Zimski vilenjaci i druga stvorenja

Kako je lepo biti u ovom društvu!

Pogledajte naše drugare u Zemlji čuda  (smislila i okupila lilla a).

Dan drugi

Kad deca nisu tu možete da:
1. Odete u Skadarliju na gulaš sa kajmakom, "pekara Spasa". Ima nešto u vezi sa tim gulašom, kao i sa burekom. Ljutkast je i stvarno super, ali možda i nije najbolji u gradu (burek ni najzdraviji). Ipak, kad vam ga serviraju u lepinji sa kupastim poklopcem, prosto ne možete a da ne uživate.

2. Odete na izložbu slika Save Šumanovića u Domu vojske (traje do 29. januara).
Pravo je uživanje videti taj nesvakidašnji kolorit koji je ovaj slikar koristio. Čudesne nijanse, kao da ja svet ne gledam uz pomoć istog čula. Veliki majstor, čudesna dela.
Na izložbu povedite dečka ili muža, igre radi. Mi smo juče bili u šoku koliko se razlikuju naši doživljaji slika, kao i pogledi na druge stvari u životu. Ponekad nam to prija, ponekad ne. Bilo je svakako zanimljivo otkrivati te različitosti.

Da li vam je ova slika tužna ili ne. Vesela kao vedar i sunčan dan, ili setna jer podseća na tešku, sumornu kišu koja polako dolazi, kao senke koje najavljuju kraj lepog vremena?

Da li je ovo nešto što podseća na tamnu crnu zemlju, tešku i mučnu ili radostna slika plodne maslinaste (zar ne?) zemlje?

Najveći jaz: 
- Vidi kako je super ova slika!
- Uuu, što mi je sumorna... tužna.
- Gde tužna, baš smiruje?!! Sad možda voda i nije plava, al ipak opušta.
- Glavno pitanje: dal brod dolazi, ili odlazi?
- Odlazi naravno!
- E meni izgleda kao da dolazi. Baš je mučno gledati je dugo.

Akvarel nam se više svideo od ulja na platnu. Oko toga smo se složili.

Ovo je bio moj izbor za sliku koju bih najradije umela u svoj dom. Tatin izbor je ona sumorna slika sa početka priče. :)

Izlazim zadovoljna: "Niko niko... kao ja... I nikad i niko... kao ja!..." :D

3. Veče se završilo (na jednoj promociji) slušanjem operskih arija, uz klavirsku pratnju, u izvođenju Sanje Kerkez, primadone beogradske opere.



Savršeno za jedan dan!

Tužna i ljuta

Neko je slomio moj prozor (to smo doneli kao uspomenu, napravila Marija).

Neću reći ko, samo da se zna da nisam ja!
Šmrc, i grrr.
Al sad je gotovo. Mada ću da probam da ga zalepim, da nekog stalno podsećam šta je uradio, taj neko, neću reći ko, uopšte neću.

Tako je otprilike izgledao, samo ceo. Moj divni, maleni prozorčić u svet mašte.

Dan prvi

Doborodošla zimo kad si ovakva. I pomračenje meseca mi ne smeta na 10 stepeni, ni što je ovo najkraći dan u godini. Jedino se nadam da deca na planini neće ostati bez snega. Jeste... jutros, zorom, odoše na zimovanje sa vrtićem. I tako sam ja sad ok, jer mi je kao da su u vrtiću, večeras ću biti umorna od spremanja i pakovanja istih :). A posle ima da im pravim poklone za novaka. Nemam kad da brinem.

Nego samo ukratko, dok me još drži, da vam prenesem par utisaka o maskembalima i kostimima.

Slika preuzeta odavde

1. Devojčicama je teže napraviti kostim nego dečacima. Oni zapravo retko kad nađu manu onome što im napravite, sem ako ste totalno promašili temu koju su vam zadali. Kod devojčica morate da pogodite baš sve:  kako su zamislile da to treba da izgleda, šta od vas očekuju i ako obećate balerinu onda mora da bude "prava". Da se vrti, ne bude ni previše kratka, ni previše dugačka , i svašta još nešto. Ako pri tom čujete sebe u njenom glasu... ima da zasučete i rukave i nogavice.

