inke su mi oduvek bile zanimljive, volela bih da u Peruu kupim kapu sebi za ove zimske dane.
preuzeto sa wikipedie
Volela bih da vidim i Auroru borealis, jednoga dana. :)
Leptir je prosledila nagradu velikom broju divnih i kreativnih ljudi.
Ja bih ovom priolikom navela samo jedanLilla a, jer je maštom pomogla da u ovu godinu uđem na krilima snova, možda i ostvarljivih.
update: nikad se ne zna, možda i jeste vreme da se spremam za put. Bar informišući se o smeštaju :).Da zaista, nikad se ne zna...
Evo gde sam sad: od virusa (verovatno) preko kašlja do bronhitisa.
Ali srećom deca nisu prošla tako, možda zato što sam ja mnogo pažljivija i doslednija kada je u pitanju njihovo zdravlje.
Evo bućkuriša koji preporučujem kao prirodni sirup protiv kašlja. Recept: Žuti šećer, 2 kašike, sipati u suvi sud i karamelisati (savet: ako je jaka vatra mešati sve vreme, da ne zagori). Čim šećer počne da tamni dodati 2 kašike vode i skinuti sa šporeta.
Zatim dodati: 2 kašike maslinovog ulja, 2 kašike meda i sok 1 celog limuna.
Sve izmešati i ostaviti da se ohladi. Konzumacija:
Pre svakog obroka (3 puta dnevno), po jedna kašika, supena. Savet:
Sirup je veoma sladak, maslinovo ulje nije ogavno, ali je limun taj koji daje kiselkast ukus i ubija slatkoću. Zato gledajte da ne štedite na soku od limuna.
Kad već dajete detetu nešto tako "gadno", onda dodajte i propolis kapi, prema uputstvu. Mnogo znači za jačanje dečijeg imuniteta, a njegova gorčina izmešana sa sirupom valjda nije tako strašna.
I prinesite detetu čašu sa vodom (njihova ideja i jedini način da pristanu da progutaju kašiku sirupa), da može brže bolje da se oslobodi tog ne baš tako groznog ukusa.
Svako jutro moja deca se postroje u red, svako sa svojom čašom vode u rukama. Već znaju za redosled: prvo uzmu sirup, pa eliksir i po dve plazme. A tek posle toga krećemo u vrtić.
Neka vam ove godine srce bude puno radosti... neka bude otvoreno za sve lepe momente koji vas čekaju... naka ga greje ljubav... neka vas ona pokreće. I onda će ovo biti još jedna dooobra godina.
Vama želimo da vam se (sama od sebe) ispuni ona želja prva sa liste... za ostale se potrudite sami, malo više.
Sebi želim da konačna uspem i naučim da se bolje organizujem: blogovanje, posao, kreativni momenti, posete raznim mestima, kuvanje, kojekakve igrarije. Želim i druge stvari... ali za njih ću morati da se potrudim sama, malo više.
Svima želim dobro zdravlje, bar trunku više sreće nego ranije, i mnogo više nade... ali ne lažne.
Neka vam je srećna i berićetna ova 2011. godina!!!
Letite, letite! To je tako otmeno i lepo, danas toliko retko i neobično. Letite, prosto poletite, kao što se letelo nekad, pre nego što smo se uplašili. Duško Radović
.jpg)