2. Tutu suknja koja se ne šije nego se samo provlače trake od tila oko lastiša, otpada.
Prvo til se teško nalazi, a kad god bih ga našla zaključak je bio da nije dovoljno jeftin da bih ga koristila za igru sa dečijim kostimima. Ok nije da sam se razbila tražeći ga ovog puta- zavesa mi se učinila kao solidno rešenje (zamena) kada je baletska suknjica u pitanju.
Drugo, ovakva suknjica mnogo lepše izgleda na slici nego kad je napravite. Ili je moje noćašnje delo tako izgledalo. Možda bi trebalo da odem da odspavam, pa da nastavim da kucam večeras.

3. Nije lako šiti. Moja mezimica jeste ogromna pomoć (Lenka je pomogla oko izbora), nema onog nameštanja donjeg konca i ima svašta još nešto, ali boj ne bije (samo) svijetlo oružje... Na slikama sve izgleda kao bombonica, lako da lakše ne može biti. Ali kad sedneš da radiš... ako ništa drugo posao traje, dovoljno dugo da shvatiš da si podcenio tuđi rad:)

4. Nisam slikala kostime, nisam stigla, al kad se deca vrate obavezno ću organizovati modnu reviju. Nikijev kostim tigra sam lako spremila crtajući pruge po narandžastoj majici, ali sinoć sam išla da kupim flomaster za crtanje po tekstilu. Nije imao crni, kupila sam braon.
Ja zapravo obožavam da pravim kostime,do sad smo bili Mala sirena i rak (iz filma), gusari, princeza, indijanka i tigar plavi, sada su balerina i tigar narandžasti. I ne volim da kupujem gotove kostime od najlona (poliestera),  volim da deca znaju da im je mama šila i petljala, da znaju da volim i cenim i njihovu kreativnost.
Da ne radim sadašnji posao, bacila bih se (možda!) na izradu kostima. Sa decom ili bez njih.

Za kraj ću preporučiti neke zanimljive suknjice koje su super za kostim balerine, a mogu da se nose i kad maskembal prođe:

• MADE: the Circle skirt sjajno uputstvo, recimo i najbolje.
• Indietutes: basic circle skirt
• Samster Mommy, kreativno!
• Samster Mommy, punjene suknje :) 
• Make It and Love It  za kostim ili ne ova suknja je prosto preslatka!

Rođendanska torta

Uz svećice se odlično uklapaju životinjice od plazma keksa. Njam njam.

Četvrti rođendan, tako veliki broj kad pogledam stare slike i pomislim kako je brzo proletelo vreme.
Čini mi se da su u jednom dahu prošle najburnije godine, 2102400 minuta. Sada već i par dana više.


Tortu sam pravila po uputstvu iz časopisa, pa je moja mama dodala par izmena i sada recept izgleda ovako:

Čokoladna torta sa bademom

Sastojci potrebni za koru: 200 g čokolade za kuvanje, 5 jaja, 200 g mlavenih badema, 2 jabuke, 80g butera, 80g šećera, 1 kesica vanilin šećera, 2 kašičice praška za pecivo, 1 kašika brašna, 2 kašike soka od pomorandže.

Sastojci potrebni za fil: 2,5dl slatke pavlake, 250g crne čokolade.

Glazura: 200g čokolade za kuvanje i 100g brašna.

Pripreme: Jabuke očistiti i izrendati, bademe samleti (dan ranije sirove bademe provući kroz vrelu vodu, oljuštiti i ostaviti preko noći da se dobro osuše u krpi). Pleh (kalup za tortu) obložiti papirom za pečenje i papir namazati buterom.

Originalni recept je podrazumevao da se spremi jedna kora i da se, ispečena i ohlađena, iseče na pola horizontalno. Zatim se na sredini namaže filom. Ja sam je tako i spremala, ali možda je ipak bolje da se spreme 2 tanje kore, bile bi verovatno ravnije a ova jedna i nije baš  idealna(debela) za sečenje. Recept ću napisati za jednu koru, ako spremate više, samo podelite sastojke na pola (logično).

Uključiti rernu da se zagreje, na 180 stepeni.

Umutiti mikserom penasto buter, dodati šećer i vanilin šećer.  Zatim dodati žumanca, badem, brašno i prašak za pecivo, pomorandžin sok, čokoladu istopljenu u rerni i jabuke.

Na kraju umutiti šne od belanaca i umešati ga polako u gornju masu.

Koru rasporediti u kalup i peći na 180 stepeni 50 minuta.

Priprema fila: crnu čokoladu (najbolje onu sa 70% kakaoa i više) iseckati sitno. Za to možete koristiti neki blender ili još bolje secko, koji će je izmrviti ili samleti - ostaviti u sitnim parčićima. Zatim umutiti pavlaku, preliti preko čokolade, izmešati tako da se dobije glatka smesa i ostaviti da se hladi u frižideru najmanje sat vremena. Kod naše torte je to trajalo i duže jer kora i posle tih sat vremena nije bila spremna za sečenje.

Dobro ohlađen fil mutiti mikserom 5 minuta. Zatim filovati isečenu koru po sredini.

Preko fila staviti drugi deo kore i preliti glazurom koja se sprema tako što se čokolada otopi (u rerni), umuti se mikserom buter i u njega umeša rastopljena čokolada. Smesa se rasporedi po čitavoj površini torte, a posle kratkog vremena, polu stegnuta čokoladna glazura lako se dekoriše.

Torta se lako pravi, i mada je nisam fotografisala tokom pripreme, verujem da je tekst sasvim dovoljan i jasan.

Na kraju da kažem da nisam uspela da pronađem iz kog sam časopisa prepisala recept, ali čim otkrijem sledi "update" posta. U međuvremenu, tražeći recept nabasah na slične čoko-bombe kod Gage, Grne i Olga i u Minjinoj kuhinjici, predivne čokolešnik kocke. O kalorijama neki drugi put, sada uživajte u slatkišima.

Poklon od kumova je decu oduševio. 

Beti je rekla "konačno, živi ljubimac", Niki je crnog muljaša nazvao "Biber". Sad je on  glavna faca u akvarijumu, a mama je dobila novu obavezu. I to slatku.

Izložba

Danas je poslednji dan da pošaljete slike svojih zimskih stvorenja.
Mi smo pravili patuljke tj. elfove, a na kraju smo dobili jednog gusara patuljka kome je Niki nacrtao i bradu, i vilu kojoj smo prvo napravili bela krila pa onda zalepili sve ostalo.

Glave smo pravili od lopti od stiropora, kosu od vunice, a odelo od papira i krpa. Ruke i krila su cevčice za čišćenje (pipe cleaners). Jedina je caka što je sve moralo da se lepi selotejpom, čak i glave.

Cipele koje nosi gusar.

Svejedno je ispalo super. Deca su crtala lica flomasterima, a plava crtica na glavi ovog momka je brada. On je u početku bio patuljak, ali ga je Niki prekrstio u gusara patuljka - mislim da je crtanje brade presudilo.
Vila je naravno morala da ima i čarobni štapić. Beti je zadovoljna, ali je Niki zahteavao zvezdicu na vrhu štapića. Uf, dobro je da on nije pravio vilenjaka sa špicastim ušima.

Vilina krila, made by mama :)

Na kraju je odlučeno da ovo budu tata i mama i da se ljube.
Doduše gusar je malopre otišao sa Nikijem u krevet.
Večeras će tri glavice spavati na krevetima u toj sobi.

Ovako Niki pomaže mami da napravi dobru sliku: pridržava pozadinu da se napravi bolji snimak.

Kako uviti poklon za dečaka

Jedan divan veliki dečko slavio je juče četvrti rođendan. Trebala nam je čestitka, i  ponovo smo potražili pomoć na krokotak.com  Slatko rešenje se vodi kao "kartica za tate", ali mi nismo uljanim pastelama docrtavali pruge ili tufne već smo koristili stikere. Tako je sve dobilo dečiji izgled. Prva varijanta su bili pečati, ali smo ovako ubrzali celu stvar, a neki sledeći put probaćemo i to.
Postoji i šablon, tako da na papiru za kopiranje, u boji, možete da odštampate sliku i samo je obojite. Vi ili mališan. Međutim, meni to nije odgovaralo. Ja sam htela da čestitka bude od kartona, debelog dovoljno da ne može na njemu da se štampa.

Zato sam se snašla: prvo sam napravila košulju od kovrte, delove koji se savijaju (da bi se napravila kragna) isekla odokativno i onda sve napravila od kartona, koristeći kao šablon tu kovertu.

Za kragnu sam docrtala manji pravougaonik (širok 2-3cm), sa svake strane isekla otprilike po četvrtinu širine koverte i na polovini povukla crtu pored koje sam nacrtala dugmiće.

Leptir mašnu i džep sam nacrtala na plavom kartonu, i zalepila oho lepkom.

Ta-da, gotovo. Ostalo je još samo da se dopiše poruka, i da se dekoriše košulja, ako hoćete.

Poklon smo uvili i nalepnicom zakačili čestitku, dodali smajlije i na papir za uvijanje. Čak smo ih docrtavali na krep traku koja bolje lepi ovaj papir nego klasičan selotejp.

Baš sam zadovoljna kako je ispalo, slavljenika je više privukao poklon. :)

Zbogom jeseni

Baš kao što su i najavili, vetrovito a zatim naglo zahlađenje. Stiže!

Oblaci napadaju!

 

Prosto neverovatno, decembar je već dobro odmakao ali se braza još bori da zadrži frizuru.

Hajde da dočekamo sneg

Nadam se iskrano da ćemo stići da se pridružimo i ovoj izložbi, jer mi zvuči jednostavno za izradu. Materijali koji se koriste su na dohvat ruke, zapravo ovo i jeste vid kreativnog recikliranja.

Zimska zemlja čuda: Napravite Sneška Belića, vilenjaka - elfa i vilu, gnoma, patuljka ili neko od stvorenja, dal' smem da kažem iz Srednje zemlje. U pagansko dobo slavio se najkraći dan u godini - zimski solsticij. U to vreme se verovalo da se Priroda tada budi i da sva stvorenja izlaze na površinu. Možda neko i ugledamo tog dana, ako se malo bolje zagledamo.
Tako bar piše lilla a, koja je i organizator ove izložbe.

Potreban materijal:

• telo: plastična flaša od vode,
• glava: od ping pong loptice, kugle od stiropora, kugle napravljene od zgužvane novinske hartije, koja može dodatno da se fiksira lepkom i lakše oblikuje u loptu, ili smislite sami nešto sasvim drugačije,
• dekoracija - od papira, platna tj tkanine, boje, dugmića, papirića...
• pesak ili kamenčići koje ćete sipati u flašu da lakše stoji.

Zatim dosatavite izložbeni primerak malo umetničko delo na lilla.a.design(at)gmail.com (zameni (at) sa @) do 17. decembra, otvaranje izložbe je 21. decembra. Obavezno se o svemu informišite na http://lilla-a-design.blogspot.com/2010/11/call-for-entries-kids-christmas.html.
Potrebno je da u mejlu budu sledeći podaci: 

1. slika zimskog stvorenja, na neutralnoj pozadini,
2. par reči o njemu, na engleskom,
3. napišite godine autora,
4. ime i adresu bloga ako želite.

Malo sam istraživala... i stvarno, u slovenskoj mitologiji 21. ovog meseca slavila se Koljada. Nije reč o klanju prasića, već naziv potiče od božanstva Koleda. Ako vas tema zanima, o tome ima svašta na www.starisloveni.com.

Svejedno, ideja je super. Još ako je udružite sa knjigama o duhovima i vilenjacima, koje bi mogle da zabave dete i da ga oslobode nekih strahova ako su se javili, biće to sjajna igra u danima koji slede, a koje najavljuju kao prilično hladne.

Tim povodom toplo preporučujem knjigu koja nam je u biblioteci pala šaka, a kupiću je čim je pronađem u nekoj knjižari (čula sam da je u planu da se uskoro štampa novo izdanje), Mali kućni duhovi Jelene Holcer.
Jedno vreme Beti se za svaku sitnicu vadila na nekog od "momaka" iz te knjige, a sad bih da je što pre nabavim, da vidim dal će smisliti i nekog svog vragolana "zaslužnog" il krivog za... ko zna šta već.

Slična njoj je knjiga koju još nisam čitala, Kućni duhovi Dubravke Ugrešić, uz ilustracije već pominjanog Dušana Petričića.
Nešto više o knjizi, preporučujem da pogledate na blogu Oliveti.


Vidimo se na izložbi!

Air

Juče je bio međunarodni dan civilne avijacije.
Ovomesečna tema na Creative every day je vazduh (air).
Tim povodom se mi prisećamo naše oktobarske posete Muzeju vazduhoplovstva, na aerodromu "Nikola Tesla", Beograd.

Još uvek "jugoslovenskog"

Uveli smo od skoro jedan mali porodični običaj. Naime, svakog vikenda odlazimo na neki "kulturni izlet", pozorište, bioskop, muzej ili galerija... Prošlo je već nekoliko vikenda o kojima se spremam da vam pišem, a imam i spisak onoga što ćemo obići naredne godine.

A kad završimo sa Beogradom i Srbijom :), odlazimo u beli svet na vikend posete Parizu, Beču, ...
Pa sad, svako može da želi i treba da mašta. A i treba nešto poručiti od Deda Mraza.

Deda mrazeee

Evo nove akcije za mališane do 10 godina, pismo Deda Mrazu treba poslati do 13. (ili 15.) decembra. Vremena ima dovoljno, a evo šta smo mi o tome pročitali na vrticiportal.com:

Dovoljno je da deca razmisle žele li nešto da napišu ili nacrtaju najpoznatijem deki na svetu, a onda im sledi i da ožive svoje ideje – olovkama, bojama, šarenim hartijama, perlama... Zapravo, uz malo mašte, što-šta može da im posluži za ovu kreativnu i zabavnu avanturu. Deca u pisma namenjena Deda Mrazu mogu da spakuju svoje pesme, priče, dogodovštine, crteže, želje, poruke i slično.      Deda Mrazu mogu da pišu pojedinci, a mogu i zajedno čitava odeljenja ili vaspitne grupe, uzrasta do deset godina. Na svakom radu treba obavezno napisati ime i prezime autora, adresu, godinu rođenja i broj telefona. Ovu poštu dovoljno je adresovati sa „Za akciju – Piši Deda Mrazu”, poštanski fah 900, 11000 Beograd (uz nadoknadu troškova poštarine), a najlepši radovi sa novogodišnjeg dopisivanja biće izloženi 22. decembra u 13 časova u PTT muzeju u Beogradu, kada će Deda Mraz nagraditi vrednim darovima najmaštovitija i najšarenija pisma.

Napomena: pošta Srbije objavila je da "mališani treba da pošalju najkasnije do 15. decembra na adresu – Pošta Srbije, za akciju "Piši Deda Mrazu", poštanski fah broj 1000.", mada su sve vesti na netu objavile da je poslednji rok za slanje radova 13. decembar. Ni adresa na koju treba radove slati se ne poklapa. A ako pobedite, valjda će vas obavestiti dal' je dodela nagrada u 12 ili 13 sati. Bilo bi suludo da zakasnite zato što ste za informisanje koristili savremene medije.

Sami odlučite šta ćete uratiti. Valjda je najsigurnije da pismo pošaljete iz pošte, možda će neko na šalteru znati da vam kaže šta i kako treba da uradite!
Deda Mraze, upomoć!

Bliži nam se Nova godina

U vezi tog velikog predstojećeg događaja već sam planirala štošta da napišem, al  zasad ću se zadržati samo na onom kreativnijem delu praznika. Doduše, kada sam krenula da pravim jelku glasno mi se otelo pitanje "Ne znam dal sam luđa ja što savijam, ili ove žene što se još prave da je sve to normalno?".
Posao je trajao kraće nego što mi se činilo u prvom trenutku, al ipak preporučujem da se radi uz neku zanimljivu tv emisiju. Nadam da će deca jelkicu ukrasiti nečim, da ne ostane samo simpatično savijen "Singidunum weekly".

Lako se pravi, ja sam uputstvo odgledala kod Marte Stjuart.
Ima ga na netu i u slikama, Recyclart ili Just like Martha.
Srećno savijanje!

 

Update tj. ažuriranje (istog dana): Deca su mislila da je raketa, Niki je vitlao po celoj kući, baca i fijukao. Nisam uspela ni u nameri da je zalepim na karton i okačim na zid kao 3D jelkicu. Otkačili su se listovi na sredini Singidunuma, pa ih je tata savijao još po malo i avioni su poleteli na sve strane.

Nije šta je rečeno nego šta je suđeno. Toliko o tome.

Ljubav

Čitamo ovih dana stihove Duška Radovića... ponovo smo se vratili "Dosadi".
Dobrodošli na jednu predstavu, koja će vam možda zvučati poznato, a scenario čine stihovi ovog divnog čoveka.

Jedno jesenje popodne, mrak pada već oko 4 popodne. Deca u svojoj sobi, zajedno. Predstava počinje:

RAZLIKA

Više volim maminu sestru

nego svoju.

Mamina sestra mi je tetka

a moja sestra nije mi ništa.

PROKLETSTVO GLUPOSTI

Gluposti se, najčešće, govore iz sveg glasa.

KADA JE DOZVOLJENO 

GOVORITI GLUPOSTI

Glupim devojčicama, prilikom udvaranja.

U mraku, kad nas je strah.

U školi, ako to traže.

Na izložbama slika.

Na izletima i žurevima.

U groznici, kod visokih temperatura.

Majci, koja sve razume i sve prašta.

Kao pouka, evo vam pesmica:

DRUGI

Najlepše stvari dešavaju se drugima.

Međutim, oni to ne znaju.

Oni misle kao i mi:

da se najlepše stvari dešavaju drugima.

Slika preuzeta ODAVDE

Konkurs festivala nauke 2010.

Rezultati su objavljeni, i šmrc, nema nas ni u konkurenciji.

Iskreno, ovo je bilo sve od šmrcanja. Ja sam na nju ponosna što je učestvovala, i želim da se oseti dobro zato što je probala, trudila se, verovala u sebe. Dok sam je gurala da crta nije išlo, onda sam digla ruke i poslednje subote pre kraja konkursa samo se pojavila sa gotovim crtežom.
I objašnjenjem da je ovaj robot žensko. Sadi povrće, a već su porasle jagode, borovnice, limun i grožđe. I tu je još njegova, zapravo njena, kućica na brdu i ograda.

Najslađa baštovanka robot na svetu.
Ja sam jedna veoma, veoma ponosna i srećna mama!!!

 LEPOTA
Lepo sunce, lep dan.
Lepe ptice, lepi ljudi.
Svi su lepi i svi se raduju što su lepi.
I od toga postaju još lepši.
                           Duško Radović

Zamahne krilima i ja sam već srećna

Stigla je sa bloga Leptir, i veoma mi je draga jer je stigla od osobe od koje dosta toga može da se nauči, svaka igra primeni i olakša učenje. Pri tom sam se našla u društvu isto tako kreativnih blogera, prosto se pitam otkud ja tamo :). Tim pre, Leptiriću puno hvala!

Poklanjam ti ovom prilikom jednu divnu priču. Privukla me i time što se u svakom periodu života može tumačiti na različit način. Reče neko u komentarima da je tužna, ali ja je ne bih uvila u takav papir, mada još ne nadjoh pravu reč. Tragam i naći ću.

"Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste , zaglavljena u balonu svojih snova" ... nastavak priče

Sedam stvari o meni:

1. Volim crnu čokoladu.
2. Omiljena boja mi je ljubičasta.
3. Osećam se sjajno kad dođe leto, uz decu koja bosa trče po dvorištu.
4. Volim film "Doručak kod Tifanija".
5. Plakala sam čitajući "Ubiti pticu rugalicu".
6. Najmirnija sam dok gledam decu kako spokojno spavaju.
7. Bez neke simbolike u tome, omiljni broj mi je 9. Ne bih rekla ni da mi je srećan, jednostavno mi je lep.

Nagradu prosleđujem sledećim blogovima:

Mame ne rade na "repeat", jer sve više i više stvari učim od jednog divnog dečkića i njegove  vredne Mame.
lilla a, jer jednostavnim idejama obogaćuje svet.
Škrabalica, jer još ume da me odvede do novih kreativnih mesta netu a i to je dar vredan nagrade. A po istom sistemu preporučujem, uz nagradu, i blog Jorgovanka.
Bubamara šarena, jer se možete napuniti pozotivnom energijom gledajući i čitajući njen blog.
julie ♥ adore dimanche je mesto gde se prave jednostavne, a deci uvek zanimljive stvari.
Tinker Lab ime sve govori, zasučite rukave i zabava može da počne.
Strašilo stvara i piše o svemu i svačemu, nežno, pitko, opušteno.
Razvihreno, ili bolje Развихрено, kreativno, vešto i šaroliko.
Leon, pas sur les murs! mesto gde ćete naučiti kako da umažete ruke i da vam ni malo ne bude žao.

Ponekad pomislim kako ove nagrade šetaju netom kao spam, bilo mi je baš nezgodno da sastavim spisak u kome će biti (za mene) novo otkriveni kreativni blogovi (kako su tražila pravila igre). Onda se setih da je svaki novi post zapravo novo otkriće!
Ja ću u vašem pisanju i dalje uživati kao i prvi put!

Rođendan jednog lava

Na današnji dan, pre 88 godina, rođen je Duško Radović. Rođen je i Tito ali se ja, iako bejah pionir, ne sećam tih vremena po njemu. Ali Duško Radović me uvek vrati na pravi put, tu je da me nasmeje i rastuži, ohrabri i pogura, da me zagrli i izgrdi, da mi jasno kaže kad pogrešim. Jedino bih moju Mamu nazvala pre nego što se latim da pročitam neku njegovu iskricu.

Strašan lav, preuzet odavde

Zvuči li vam to ovako:

VELIKI I MALI
Jedva čekamo da porastemo
i da se sećamo
kako je bilo lepo
kad smo bili mali.

Nepoznati izvodjac...

Na kraju, ne zaboravite:

Tako je malo ljubavi među ljudima.
Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.

 I pre nego što stvarno kažete kraj ovom postu, idite ovde i poklonite SEBI  8 minuta druženja sa Duškom i njegovim stihovima.

A mi ćemo popodne provesti uz knjigu "Lepo je sve što je malo" izdavačke kuće Draganić, koju je Beti dobila od babe i dede sa nepuna 3 meseca. Pronađoh je na netu slučajno, čitajte je mališanima obavezno, što više i što češće.
Ustvari,

Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.

Instrumenti

Pre nekog vremena, baš posle posla, imali smo druženje sa decom, u obdaništu. 

Tema: muzički instrumenti. Lako ćete naći na netu neke zanimljive stvari, ali ja moram ovom prilikom da pohvalim Tatu jer je osmislio veoma dobre igračke koje su "svirale". Uostalom uverite se u sami!

 

Ovako je sve počelo.

 

Tata je pravio veliku frulu, flautu ili obou. Kakogod, uspešno je napravio duvački instrument pomoću velike katronske tube  i 2 plastične čaše koje su tu tubu zatvarale na oba kraja. Onda je na tubi napravio otvore, sa jedne strane tube jedna rupa kao pisak, a sa druge rupice kao na fruli. I lako se "sviralo"!

 

Napravio je i gitaru: od plastične flaše, tube od aluminijumske folije, velike gumice i dva plastična valjka (ili kartonaska) koji  su držali tu gumicu rastegnutu.

Pogledajte kako nam je gitarista ponosan!

Devojčice su farbale zvečke.

 Gajde nisu htele da sviraju, možda smo stavili premalo novina, ali bar dobro izgledaju.

Uputstvo smo našli na netu.

Desno je gitara od kutije od cipela.

Kastanjete (levo, ove oslikane pasuljem i nekim semenkama) su napravljene od kartona elipsastog oblika na čije su krajeve zalepljeni zatvarači od pivskih flaša. Od  kartona za 10 jaja napravljene su zvečke (ispred kastanjeta) dva nosača izrezana su i zalepljena jedan za drugi a unutrašnjost je ispunjena zrnevljem. Različito zrnevlje proizvodi različit zvuk.

Na slici desno su daire: 2 prazne rolne od selotejpa, bušni zatvarači pivskih flaša i žica na koju se nižu. Važno je paziti da se žice što bolje zalepe za kartonske krugove jer dete može gadno da se ubode ako neki kraj ostane da viri. Zato je samolepljivi tapet odlično rešenje. Ispred su kastanjete od poklopaca za tegle, sa trakama u koji se uvlače prstići. Moglo bi se reći da su činele ako se skine selotejp koji ih spaja.

Kao što vidite bilo je tu i bubnjeva, velikih truba, rainstick, zvački u limenkama i staklenim flašicama. Tu su negde i frule od slamčica raznih dužina, super stvar! 

Napravile smo (mi ženske) i zvečku po ugledu na ovu, samo što nismo imale granu pa smo spajale neke drvene viljuškice, mislila sam da će se brzo raspasti ali srećom još su žive. Drvofix je čudo :).

I svega i svačega još... Ali najvažnije je bilo što su svi uživali, i roditelji i deca! Jedva čekamo sledeće druženje!